Od momenta kada ga je njegov pokret kandidovao, Spajić je bio viđen kao najizgledniji izazivač lidera DPS-a i trenutnog predsednika Crne Gore Mila Đukanovića.

Njegov kredibilitet je bio neupitan. Kao školovani kadar i ekspert bio je ministar finansija u Vladi Zdravka Krivokapića koja je uprkos svim svojim neuspjesima i gafovima ostala sinonim za avgustovsku pobjedu opozicije na parlamentarnim izbrima 2020. godine. Ta Vlada je bila usvojila paket ekonomskih mjera na osnovu kojeg je minimalac u državi značajno povećan, što je naposljetku velikom broju građana i najvažnije.

Milojko Spajić pripada grupi mlađih političara, ne samo po godinama, već i po stažu na crnogorskoj političkoj sceni, gde se prosek obično meri u decenijama, a njegov pokret Evropa sad je u kratkom vremenu postojanja obezbedio sebi mesto prvog čoveka Podgorice.

Od favorita do diskvalifikanta

 Politički sunovrat Milojka Spajića započeo je optužbama njegovih političkih oponenata da poseduje nekretnine u Beogradu, luksuznu kuću u Kotoru, kao i dvojno državljanstvo (crnogorsko i srpsko), što je u suprotnosti sa crnogorskim zakonom, sem u izričitim slučajevima, u koje Spajić ne potpada.

Predsednik Pokreta za promjene i jedan od dugogodišnjih uzdanika Demokratskog fronta (DF) Nebojša Medojević prvi je izašao u javnost sa pričom o stanovima. Spajić je sve negirao i sam upao u klopku koju su mu pripremili: od “neimanja” nekretnina, priznao da je imao stan u Beogradu, ali da ga više nema, a za kuću u Kotoru je rekao da nije baš njegova, već bivše partnerke sa kojom ima dijete.

Za državljanstvo se branio na sličan način – negiranjem, a potom priznanjem uz ogradu da je pokrenuo proces ispisivanja iz srpskog državljanstva. Optužbe su do tada već uzele maha, a njegova naivna i nepromišljena odbrana učinila je svoje, tako da pomoći više nije bilo.

Optuživali su ga i da je kao ministar finansija svojim neznanjem oštetio budžet za 3,5 miliona dolara, prilikom uzimanja kredita za vraćanje duga Kinezima nastalog tokom gradnje autoputa. Ispostavilo se na kraju da je u pitanju bio poseban uslov za kreditiranje, te da taj, koji je to iznio u javnost optužbe, nije previše znao o ekonomiji i finansijskim sistemima.

Državna izborna komisija je potom tražila od Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije da joj dostavi dokumente o Spajićevom statusu, koji su samo potvrdili glasine. Zanimljivo je da je zahtev uputio DIK, gde sede partijski ljudi, a ne MUP Crne Gore, što pokret Evropa sad označava kao prekoračenje ovlašćenja ove komisije i najvljuje tužbu.

Dok prepucavanje u javnosti traje, Spajić je najavio da će tužiti i Medojevića za iznošenje “neistina”.

Na pitanje ko je “namjestio” Spajketa, najlakše je odgovoriti kroz dva druga pitanja: ko je ovde dobitnik, a ko gubitnik?

Dobitnici

 Najnovija istražvanja javnog mnjenja, koja je sproveo metodolog i profesor Fakulteta Političkih nauka u Beogradu Miloš Bešić, pokazuju da je sada na prvom mestu DPS sa 28,9 odsto podrške, na drugom DF sa 17,5, a na trećem Evropa sad sa 17,4 odsto. Zatim slede Demokrate sa 13,3, URA aktuelnog premijera Dritana Abazovića sa 4,5, Bošnjačka stranka sa 4 odsto, te stari DPS-ovi sateliti Socijaldemokratska partija (SDP) i Socijaldemokrate (SD) sa 3,9 i 2,9 odsto.

Apsolutni dobitnik Spajićevog ispadanja iz trke je, dakle, DPS. Đukanović sve do odbijanja kandidature Milojka Spajića nije bio siguran da li će se ponovo kandidovati za predsednika, a odluku je obznanio momentalno nakon odluke DIK-a da diskvalifikuje Spajića. Drugoplasirani dobitnik su DF i njegov predsednički kandidat Andrija Mandić koji bi teško osvojio više glasova od Spajića, s obzirom da je zbog svojih vatrenih izjava prilično neprihvatljiv velikom broju građana Crne Gore.

Kao treći dobitnik može se izdvojiti lider i predsednički kandidat Demokrata Aleksa Bečić koji se, iako nije učestvovao u hajci na Spajića, može nadati prelivu glasova podrške na njegovu stranu.

Evidentno je da je kandidatura Milojka Spajića oborena združenom akcijom DPS-a i DF-a, uz svesrdnu pomoć DIK-a i srpskog MUP-a. Nakon godina ćutnje, MUP Srbije je napravio presedan i dostavio dokumenta o uvidu u knjigu državljana. Sa kog vrha je stiglo naređenja za tako nešto i zašto se ono selektivno primenjuje, kada i sam Mandić ima srpsko državljanstvo, ali, kako kaže, nema dokumenta Republike Srbije i nikada nije ima prebivalište u Srbiji, a nije upisan ni u srpski birački spisak, pa se njegovo srpsko državljanstvo, objašnjava, ne kosi sa Ustavom i zakonima Crne Gore, za razliku od Spajićevog.

I da, sa Đukanovićem se ne povezuje srpsko, ali se uveliko pominje državljanstvo Ujedinjenih Arapskih Emirata. To DIK još uvek nije ispitao, a po svemu sudeći i neće.

Gubitnici

 Kako, za sada, stvari stoje, izgledi drugih predsedničkih kandidata protiv Đukanovića su prilično neizvesni.

Apsolutni gubitnici ove političke igre su svi građani Crne Gore koji su želeli da jednom za svagda raskrste sa politikom Mila Đukanovića.

 

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com