Svetski priznat stručnjak u istraživanju i lečenju malignog melanoma hirurg Marko Lens (magistrirao na Harvardu i doktorirao na Oksfordu) svakog leta ima običaj da jedan deo odmora provede u Srbiji. Inače, dr Lens je cenjen i kao estetski i rekonstruktivni hirurg, čiji su pacijenti svetski poznati političari, holivudske zvezde, članovi kraljevskih porodica, a osnivač je i proizvodnje medicinske kozmetike koja važi za jednu od najcenjenijih na tržištu. Iako je državljanin tri zemlje i poseduje tri pasoša (engleski, italijanski i srpski), dr Marko Lens kaže da je Srbiju najviše doživljavao kao svoju domovinu jer se tu rodio, pa je bez obzira na to što radi po celom svetu, uvek tu i za ovdašnje pacijente.

Ovog leta čuveni hirurg susreo se sa nečim zbog čega će o Srbiji, kako kaže, još dugo razmišljati sa osećajem straha.

“Kada smo porodica i ja, početkom jula, s aerodroma stigli u stan u Beogradu, nisam se još ni raspakovao a zvuk zvona na ulaznim vratima nas je presekao. Neko je zvonio dugo i uporno, odjednom smo čuli strogi muški glas: ‘Otvaraj, policija!’ Sa ukućanima sam se značajno pogledao, a kada smo otvorili vrata, na pragu su stajala dva inspektora u civilu. Kratko su mi, bez ikakvog objašnjenja, rekli da moram u policiju na saslušanje, u Odeljenje za javni red i mir.”

Doktor Lens kaže za “Vreme” da je odmah shvatio da je “vrag odneo šalu” i da sve ide u nekom opasnom smeru. Odjednom je taj dolazak inspektora na kućni prag povezao sa onim što se dešavalo u prethodnih mesec dana na beogradskom aerodromu. Naime, u dva navrata je u tom periodu dolazio u Srbiju i jednom izašao iz zemlje. Sva tri puta, tokom pasoške kontrole, policija na aerodromu bi ga izdvojila sa strane, onda bi mu odnosili pasoš u neke kancelarije, a njega bi ostavljali da čeka skoro sat. Na njegova pitanja šta se dešava, zašto ga odvajaju od deteta, porodice i ostalih putnika, policajci su neumoljivo ćutali. Jedna od policajki tiho mu je rekla: “Postoji operativna informacija u sistemu, te šef smene mora da pozove dežurni operativni centar, da bismo vas pustili u zemlju.”

Kada bi ga naposletku pustili da uđe na teritoriju Srbije, pasoš bi mu vratili, upadljivo ga zagledajući. Tokom jedne takve situacije, jedan od putnika mu je prišao i rekao: “Kada su vam uzeli pasoš, video sam na ekranu kompjutera da piše ‘Upozorenje! Bezbednosno interesantno lice’.”

Doktor Lens kaže da su ga takve reči saputnika zabrinule, ali je i dalje bio uveren da je posredi zabuna. Naime, na listi “bezbednosno interesantnih osoba” obično se nalaze imena ljudi iz kriminogenih krugova i to onih koji pripadaju najopasnijim narko-klanovima ili terorističkim grupama. A onda se dr Lens ponovo setio situacije na aerodromu pošto su mu policijski inspektori banuli na vrata, i to ubrzo pošto je već treći put prošao torturu ušavši u Srbiju.

KO KRITIKUJE DRUŠTVO, TAJ NIJE BEZBEDAN ZA DRUŠTVO?

Rešio je da u policiju ode isključivo u pratnji advokata. Tokom razgovora s inspektorima i dr Marko Lens imao je pitanja. Zanimalo ga je da li je tačno da ga je policija stavila na spisak “bezbednosno interesantnih osoba”.

Inspektori Odeljenja za javni red i mir rekli su dr Lensu da to nije istina. Isti odgovor su mu poslali i pismenim putem iz Granične policije kada ih je pitao zašto trpi maltretiranja na beogradskom aerodromu. Međutim, kada je zapretio da će o svemu obavestiti ambasade Britanije i Italije, čiji je takođe državljanin,

ali i da će tužiti MUP, advokatu čuvenog hirurga dostavljen je izveštaj iz policijske evidencije u kom se potvrđuje da je dr Marko Lens zaista bio na spisku “bezbednosno interesantnih osoba” u periodu od 9. juna 2022. godine do 2. jula 2022. godine. Načelnik Odeljenja za javni red i mir Ivan Cvijović u propratnom pismu je čak napomenuo da advokat maltretiranog hirurga taj dokument ne sme nikome da pokazuje osim na sudu. I opet nije bilo nikakvog objašnjenja kako je hirurg završio na policijskom spisku i zašto ga je deo bezbednosnih struktura u Srbiji tretirao kao kriminalca ili potencijalnog teroristu.

Vratimo se na policijsko saslušanje dr Marka Lensa u beogradskoj policiji kada je konačno saznao zašto je u subotu ujutru pozvan na ispitivanje u mračnu i zagušljivu kancelariju.

“Jedan od inspektora mi je rekao da sam prijavljen za proganjanje i uznemiravanje. I dalje sam se nadao da je reč o velikoj zabuni, zato sam pitao inspektore da li su sigurni u ono što govore.”

Ipak, policijski inspektor izvadio je poduži spisak osoba koje

su prijavile dr Lensa.

Svi na tom spisku su srpski lekari, iz oblasti psihijatrije, koji rade u Univerzitetskom kliničkom centru Srbije. Reč je o: prof. dr Aleksandru Jovanoviću, prof. dr Milanu Latasu, prof. dr Maji Ivković, prof. dr Srđanu Milovanoviću, prof. dr Sanji Totić Poznanović, asist. dr Slobodanki Pejović i asist. dr Bojani Savić.

U tom trenutku dr Lens je, kako kaže, shvatio da je to zapravo grupa lekara koju je on već tužio i prijavljivao za nesavesno lečenje svoje majke, kao i za zataškavanje slučaja za okolnosti i uzroke njene smrti. Prema rečima ovog hirurga, policija mu je rekla da ga je tih sedam lekara prijavilo zato što ih, navodno, šikanira.

“Ti ljudi su nesavesno lečili moju majku, što je uzrokovalo njenu smrt. Ja sam protiv njih koristio samo pravna sredstva koja su na raspolaganju svakom građaninu – tužio sam ih, i podneo sam pritužbe protiv onih koji su čitav slučaj pokušali da zataškaju. Bilo je potpuno suludo da to što ja koristim pravna sredstva da se izborim za istinu o lečenju moje majke neko prijavi kao proganjanje i uznemiravanje.

Ta grupa ljudi, iako imaju psihijatrijska zvanja, ne shvata da svako snosi odgovornost za svoj rad i da porodice koje sumnjaju da je neko njihov nesavesno lečen imaju pravo na istinu i na to da, ako su lekari pogrešili, odgovaraju.”

Zapravo, dr Marko Lens je pokušao da ostvari sudsku pravdu jer veruje da njegova majka nije adekvatno lečena – kao što takve sumnje u nesavesno lečenje bližnjih ima veliki broj građana Srbije – i zbog toga su ga tuženi lekari prijavili policiji, a na sve to proglašen je i bezbednosno interesantnom osobom. I tu nije kraj problemima sa kojima se dr Lens susreo jer se pobunio i zatražio pravnu reakciju države. Ubrzo je sve počelo da liči na misteriozan triler.

MALA ŠKOLA FAŠIZMA

Tog dugog julskog dana u policiji, dr Lens, iako svetski priznat stručnjak, saznaje i da je u Srbiji proglašen za duševno obolelu osobu.

“Na kraju saslušanja inspektori su mi rekli da me grupa od sedam psihijatara nije prijavila samo za uznemiravanje, već su MUP-u Srbije poslali i dopis u kom su napisali da sam opasan po okolinu kao težak psihijatrijski bolesnik.”

Novinari nedeljnika “Vreme” uvidom u dokumentaciju saznali su da je u dopisu MUP-u, dostavljenom 30. maja 2022. godine, napisani lični podaci, čak i kućna adresa u Srbiji dr Marka Lensa, a između ostalog se navodi:

“Na osnovu duževremenog uvida u ponašanje dr Lensa smatramo da on boluje od teškog poremećaja duševnog zdravlja, kverulentne paranoje koja se ispoljava sumanutim progoniteljstvom uperenim protiv brojnih institucija i pojedinaca, da kao takav predstavlja ozbiljnu opasnost po sebe i okolinu i da smo zabrinuti za sopstvenu bezbednost obzirom da nam je imenovani rekao da smo ‘ubili njegovu majku i da će nas uništiti’.”

Ova psihijatrijska dijagnoza za dr Marka Lensa, “Vreme” saznaje, može se smatrati lažnom, s obzirom na to da većina od sedam potpisanih psihijatara nikada nije ni upoznala dr Lensa – sa nekoliko njih je formalno razgovarao u Tužilaštvu kada je rešio da pokrene pravni postupak protiv njih, kao i na kraćem sastanku u Kliničkom centru kada je posle majčine smrti insistirao da preuzme njenu medicinsku dokumentaciju.

Doktor Lens nikada nije bio pacijent Univerzitetskog kliničkog centra Srbije, što mu je potvrdio i direktor te ustanove prof. dr Milika Ašanin u dopisu od 1. avgusta 2022. koji mu je poslao. Inače, i prof. dr Milan Latas je u odgovoru Zaštitniku građana, od 20. decembra 2022, takođe napisao da mu dr Lens nikada nije bio pacijent, niti je ikada zatražio njegovu stručnu pomoć.

Pošto grupa psihijatara uglednog svetskog stručnjaka dr Lensa nikada nije pregledala, a većina njih ni upoznala, niti su ikada posedovali njegovu medicinsku dokumentaciju, postavlja se pitanje da li su ti psihijatri zloupotrebili svoje zvanje da anatemizuju i proglase neuračunljivom mentalno zdravu osobu koja ih je tužila. Pitanje je i kako su ti psihijatri, za lični interes, smeli da koriste štambilj i pečat Univerzitetskog kliničkog centra u dopisu MUP-u, kada dr Lens nikada nije bio pacijent te bolnice.

U čitavoj ovoj ujdurmi deluje da je postojala i sumnjiva saradnja između psihijatara i policije. Naime, sve i da dr Lens jeste psihijatrijski slučaj, kako ga to tačno čini “bezbednosno interesantnom osobom” koja se zadržava i dodatno proverava na beogradskom aerodromu? Od kada je to psihijatrijskim pacijentima zabranjeno da putuju, i ako jeste, po kom osnovu psihijatri dostavljaju policiji privatne medicinske podatke građana Srbije?

I tu nije kraj skandaloznom pokušaju da se dr Lens u Srbiji proglasi za nepodobnog borca za pravdu, odnosno “s uma sišavšeg”.

Posle dopisa MUP-u, na videlo počinju da isplivavaju isti dopisi sa lažnom psihijatrijskom dijagnozom o dr Marku Lensu koje je poslala ista grupa psihijatara Prvom osnovnom tužilaštvu u Beogradu, u kojem se po krivičnoj prijavi i vodi postupak protiv dr Lensa da su mu lekari nesavesno lečili majku.

Da je čuveni hirurg duševno oboleo, sedmoro psihijatara, koji ga nikada nisu ni pregledali, pisali su i Lekarskoj komori Srbije, kojoj je takođe dr Lens podneo prijave zbog lečenja njegove majke i pokušaja da se slučaj zataška. Isti skandalozni dopis poslat je i Ministarstvu zdravlja, kao i Medicinskom fakultetu. Ono što je dr Lensa najviše uznemirilo bilo je i saznanje da je dopis sa lažnom dijagnozom poslat i Centru za socijalni rad Stari grad – reč je o opštini na kojoj dr Lens i njegova porodica imaju prijavljeno prebivalište, što je moglo da ugrozi i njegov status roditelja.

Posle svega, dr Marko Lens kaže za “Vreme” da je postavljanje psihijatrijske dijagnoze mentalno zdravoj osobi suštinski nemoralan čin, što je još jedna potvrda u nizu da u Srbiji ne postoji vladavina prava.

“Nedopustivo je da psihijatri, koji su ujedno i nastavnici Medicinskog fakulteta u Beogradu, daju sebi slobodu da me javno stigmatizuju jezikom koji me oslikava kao osobu sa mentalnim poremećajem, a sve u nameri da me kompromituju i prikažu nepodobnim da nastavim borbu za istinu i pravdu. Sve ovo podseća na psihijatre koji su bili u dosluhu sa zločinima eugenike u nacističkoj Nemačkoj i na staljinističku represiju u Sovjetskom Savezu.”

DA LI JE U SRBIJI MOGUĆE DOKAZATI LEKARSKU GREŠKU

U avgustu 2020. majka dr Lensa primljena je na lečenje u Kliniku za psihijatriju UKC Srbije. Posle tri nedelje izašla je iz bolnice, kako je i sama, prema rečima njenog sina, zahtevala. Doktor Lens u tužbama protiv grupe psihijatara navodi da je ona posle lečenja došla kući u zapuštenom i mnogo gorem stanju. Kako kaže naš sagovornik, tokom boravka njegove majke na klinici osoblje je bilo neljubazno i izbegavali su da ga izveste o toku njene bolesti.

Doktor Marko Lens kaže da ima brojne zamerke ne samo na to kako je njegova majka tretirana nego i na terapiju koja joj je prepisivana. Po nesrećnu ženu, sve se završilo tragično, umrla je petog dana pošto je izašla sa Klinike za psihijatriju.

Od tog trenutka dr Marko Lens pokušava pravdu da ostvari tako što pritužbe i tužbe na rad lekara podnosi Tužilaštvu, Lekarskoj komori Srbije, Zdravstvenoj inspekciji, Ministarstvu zdravlja. Tokom ove dve i po godine dr Lens susreo se sa brojnim opstrukcijama kako bi se ceo slučaj zataškao, a u nekoliko navrata te opstrukcije utvrdio je i Zaštitnik građana, na čije opomene i naloge institucije i zdravstveni radnici ne reaguju. Sudije Lekarske komore i sudski veštaci koji insistiraju da se ovaj slučaj razreši izloženi su pritiscima i pretnjama, a njihove službene zabeleške o tome kroz šta prolaze, Lekarska komora Srbije proglašava za “Poverljive dokumente”.

Veštaci koje je angažovao Sud časti LKS početkom maja 2022. godine dali su nalaz veštačenja utvrđujući da su lekari napravili brojne propuste u lečenju pokojne majke dr Marka Lensa. Međutim, posle tog nalaza sudskim veštacima se preti, dr Lensu se upisuje lažna psihijatrijska dijagnoza i policija ga proglašava bezbednosno interesantnom osobom. Na sve to, protivzakonito se menja veće sudija u Lekarskoj komori Srbije i čitav slučaj zastareva u avgustu 2022. godine. Kada je reč o postupku u Tužilaštvu, slučaj se odugovlači, a advokati dr Lensa su tužioca koji vodi slučaj ocenili kao naklonjenog lekarskom psihijatrijskom lobiju, protiv kog bi zapravo trebalo da vodi postupak.

Na brojna kršenja zakona i opstrukcije ministarka Danica Grujičić ne reaguje i ne preduzima ništa kako bi utvrdila eventualne nezakonite radnje psihijatara sa Klinike UKC Srbije. Doktor Lens se pita da li bi ćutala i da su nju proglasili mentalno obolelom, samo da je pokušala da se pravnim sredstvima bori za istinu o lečenju i smrti člana porodice.

Iako se srpske vlasti decenijama busaju u prsa i govore da se zalažu za vladavinu prava, većina slučajeva pobune građana protiv moćnika završava se po onoj narodnoj: “Kadija te tuži, kadija ti sudi”.

Međutim, šta se dešava kada neko odluči da tuži kadiju? Ako je suditi prema slučaju dr Lensa, kadija vas proglasi duševno obolelim. Zato se sve pretvara u večitu dilemu: da li su svi oni koji se u Srbiji bore protiv lošeg sistema i za vladavinu prava “s uma sišli” zato što su se na takav potez uopšte i odlučili?