Medijska slika Srbije, naročito ona sa TV ekrana, poslednjih nedelja odlično odražava kompleksnu političku situaciju. Podeljenost postoji ne samo po pitanju vlasti i opozicije, Telekoma i SBB-a, već i po pitanju odnosa prema pregovorima o sudbini Kosova. Atmosfera je kulminirala u Skupštini, od kada traje medijska diferencijacija, odnosno izjašnjavanje “za” ili “protiv” prihvatanja predloga EU za pregovore. U podtekstu ove podele takođe stoji i odnos prema Rusiji, ili tačnije prema Putinu, što dodatno komplikuje situaciju. Još jednom, u društvu koje neguje populizam i autokratiju ne postoji konstruktivan dijalog, niti postoji nacionalni konsenzus. Istinu govoreći, ni političke stranke ni mediji do danas nisu gajili takav pristup, već se uglavnom navija ili omalovažava.

Medijska strategija vlasti zato se svodi na dva procesa. Ukoliko ne možete obezbediti političko jedinstvo, onda treba pokušati da se stvori medijska unisonost, uz diskreditovanje svakog ko dovede u pitanje autoritet i kompetentnost predsednika Vučića u rešavanju Kosovskog pitanja.

Za kritičare vlasti pripremljen je set retoričkih pitanja kojima ćete pred kamerama od svakog sagovornika u Srbiji za samo nekoliko minuta napraviti izdajnika. Pitanja su univerzalna, rade i na SBB i na Telekomovim platformama, čak i na RTS-u čiji je kredibilitet ozbiljno poljuljan istragom o finansijskim malverzacijama. Važno je da voditelj(ka) insistira na odgovorima “da” ili “ne” koje je nemoguće dati na ovakva retorička i apsurdna pitanja, a nije loše da u gostima bude i pomoćni sagovornik u vidu propagandiste/senzacionaliste/tabloidoida, pol nebitan.

1. Jeste li nekada bili na Kosovu? (Kada ste poslednji put bili na Kosovu?)

Ovim pitanjem ekspresno od sagovornika stvarate militanta koji propagira rat sa celim svetom oko teritorije koju ne poznaje. Čuva se samo ono što je vaše, možete to nazvati “kućnim pragom”, bolje zvuči.

2. Da li biste poslali svoje dete u rat?

Dodatno diskreditujete sagovornika, pošto se podrazumeva da biste vi izvukli sopstveno dupe, a da ratuju tuđa deca. Neslaganje sa Vučićem jednako je rat, odnosno žrtve. Ovde spada i potpitanje o “zamrznutom konfliktu” koje u sebi sadrži reč konflikt, to jest rat.

3. Imate li dvojno državljanstvo i koje zemlje?

Rezervna otadžbina je omiljena medijska floskula, jer se uvek može reći da Vučić nema rezervnu domovinu. Desetine hiljada ljudi koji su sticajem porodičnih okolnosti rođeni ili su deo života proveli u nekoj od bivših republika, danas postaju i zvanično državljani drugih zemalja. One koji su živeli i radili širom sveta još je lakše proglasiti ratnim huškačima ili izdajnicima.

4. Da li ste prodali zemlju (očevinu, dedovinu) u Krajini, Hrvatskoj, Bosni ili na Kosovu i koliko ste para zaradili?

Ovim pitanjem diskreditujete i one koji su na sopstvenoj koži iskusili izbeglištvo. Umesto empatije, koristi se večita podela na “starosedeoce” i “dođoše”, gde su u najgorem statusu oni koji su poslednji došli. Mira Marković je, sećate se, u izbeglicama videla izvor svih problema. Izbeglice su takođe neprijatno podsećanje na političku istoriju predsednika Vučića iz devedesetih. Prema ovoj medijskoj iluziji izbeglice su došle sa vrećama para, zauzele radna mesta, oterale “pitome”. U slučaju “druge Srbije” izbeglice su izabrale Vučića, dok su jadni starosedeoci listom akademska opozicija.

5. Da li biste želeli da 400.000 ljudi ostane bez posla?

Ovo kvaziekonomsko pitanje prebacuje temu diskusije sa nacionalnih tema na tzv. “svakodnevni život”. Ovo podrazumeva da Vučić brine o svakodnevnim problemima građana, da je upoznat sa njihovim potrebama, nadama i planovima, dok se neodgovorni kritičari vlasti sakrivaju iza “velikih istorijskih tema”. Sagovornik u momentu postaje ludak i hazarder, koji se kocka sudbinama i nema pojma o ekonomiji.

6. Jeste li spremni da nam EU vrati vize i uvede sankcije?

Pitanje je veoma efikasno, jer gađa kolektivno sećanje na ničim izazvane ekonomske i političke sankcije pod kojima smo živeli. Na nesreću, konfuzne poruke iz raznih institucija i članica EU rade u korist ove medijske manipulacije.

7. Znate li da je Rusija uvela sankcije Srbiji?

Ovde se već vidi distanciranje od Putina, gde se građani dovode u situaciju da se opredeljuju između Srbije i Rusije. Na ovom mestu su ćurak okrenuli i oni koji su svojevremeno dnevno izražavali ljubav prema Vladimiru Vladimiroviču.

8. Da li je ulica mesto gde se ruši Vučić?

Ovo pitanje je u Srbiji staro koliko i višestranačje. Slobodan Milošević je protivnike nazivao “snagama mraka i bezumlja”, a samo u ovoj floskuli i jedino u njoj se u Srbiji glorifikuju institucije i demokratska procedura nasuprot autokratije i nasilja. Na nesreću svih nas, nasilje može da bude institucionalizovano, a u pitanju takođe postoji paradoks demokratije u zemlji u kojoj jedan čovek ima apsolutnu vlast.

9. Da li opravdavate rušilačko i nasilničko ponašanje opozicije u Skupštini?

Ovim pitanjem se Vučić afirmiše kao otelotvorenje političke kulture nasuprot opoziciji koja je agresivna i koja stvara krizu i nesigurnost. Vučić se identifikuje kao simbol “pristojne Srbije”, jer ga birači vide kao jedinog garanta mira i bezbednosti.

10. Da li treba da podržimo predsednika Vučića u pregovorima oko rešavanja Kosovskog pitanja?

Ukoliko odgovor na ovo pitanje nije bespogovorno “da”, vi onda postajete po sopstvenom izboru izvor problema, promoter krvoprolića ili izdajnik.

Kao što se može primetiti, korak po korak, Vučić je svoj politički identitet pokušao da identifikuje sa budućnošću Srbije. Baš kao što je decenijama mantra “Kosovo je Srbija!” predstavljala kraj svake političke debate, danas je u medijima bukvalno u toku kampanja slogana “AV – budućnost Srbije”. Vučić je sopstveni politički identitet direktno povezao sa tokom pregovora o Kosovu. Zato je važno da tu sliku u medijima ne kvare glasovi neistomišljenika i političkih oponenata. Ono što me iznenađuje jeste broj novinara i novinarki koji će bez stida i sramote, čak sa žarom, postavljati ova pitanja onima koji ne veruju da je Vučić rešenje svih naših problema. ¶