Samoinicijativno, sprovela sam ličnu anketu o "Vodiču za penzionere“, publikaciji koju je realizovao i objavio PIO fond, a koju ovih dana poštari raznose po Srbiji.

Učesnici ankete su penzioneri čije brojeve telefona imam u svom mobilnom. Postavila sam im samo jedno pitanje: Šta misliš o "Vodiču“?

Evo najzanimljivijih odgovora.

Drugarica, arhitekta iz Beograda opština Voždovac: "Ni koverat nisam otvorila, odmah sam ga bacila. Čekala sam decu da mi dođu pa nisam htela da kvarim raspoloženje ni sebi ni njima. Ne verujem da u njemu piše nešto što nisam čula već sto puta. Monotoni su i dosadni. Šta će mi to u životu.“

Rođaka, bankarska službenica iz Niša: "Osećam se kao kad ti neko priča da si mu mnogo važan i da bez tebe ne može, a ti mu u očima vidiš da jedva čeka kad ćeš da umreš. Vređa me to, zar misle da ako sam u penziji da sam blesava pa mogu da me farbaju? Da li si videla šta ima na kraju? Adresar sa gerontološkim centrima. Nedostaju još samo adrese grobalja i cene sahrana. Slušaj, neću da pričam o tome, znaš da imam visok pritisak!“

Tetka iz Subotice: "A zašto pitaš? Da nisi njihova, je l’ si se učlanila? Reci mi slobodno…“

Kolega iz dnevnih novina: "Ne bih ja o tome, razumi me. Snaja mi radi u firmi od koje su otkupili koverte (Anr Company) pa imam utisak kao da je ogovaram. A nije ona kriva, ona samo radi svoj posao. Plus, ima dobru platu. Šta ako kažem nešto što ne treba pa to neko pročita… Neću da razmišljam. Plus, nemam šta da ti kažem što već i sama ne znaš.“

Nastavnica iz Beograda opština Vračar: "Pročitala sam. Koliko ja znam, u stilistici ne postoji ništa što se zove ulizivački stil. A da postoji, ovaj Vodič bi trebalo pokazivati studentima za primer. Inače, pismeno je, gramatički je tačno napisan.  Obično nije. Često oni šalju nekakve ovakve reklame i tvrdim da su nepismeni. A toliko mladih lektora je bez posla. Šteta.“

Drugarica, akademska slikarka iz Beograda, opština Savski venac: "Je l’ me pitaš zato što ti treba za novine? Ako ti treba za posao, reći ću ti. A ako me pitaš ćaskanja radi, pa nemoj keve ti to da mi radiš. Muka mi je! Oni su na ovo spiskali 780.000 evra! Ej, bre! Da li možeš da zamisliš na koliko načina su sve mogli za te pre da pomognu penzionerima? Mogli su da su hteli, nego nisu bre! Oni su ovo zbog sebe pravili, ne zbog nas! Misle da će penzioneri zbog ovih bajki koje su ovde ispisali o sebi potrčati da glasaju za njih. E pa zeznuli su se, videćeš. Pa niko bre ovde više nije glup! Znaš šta je najtužnije? Što oni misle da jeste, da narod jeste glup. Pričaju da Srbija ima najbolji narod na svetu, a ovamo se ponašaju kao da smo glupaci. Sramota! E, pusti me, nemoj da me vučeš za jezik, važi?“

Komšinica iz zgrade, preživljava uz pomoć sina: "Nešto mi ovde nije jasno. Ako je ovo novina o našem Penzionom, zašto nisu slikali naše penzionere? Ovi ovde na slikama ne žive u Srbiji, ja tebi da kažem. Ja ne znam ni jednu penzionerku da ima ovakvu frizuru i lice. I kod nas ima bogatih, i neka ih ima, ali ovde na slikama su svi bogati. Nema siromaha! To nije tačno, evo ja sam siromašna! A ovi ovde, svi radosni! Vidi kako su obučeni. Ja sam nekad imala ovakvu cvetnu bluzu, jao što sam je volela! Nego znaš šta ja mislim? Ovo uopšte nisu penzionerke, ovo su manekenke. Liče mi na one iz "Burde, sa onih strana pri kraju časopisa gde je moda za starije. Je li, ti si novinar, ti znaš: a što nas lažu?“

 

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com