Ponude koje se ne odbijaju
Šta sve možeš kad si naprednjak i zašto
Kako funkcioniše kadrovska politika najmoćnijeg čoveka u Srbiji? Zašto je Nebojša Stefanović ponovo politički aktivan na jugu zemlje, a Dijana Hrkalović uživa u odbrani Vladimira Đukanovića? Zbog čega se za Sinišu Malog i Aleksandra Šapića “ne lepe” afere koje stižu jedna drugu? Zapravo, kola su se, i to ne u potpunosti, lomila samo na “sitnim ribama”: Milutinu Jeličiću Jutki, Dragoljubu Simonoviću i Aleksandru Jovičiću. U čemu je tajna Vučićeve brige za svoje partijske ljude
Nedeljama sa naslovnih strana tabloida nisu silazili osumnjičeni, okrivljeni i osuđeni u tabloidnom suđenju za slučaj “prisluškivanje predsednika Vučića i njegove porodice”. Zatim se pažnja prelila na hapšenje Veljka Belivuka, dramatične konferencije sa fotografijama odsečenih glava, naslovne strane sa kojih se “nisu skidali” Dijana Hrkalović, Nebojša Stefanović, Slaviša Kokeza… Potom se nakratko, doduše povodom druge teme, na naslovnim stranicama “aktivirao” i Aleksandar Jovičić, nekadašnji predsednik Opštine Palilula.
Manje je ovde bitno da li je bilo šta zaista pokrenuto pred pravosudnim organima za tu “veleizdaju predsednika i njegove porodice”, odnosno, za navodno prisluškivanje – sva je prilika da do danas nije započet nijedan proces. Važnije je da je suđenje, pa samim tim i svojevrsno pročišćenje stranke, obavljeno javno i neprikosnoveno utvrđeno ko je i dalje “glavni u gradu”.
Tokom 2022. godine, nekako tiho, došlo je do razlaza između Zorane Mihajlović, najdugovečnije ministarke iz Srpske napredne stranke i predsednika države i stranke. S obzirom da joj nije dato novo ministarsko postavljenje, delovalo je da je predsednik “raskrstio” sa Zoranom Mihajlović, koja je ionako godinama trpela napade i uvrede unutar same stranke. Nije ovakvo disciplinovanje partijskog članstva nipošto novost: Vučić od dolaska na vlast 2012. naovamo malo-malo pa preti “gvozdenim metlama”, ratom protiv tajkuna, kriminalaca, korumpiranih u sopstvenoj stranci – sve prema potrebi – kao što temeljno radi i na tim “javnim suđenjima” po naslovnicama tabloida. Međutim, postavlja se pitanje – kako zapravo funkcioniše ta kadrovska politika najmoćnijeg čoveka najmoćnije stranke (i institucije generalno) u Srbiji?
LIČNI INTERESI I PRAVILA TIMA
Malo ko je mogao da pretpostavi da će Nebojša Stefanović – nakon temeljnog “razvlačenja” po naslovnim stranama, gubitka prvo stranačke pa posle i ministarske funkcije, uz ritualno glasanje svih stranačkih odbora da bude izbačen iz stranke – biti viđen kako se ponovo politički aktivira na jugu zemlje, obilazi nekakve skupove, govori na tribinama…
Još je manje bilo verovatno da će – nakon što mesecima nije silazila sa naslovnih strana, bila uhapšena, držana u pritvoru i što joj je mnogo puta bilo presuđeno u tabloidima – Dijana Hrkalović biti na slobodi, imati partijskog advokata Vladimira Đukanovića i biti optužena tek za trgovinu uticajem. Inače, samo tokom nekoliko dana u februaru 2021. tabloidi su je “častili” sledećim naslovima: “Prisluškivali predsednika, štitili mafiju: Neko će morati da ide u zatvor”; “Šta krije? Dijana Hrkalović odbila poligraf”; “Afera prisluškivanje: Dijani preti 15 godina zatvora”; “Afera prisluškivanje: Vučića su tajno snimali čak 660 minuta”; “Sprema se udar i na Vulina”; “Predsednik otkrio najstrašniji detalj afere ‘prisluškivanje’: Uništili ste život mom detetu, to je jedino što ne praštam!”; “Boginja mafije: Dijana oslobodila narko-dilera i vratila mu pištolj”; “Počinju prva hapšenja zbog špijuniranja”; “Velja u nevolji, Dijana u panici”…
Ipak, postoje slučajevi i kada nije došlo do ovakve “rekonstrukcije” odnosa između bivših stranačkih saboraca, pa onda ljutih neprijatelja, poput slučajeva Milutina Jeličića Jutke i presude zbog nedozvoljenih polnih radnji nad svojom bivšom saradnicom Marijom Lukić ili Dragoljuba Simonovića i procesa koji još traje – zbog paljenja kuće novinaru Milanu Jovanoviću u Grockoj.
Postoje i slučajevi kada silan broj afera nije “ni takao” status SNS funkcionera u “šefovim” očima – poput Siniše Malog, Nebojše Stefanovića (pre afere “prisluškivanje”) ili trenutno aktuelnog Aleksandra Šapića, gradonačelnika Beograda, koji za kratko vreme ide iz jedne (divlja gradnja), u drugu (nezakonito ozakonjenje divlje gradnje), treću (“prijateljski” tender za sportsku opremu) i četvrtu aferu (neprijavljena vila od 400 kvadrata u Trstu, zajedno sa garažom od 130 kvadrata i parčetom šume, što su koliko prošle nedelje otkrili “Vreme” i BIRN), ali deluje da se, kao ni za Sinišu Malog, na Šapića afere “ne lepe”, tj. nema nikakvih posledica nakon njih.
Ujedno, tu je i skandal koji je napravio aktuelni ministar unutrašnjih poslova Bratislav Gašić koji je 2015. godine pred kamerama napravio izrazito neukusnu seksualnu aluziju prema jednoj novinarki i zbog toga bio smenjen sa mesta ministra odbrane, posle čega je morao “da izdrži godinu i po dana bez funkcije”, kako je rekao Vučić postavljajući ga na mesto direktora BIA.
Inače, te iste 2015. godine, nakon pada vojnog helikoptera i pogibije sedmoro ljudi, Vučić je prkosno poručio javnosti: ne dam Gašića i Lončara iako mu to niko nije ni tražio.
“Šapić je za relativno kratko vreme pokazao više sposobnosti: da nema strah od afera, da je vrlo otporan i imun na njih, tako da je i one probleme koje je imao na Novom Beogradu uspešno sanirao transferom u SNS”, kaže za “Vreme” advokat Ivan Ninić. “Nakon tog transfera, on je pokazao izuzetnu bahatost, i to bahatost prema novinarima N1 i Nove S. Vučić to izuzetno ceni i poštuje – on bi voleo da svi imaju odnos prema Novoj S i N1 kao što ima Šapić, a nije baš naišao na takve sledbenike u svojim redovima, ne mogu ljudi to da iznesu, nisu takav profil kao Šapić. Sa druge strane, Šapić je pokazao da nije timski igrač, tako da Vučić u tom smislu ima problem sa njim – ne zna šta može od njega da očekuje. Šapić nije ponikao i prošao stranačku strukturu SNS-a, a nije ni neko poput Gorana Vesića ko zna da poštuje pravila tima i da kroz tim ostvari svoje ciljeve i interese. Vučić njega neće dati, niti će ga se odreći, već će po potrebi angažovati druge ljude u stranci da suzbiju Šapićevu agresiju i soliranje. Šapića će gaziti drugi ljudi, a dok ga gaze drugi ljudi, Vučić će uveravati i njega i javnost da on stoji iza njega. To je sada već jedna od oprobanih tehnika, ali, za razliku od svih drugih, Šapić ima izgrađeni lični profil i uneo je taj kapital, i finansijski i medijski i neki broj glasova u SNS, dok je SNS svim drugim ljudima gradio profil”, objašnjava Ninić.
ULOGA POTENCIJALA ZA BOGAĆENJE
Prema rečima političkog konsultanta Dušana Milenkovića, jedini koga se Vučić zaista u potpunosti odrekao i precrtao ga bio je pokojni Vladimir Cvijan.
“Uz poluinformacije kojima raspolažemo, možemo da kažemo da to počne da se dešava kada neko direktno ide protiv interesa te male grupe ljudi uz Vučića koja upravlja državom. Tada se dešava ta vrsta potpunog ostrakizma iz cele priče.
Druga stvar je stranačka – možemo da kažemo da je SNS verovatno najefikasnija stranačka meritokratija koja je napravljena u istoriji srpskog društva, u smislu rada za stranku, njene interese i njeno održanje na vlasti. Tu se dosta dobro nagrađuje svako ko da svoj doprinos, bilo na lokalu, bilo na nacionalnom nivou, za ostanak i održanje stranke na vlasti. Ali, ta meritokratija u stranci funkcioniše i na drugi način, u suprotnom smeru – ko prestane da doprinosi tome, on će da ‘zglajzne’, spušta se u hijerarhiji zbog manjka doprinosa. U tom smislu, imamo slučajeve koji su poznati u javnosti, gde ljudi poput Jutke, Simonovića, zbog ogromnog pritiska javnosti za stvari koje su uradili, počinju da budu pretnja za stranku i da je jeftinije da se sklone sa videla, sa pozornice. To, u zavisnosti od slučaja, ne znači da oni budu u potpunosti spušteni u hijerarhiji, nego znači da su sklonjeni, a da li će biti oduzeti potencijali za bogaćenje ili uticaj, to zavisi od toga da li su počeli da budu veća smetnja stranci za opstanak i održavanje na vlasti”, kaže Milenković napominjući da u slučaju Aleksandra Šapića afere ne postoje jer se nisu videle u “pozicionoj javnosti”, već samo u “opozicionoj”, za razliku od slučaja Aleksandra Jovičića.
Advokat Ninić podseća i da je slučaj Nebojše Stefanovića možda i najozbiljniji sukob unutar SNS-a još od sukoba Vučića sa Tomislavom Nikolićem.
Podsetimo, pred predsedničke izbore 2017. Tomislav Nikolić je putem Sputnjika obznanio da će se kandidovati za drugi mandat. Ceo SNS se uskopistio, išle su specijalne emisije na Pinku, Vladimir Đukanović je sa nevericom vodio svoje emisije za kariranim stolnjakom na Kopernikusu, e da bi sve vrlo brzo “leglo”, uz Nikolićevo odustajanje od kandidature i pristajanje na funkciju predsednika nečega što se zove “Nacionalni savet za koordinaciju saradnje sa Ruskom Federacijom i Narodnom Republikom Kinom”, kao i na korišćenje vile u Užičkoj ulici na Dedinju.
Tada je Nebojša Stefanović, u antologijskoj izjavi, rekao da se Vučić “ne bavi trgovinom”, da “nije trgovac i neće da trguje i hoće samo da razgovara”, a onda dodao nešto potpuno suprotno prethodno rečenom – da je Vučić “Nikoliću dao jednu vrlo korektnu ponudu i da preko toga neće ići”.
RESOCIJALIZACIJA NA PARTIJSKI NAČIN
“Vučić zna da ako bi neki njegovi neprijatelji na globalnom nivou, dakle, spoljni faktor, krenuo na njega, oni bi sigurno u funkciji ostvarivanja svojih interesa uzeli ljude koji su njemu bili najbliži”, kaže Ninić. “Iako Nebojša Stefanović i Zorana Mihajlović, na primer, nemaju potencijal na domaćoj političkoj sceni, oni imaju potencijal da nanose štetu. Svako ko ima taj potencijal, u bilo kojoj sferi, Vučić se posebno bavi njima, zato i Nebojša i Zorana imaju poseban tretman jer mogu da budu u funkciji njegovih neprijatelja. On želi tu situaciju da predupredi dajući im drugu šansu. Ta druga šansa je, po meni, ključna”.
Naš sagovornik objašnjava da je odnos sa Stefanovićem najpre pokazao kako Vučić sa njim ne može tek tako da raskrsti, ali i da je ovakvim odnosom poslao poruku drugim ljudima:
“On je mene prisluškivao, družio se sa ljudima koji su meni spremali atentat, on im je vratio blindirani auto i radio o glavi meni i mojoj porodici, a ja sam toliko dobar čovek da sam rekao – evo ti još jedna šansa. Mi ne znamo kakav je aranžman sa Dijanom Hrkalović, ali je činjenica da je i ona dobila drugu šansu pa makar da slobodno šeta, da je ne žigošu tabloidi i da joj ostave porodicu na miru. Ona je najbolji primer nekoga ko može da izađe iz pritvora, kao što su Dejan Anđus i Saša Mirković izašli iz zatvora, i da prođu resocijalizaciju koju sprovodi Vučić – isti onaj dželat koji je odlučio da budu uhapšeni, on ih resocijalizuje po svom programu”, kaže Ivan Ninić.
CENA LEPOTE I PAMETI
Advokat Ninić ukazuje i na sledeće.
“Vučić ima jednu krilaticu koju koristi godinama, i za neprijatelje i za svoje, i kaže za nekog ‘on misli da je mnogo lep i pametan’. Kad to kaže, to ima svoju cenu. Da li će te kinjiti u četiri oka, ili će te kinjiti na glavnom odboru pred svima, ili će te kinjiti preko “Informera”, to je njegova odluka, ali kada on na glavnom odboru proziva nekoga i kaže: ‘Babiću, što nisi letovao u Sopotu?’, on zna šta se dešava u Sopotu, zna iz kog posla je došao novac za Sopot i ko u Sopotu akumulira svoju imovinu. On tu staje, a akteri iz Sopota sede tu i niko osim njih ne zna šifru koju on njima šalje. On tu istu šifrovanu poruku šalje i preko naslovne strane “Informera” i preko jutarnjeg programa Pinka i kroz emisije u kojima učestvuje. Tu šifrovanu komunikaciju mogu da dešifruju samo oni kojima je ta poruka upućena”, kaže Ninić.
On pominje i paradoks: što su Vučićevi saradnici poput Siniše Malog, i sada, Aleksandra Šapića, pravili više afera, on je beležio sve jači rezultat.
“To je fenomen njegove vladavine – što više afera, on je sve jači. Jer, kad bi svi ti ljudi njemu pravili štetu, on bi morao parcijalno sa njima da se obračunava, a ovako ne oseća potrebu da to radi”, zaključuje Ninić.
Dušan Milenković prepoznaje da je u slučajevima afera Malog, Stefanovića, Gašića bilo čak i većeg pritiska javnosti nego u slučajevima Jutke i Simonovića, a da ponekad postoji i pritisak međunarodnih aktera, kao u slučaju Aleksandra Vulina:
“Ali, oni su neizostavni deo te najuže grupe ljudi koji upravljaju državom i tom njihovom organizacijom, naročito Mali i Gašić. Bez njih ta organizacija ne bi mogla tako efikasno da funkcioniše. Kada je reč o Nebojši Stefanoviću, to je bila borba za moć unutar stranke, što samo govori da je Stefanović u to vreme imao ozbiljnu moć u stranci, kao i da postoji dinamika u stranci, da to nije tako jednostavno i monolitno. To da je Nebojša Stefanović izgubio u tom sukobu nije veliko iznenađenje, ali za mene jeste iznenađenje to što nije platio veću političku, pa i pravosudnu cenu za taj sukob, već da će samo u nekom kratkom roku da se vrati na stranačku funkciju, jer postoje informacije da on na jugu Srbije intenzivno radi sa stranačkim odborima, što pokazuje ne samo da mu je ostala ambicija, nego i da je možda Vučić da ne kažem oprostio, ali da postoji neka vrsta novog približavanja između njih dvojice”, kaže Milenković.
On dodaje i da je, poput slučaja Jovičića, i afera Gašić i afera Jutka eksplodirala u oba dela javnosti – pozicionoj i opozicionoj – pa je morala da se radi kontrola štete.
“Moramo stalno da imamo u vidu da Vučić vlada i upravlja tako što gleda da prođe što jeftinije. Kako on prolazi jeftino? On ne može da kontroliše sve, ne može da mikromenadžuje svoje ljude, već mu je mnogo jeftinije da ih pusti da rade šta hoće, manje-više, i onda ako naprave neku baš veliku glupost, da onda on to ‘pegla’ na najprikladniji način”, zaključuje Milenković.
Tekst je deo projekta “Unapređenje demokratije u Srbiji”, koji nedeljnik “Vreme” realizuje uz podršku američke Nacionalne zadužbine za demokratiju (NED). Projekat “Podsticanje javne debate o demokratiji uoči izbora” finansira NED. Ovaj tekst, celokupan sadržaj i izneti stavovi su isključiva odgovornost nedeljnika “Vreme” i ni na koji način ne odražavaju stavove i mišljenja NED-a.