Danas, godinu i jedan dana nakon rererenduma  o ustavnim promenama u oblasti pravosuđa, desila su se dve događaja s tim u vezi: održana je konferencija na kojoj su analizirani rezultati promena, i Vlada je donela set novih zakona.

Urednik Nove srpske političke misli Đorđe Vukadinović smatra da je "ključno šta su te ustavne promene donele, a po mom, laičkom, uverenju što se vidi golim okom – ništa. Podsetio bih da su vlasti zagovarale hitnost da bi se sprečio uticaj politike na pravosuđe, a nedavno smo imali opet imenovanje sudije po starom postupku“.

Poslanik Narodne stranke i advokat Vladimir Gajić ocenio je da su ustavne promene, koje su sprovedene da ciljem da dovedu do veće nezavisnost pravosuđa u odnosu na partijsku strukturu, predstavljaju prikrivena laž da se uradi nešto što neće funkcionisati.

On je doveo u pitanje i legitimitet referenduma zato što je glasalo 30 odsto upisanih birača, što je 1,2 miliona građana.

"Apsolutno sam siguran da je došlo do krađe, glasova, rekao je Gajić. "Ako tužioci i sudije očekuju nezavisnost i samostalnost na osnovu pokradenih rezultata, to je optimističko očekivanje“, rekao je Gajić i podsetio da su vlasti nedavno izabrale desetak najvažnijih predsednika sudova pre nego što izmene stupe na snagu.

Profesor Slobodan Orlović rekao je da motiv promene Ustava Srbije ne leži unutar granica zemlje, već "spolja", odnosno zemlja je na putu prenosa suverenosti Evropskoj uniji i u tome ima određene obaveze.

"Sada očekujemo usvajanje zakona kao konačan korak u pravosudnoj reformi“, rekao je Orlović, i uputio zamerke na legitimnost samog postupka dodajući da je svaki peti građanin saglasan sa promenama Ustava.

"Duboko sam uveren da većina njih nije znala o čemu se radi, niti je objektivno mogla da sazna“, naglasio je on. Orlović je podsetio i da je promenjen zakon o referendumu samo nekoliko dana pre ustavnog referenduma, što je neprihvatljivo.

"Vi imate sada da se jednoj vlasti dozvoljava da se zatvori sama u sebe. Lepo je imati ideal nezavisnosti, ali na nivou naše političke, društvene kulture to može biti dvosekli mač, naveo je on. Mi smo sada u fazi usvajanja četiri zakona“, podsetio je Orlović, navodeći da je javna rasprava bila "pomalo dirigovana" i usvojeno je samo ono što je bilo dirigovano od Venecijanske komisije.

Podsetimo, 16. januara prošle godine održan je referendum za izmenu Ustava u oblasti pravosuđa.

Za potvrđivanje Akta o promeni Ustava glasalo je 57,3 odsto građana koji su izašli na referendum, protiv je glasalo 41,7 odsto, dok je jedan procenat glasačkih listića bio nevažeći.

CRTA, Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost podseća da je Referendum organizovan u kratkim rokovima, uz izmene zakona o njegovom sprovođenju svega nekoliko dana pre raspisivanja, što nije u skladu s međunarodnim demokratskim standardima.

Teže povrede izbornih prava i procedura, koje su ujedno i krivična dela, uočene na četiri odsto glasačkih mesta bacile su senku na dan glasanja, ali po svom obimu i intezitetu, nisu uticale na konačan ishod referenduma.

Takođe danas,Vlada Srbije je usvojila  set predloga pravosudnih zakona kojima se sprovode promene Ustava u delu organizacije i uređenja pravosudnih organa.

Ključne izmene su da sudije više ne bira Narodna skupština već Visoki savet sudstva (VST), koji će ubuduće uređivati i rad sudija porotnika, što je do sada radilo Ministarsvo pravde.

Cilj je da se ojača vladavina prava i poveća pravna sigurnost kroz nezavisnije sudstvo i samostalnije javno tužilaštvo i ispune obaveze preuzete u procesu evropskih integracija, navodi se u saopštenju Vlade Srbije.

Vlada je usvojila Predlog zakona o sudijama koji se odnosi na pitanja nezavisnosti sudija, uslova za njihov izbor, stalnost, nepremestivost, imunitet, kao i nespojivost poslova sa sudijskom funkcijom. Najvažnija izmena u vezi sa izborom sudija je da sudije više ne bira Narodna skupština već Visoki savet sudstva, dok je najvažnija novina u odredbama koje uređuju rad sudija porotnika ta što celokupan proces vodi takođe Visoki savet sudstva, umesto do sada Ministarstvo pravde.

Usvojen je i Predlog zakona o javnom tužilaštvu, a nova zakonska rešenja precizno uređuju organizaciju i nadležnost javnog tužilaštva, uslove, postupak za izbor i prestanak funkcije, prava i dužnosti, vrednovanje njihovog rada, disciplinsku odgovornost.

Na sednici je usvojen Predlog zakona o uređenju sudova kojim se utvrđuje osnivanje, ukidanje, vrste, delokrug i stvarna nadležnost suda, unutrašnje uređenje, sudska uprava i osoblje, pravosudna uprava, obezbeđivanje suda i sredstva za rad sudova.

Usvojen je i Predlog zakona o Visokom savetu tužilaštva kojim se određuje položaj, nadležnost, organizacija i način rada Visokog saveta tužilaštva, kao i uslovi i postupak za izbor izbornog člana Saveta.

S.Ć./FoNet

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com