U Bosni i Hercegovini, ne baš retko, možete čuti reč “ubleha”, čiji su koreni nejasni a koja otprilike znači prevaru ili muljažu, fantazmagoriju, nešto što zaseni prostotu i od čega “ublehaš” ostvari nekakvu korist. “Ublehaši” su, recimo, oni koji prodaju vodu iz vodovoda kao čudotvorni napitak koji je osveštao lično dr Nestorović ili oni koji gledaju u budućnost bacajući grah, viljuške i kašike, leče karcinom kristalima na daljinu, kao i razni drugi mrsomudi koji vam prodaju rog za kandilo, izgovaraju neistine dok vas gledaju u oči i pritom se kunu u sopstvenu decu. “Ublehaši” su i licemeri, takozvani hipokriti, generalno oni koji žive od vlastite bestidnosti i tuđe gluposti i pohlepe.

Zlice će reći da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić vodeći “ublehaš” u regionu, da je “ublehaisanje” naučio u najvišim školama ove nauke, kod dr Vojislava Šešelja, sa svim desetkama. Uveliko je prevazišao i marginalizovao svog učitelja, kojem je preostalo samo da se “ublehava” na knjižnim sajmovima, prodajući svoja “naučna” dela, koja osim mazohista niko ne čita. Te zlice će ustvrditi i da je najavljeno stvaranje tzv. narodnog fronta za državu (nekada “srpski blok”, “Vreme” br. 1656) klasična “ubleha”, koja će medijima, javnosti, sluđenim građanima ponuditi kosku da je glođu dok pored njih prolaze avioni, brodovi i šleperi kradene robe i dok, zahvaljujući mudroj politici naprednjačkog rukovodstva, Srbija postaje najskuplja zemlja u okruženju, oštro podeljena na nove bogatune-milionere i uplašenu sirotinju-raju koja je spremna da za par hiljada dinara ili vezu u socijalnom – proda i dušu i telo. No, da li je to baš tako, odnosno da li je (samo) “ubleha” u pitanju? Šta se zaista krije iza famozne priče o stvaranju “novog” političkog bloka?

U najnovijem propagandnom hepi-kompletu “Ćirilica”, gostujući kod jarana Milomira Marića, Vučić će pre neki dan – što svesno, što nesvesno – otkriti zašto se krenulo u akciju formiranja “nadstranačkog” pokreta iako, po svemu sudeći, ni on u ovom trenutku nije baš siguran šta će se sve iz toga izroditi. Kada je govorio o ovom “političkom formatu”, bio je štur i ponovio fraze koje smo već čuli pre pola godine kada je bilo reči o “srpskom bloku”: neophodno je, je li, stvaranje patriotskog bloka koji će objediniti sve ono što u Srbiji – bilo da su u pitanju stranke, civilne organizacije, intelektualci ili radni narod – stavlja državni ispred partikularnih interesa, te biti opozit svima onima koji bi da – što je potpuno neprihvatljivo – smene vlast sa ciljem da opljačkaju narod, radeći u stranom interesu, bilo zapadnom, bilo istočnom, u ovim kriznim vremenima koja su pred Srbiju stavili izazove koje samo Herkul sa Zvezdine severne tribine može da reši. Srbiji treba otklon “i od desnih i od levih ekstremista”, i na jednom mestu je potrebno okupiti “pristojan svet”.

Veći deo emisije je, naravno, bio protkan neviđenim i nadnaravnim političkim i ekonomskim uspesima. Kao i obično, kada govori o napretku i usponu, Vučić zbori u prvom licu jednine (“ja” i “moj”), a kada spominje probleme, prebacuje se na prvo lice množine. Treće lice množine namenjeno je za zle političke protivnike i “mangupe” u redovima vlasti. U trenucima samohvale i osude mnogo je više otkrivao koji su zapravo ciljevi kreiranja pokreta.

TRENING STROGOĆE

Krenimo redom. Vučić je rekao ono što godinama znaju i bolje informisani kućni ljubimci. A to je da svoju politiku i svoje poteze zasniva na danonoćnim istraživanjima javnog mnjenja koja se, naravno, plaćaju novcem građana. Ta istraživanja i analize izgleda da govore kako rejting njegove stranke neumitno pada – što je naročito vidljivo na lokalu – i da je potrebno da se pod hitno “rebrendira”. Taj pad može da se i ubrza, pogotovo zbog konfuznih poruka i iznuđenih poteza u vezi sa Kosovom i ratom u Ukrajini, koje dobija bazno naprednjačko biračko telo. Iako se, kako kaže Vučić, stranke ne ukidaju, jasno je da će pokret biti rađanje nekakvog “SNS plusa”.

Naravno, smisao formiranja pokreta ogleda se i u samoj kampanji koja ga počinje pratiti i u kojoj će predsednik obići celu zemlju uzduž i popreko. Dobar je to izgovor da, naravno opet novcem građana, pred bezbrojnim kamerama drži višesatne govore u kojima će se hvalisati svojim postignućima, zasnovanim na sumnjivim statističkim podacima, i pritom obećavati nove fabrike, obdaništa, škole, puteve, kule i gradove. Kampanja se u svim medijima prati iz minuta u minut, predsednikove se reči preštampavaju, a sve to naravno prate autobusi prepuni “fanova”, od kojih se neki do 2012. godine nisu mrdnuli iz svog mesta, a danas poznaju svaki kutak i svaki tržni centar zemlje. Lokalni odbori su dobili kvote koliko ljudi i autobusa moraju da skupe za predsednikove “svirke”, a one su prilično visoke, tako da se i po nekoliko sedmica unapred članstvo animira da rezerviše datume, odnosno da ne preuzima druge obaveze. Za sve dodatne informacije, kaže se u porukama članstvu, mogu da se jave ili u nadležni odbor ili kod direktora i šefova u firmama u kojima su zaposleni zahvaljujući predsednikovoj milosti.

Stvaranje pokreta je svakako prilika da se utegnu i pročiste redovi u samom SNS-u: u toku je žestoka utrka ko je poslušniji, odaniji i efikasniji. Upućeni tvrde da u stranci već više od pola godine vlada prava panika; da li će u novoj raspodeli moći pojedinici sačuvati svoje položaje i privilegije, bilo da su u pitanju prebogati funkcioneri ili oni koji su jedva uspeli da preko stranke zaposle dete ili oni koji su, opet uz pomoć stranke, obezbedili pregled specijaliste preko reda u državnoj bolnici. Biće to prilika da se “novi politički format” oslobodi onih, uglavnom na nižim nivoima, koji su počeli da se isuviše bahate i nanose štetu rejtingu strake, ili oni koji “varaju”, te svoj plen ne dele po utvrđenim naprednjačkim standardima. U “Ćirilici” je Vučić najavio da će biti “žrtvenih jaganjaca”.

Osim toga, u pokretu će se aktivirati i razni intelektualci/javne ličnosti koji su do sada bili u dubokoj senci. Nisu bili raspoloženi da se javno eksponiraju, ali su bili itekako čili da koriste benefite skrušenog služenja Vučiću. E, sada je došlo vreme da plate ručak jer nema besplatne klope, pa će se, kanda, u medijima sretati neka nova lica, a možda će biti i iznenađenja. Neki od njih će biti potrošeni, ali takav je život. Ima u svemu tome kod Vučića političkog pragmatizma, da predstavi najširi dijapazon “pristojnog sveta”, ali i svojevrsnog sadizma. Naravno, oni intelektualci koji ne budu hteli da mu se priključe – biće proglašeni za polupismene hohštaplere.

FORMAT ZA DISCIPLINOVANJE

Stručnjaci kažu kako ne treba očekivati da će pokret okupiti baš mnogo stranaka koje već nisu deo naprednjačke vlasti, ali će to biti format u kojem će druge partije biti dodatno disciplinovane, odnosno stavljene pod viši nivo Vučićeve kontrole. Neće biti prostora za “soliranja”. Neki, međutim, kažu da su moguća izvesna iznenađenja, odnosno da nije neverovatno da se u bloku nađu i neke stranke (ali i organizacije i pojedinci) koje se sada čvrsto nalaze na rusofilskoj desnici, odnosno koje žestoko kritikuju vlast u kontekstu tzv. rešavanja kosovskog problema, a koje predsednik u “Ćirilici” naziva jednostavno – “fašistima”. Ne treba sumnjati da je ucenjivački kapital SNS-a i strogo kontrolisanih tajnih službi veliki. Jasno je i da mnoge od tih stranaka ne bi postojale, odnosno opstale da ih vlast nije na različite načine podržavala. Naravno, u bloku će se naći i stranke manjina koje već imaju dugogodišnju uspešnu saradnju sa SNS-om i čiji vrhovi su to znali itekako dobro da iskoriste.

Manje je verovatno, međutim, da će se u bloku naći opozicione stranke sa proevropske levice, ma šta pod tim podrazumevali, jer bi to za njih predstavljalo političko samoubistvo. Ali, ne treba isključiti mogućnost da je između nekih od njih i pokreta moguća saradnja u skorijoj budućnosti, bar ona kako-tako prikrivena. Neki kažu da se upravo zbog toga, uz podršku nekih zapadnih emisara, rađa novi proevropski blok koji će okupiti sve one koji su spremni na saradnju sa vlastima bar kod onih bolnih pitanja (Kosovo i sankcije Rusiji), te da će u taj opozicioni blok ući i neki dugogodišnji verni naprednjački saradnici poput Lige socijaldemokrata Vojvodine, koja se ovih dana od koalicije sa SNS-om pere na 90 stepeni, sa bezbroj centrifuga.

No, možda pre svega i važnije od svega: blok će pokušati da potpuno okupira nekakav državotvorni, patriotski, najširi centar, a svi oni koji budu izvan njega biće predstavljeni, manje ili više, kao ekstremisti koji rade po stranim nalozima, bilo da su im šefovi, kako se to obično kaže, u Briselu, Vašingtonu, Moskvi, Pekingu ili Kinšasi. Dakle, oni koji nisu u njemu po definiciji će biti antidržavni elementi i izdajnici, uz izvesnu gradaciju. Uzgred, valja reći da su rat u Ukrajini, koji je naprednjake prvobitno doveo u veoma nezgodan položaj, Vučićevi spin-doktori delom okrenuli u svoju korist podsticanjem nepremostivih podela. Onemogućena je, odnosno, postala je nezamisliva akciona saradnja proevropske i “patriotske” opozicije na rušenju režima. A budimo realni, Vučićev pad može izdejstvovati samo najšira politička platforma, u koju će čak ući i budući otpadnici režima. Slično devedesetima, a sve drugo je iluzija.

Za kraj, valja reći da će ovako instaliran pokret, kojem je, dakle, smisao da preuzme monopol nad patriotizmom, ojača vlast i dodatno marginalizuje i anatemiše opoziciju – dati legitimitet Vučiću da u budućnosti radi šta god mu se ćefne. Proširuje se i front onih sa kojima će podeliti odgovornost za riskantne poteze i katastrofalne posledice vladavine. Da bi projekat uspeo, potrebno će biti preuveličavati postojeće krizne situacije ili proizvoditi nove. Tako da ćemo se, po svemu sudeći, uskoro svakakvih čuda nagledati, a poruka tih čuda će biti jednoznačna – moramo se okupiti oko predsednika da bismo zaštitili državu i sebe od zlih sila koje vrebaju iza svakog ćoška.

Neke analitičare, recimo Jovana Bajforda, profesora psihologije i istorije na Otvorenom univerzitetu u Engleskoj, najavljeni pokret podseća na Narodni front iz 1945. godine, koji je bio uvod u jednopartijski sistem. Podsetimo da su, u osvit uvođenja višestranačkog sistema s kraja osamdesetih, mnogi miloševićevci tvrdili da bi višestranačje moglo da deluje u okviru Socijalističkog saveza radnog naroda (SSRN), koji je upravo naslednik Narodnog fronta, a da Savez komunista i dalje bude vodeća partija. Komentarišući Bajfordovu izjavu, Vučić u “Ćirilici” praktično nije opovrgao mogućnost da pokret u rađanju bude neki novi RK SSRN. Rekao je kako je poznato da on nije ljubitelj Narodnooslobodilačke borbe, ali da je “bolje Narodni front nego Antinarodni fašistički front”.

POKRET ZA SPAS ALEKSANDRA VUČIĆA

Politikolog Duško Radosavljević smatra kako novi pokret znači da SNS i njegovi sateliti idu u – bankrot! On kaže da je Vučić u situaciji koju do sada nije imao, da mora odraditi posao zbog kojeg je dosad uživao blagonaklonost dela međunarodne zajednice, što se “svodi na korleonovsku floskulu – dobio je ponudu koju ne može odbiti”. Stoga, predsednik “svesno manipuliše” političkom scenom, sopstvenom partijom, kao i delovima opozicije, posebno onom sa “desnije” strane političkog spektra.

“Kalkuliše Vučić da bi zbilja mogao izgubiti vlast, što je za njega i njegovu kliku najveća mora, jer će možda morati položiti račune za svoja (ne)dela, pa se setio oprobanog recepta belosvetskih firmi koje je obilato filovao parama iz budžeta Srbije: proglasi bankrot, dugove prebaci na drugu firmu i sledeće godine, sa novom firmom, uglancanom, ponovo prodaje dobro upakovanu maglu! Bankrot-firme su SNS i određeni sateliti. Novi pokret, koji bi se trebao zvati Pokret za spas Aleksandra Vučića, očišćen od ‘dugova’ dugotrajne vladavine, ostaje ‘čist’ na političkoj sceni Srbije! Uz pomoć stabilokratski nastrojenih emisara međunarodne zajednice, privlači sebi delove sadašnje, ali i istinske opozicije, te one opozicije koja je pod kontrolom raznih sigurnosnih službi, potpisuju se međunarodni sporazumi, o Kosovu, sankcije Rusiji, cveta sto cvetova! Račun bez krčmara? Možda? Samo, ko je u našoj situaciji krčmar?”, pita se Radosavljević.

Istraživač u beogradskom Institutu za političke studije Dejan Bursać kaže u razgovoru sa “Vreme” da još nije izvesno kakvu formu će poprimiti Vučićev narodni pokret. On podseća da je u periodu kada je predsednik prvi put spekulisao sa idejom o nekakvoj sličnoj organizaciji, u drugoj polovini prošle godine, to delovalo kako nekakva vrsta “plana B” za Vučića u slučaju nepopularnih poteza koji bi mogli da ugroze rejting SNS, kao što su, u prvom redu, potpis na sporazum sa Prištinom, ali i sankcije Rusiji ili ekonomska kriza. Vučić bi se sa novim pokretom lako distancirao od SNS, koji bi formalno povukao nepopularne poteze i tako bi zadržao svoj rejting. Primere imamo od ranije – recimo, Briselski sporazum je potpisao Ivica Dačić, podseća on.

“Međutim, kako vreme odmiče, čini se da je Zapad dosta egzaktan u pritisku da upravo Aleksandar Vučić bude taj koji pregovara i, na kraju, verovatno potpiše nešto sa Prištinom, te najavljeni narodni pokret u ovom kontekstu izgleda menja ulogu – u jednu vrstu fronta za podršku predsedniku, posebno pred desnom opozicijom, koja se očigledno ujedinila oko kosovskog pitanja. Sa druge strane, taj front obezbeđuje, pored percepcije snage i podrške pred biračima, i to da u okviru vladajuće koalicije ne bude istupanja, a tu pre svega mislim na SPS kao stranku kojoj bi protivljenje dogovoru sa Prištinom verovatno donelo značajan skok rejtinga. Najzad, u marketinškom smislu, Vučiću sigurno odgovara da se javnost zanima veštačkim previranjima na političkoj sceni, a ne konkretno pregovorima sa Kurtijem, pošto smo videli da su reakcije na prethodni sastanak u Briselu bile uglavnom negativne”, kaže Bursać.

PRAKSA VLADANJA OSTAJE ISTA

Bursać kaže da će u “novi” blok ući sve članice vladajuće koalicije i povezane organizacije, kao i verovatno značajan broj nestranačkih ličnosti, što je i najavljeno.

“To je stara praksa – SNS je i ranije u prvi plan stavljala poznate glumce, naučnike, lekare na raznim nivoima izbora, međutim, njihova svrha je obično bila kratkog roka – dok se uspešno ne okonča aktuelni izazov (najčešće izborni ciklus), a onda su stvar preuzimali provereni kadrovi. Cela ta stvar je izvesno marketinški potez, te ne verujem da će biti nekog posebnog uticaja na sada već standardne mehanizme upravljanja državom koje SNS primenjuje već više od decenije”, kaže on.

Govoreći o tome ko bi sve mogao da bude deo pokreta, Radosavljević podseća da modus operandi Vučića, SNS-a i njihovih satelita do sada nije pokazao poštovanje za bilo koju političku opciju u Srbiji.

“Uništavajući Demokratsku stranku, pa solidne predsedničke kandidate Jankovića i Ponoša, kroz krađe izbora, posebno u Beogradu, pokazao je Vučić da ne može da prihvati da bar malo deli vlasti, čak ni u mesnim zajednicama, jer je njegova SNS osvajačka partija, koja je antisistemska i koja ne može izgrađivati institucije. Ona ih jednostavno demolira i sprda se sa njima. Sada je u situaciji da traži saveznike za ono što je sam proglašavao za ‘nacionalnu izdaju’. Ko mu može biti saveznik kada mu je prosečan član partije i njegov prosečni glasač protiv toga, za Rusiju, a protiv Evropske unije i Zapada? Teška, ali sasvim zaslužena situacija za njega – konačno se popeo na sam vrh svoje nekompetencije. Ako mu nemili i neprijateljski Zapad ne privede neke od proevropskih i demokratskih partija, što se čini nemogućim, partnere će mu privući službe koje su odmah nakon izbora počele da ‘buše’ tzv. patriotske partije desnice, od kojih je većina nastala na čudan način i u ‘prisustvu vlasti’. Pravljenje koalicije sa partijama SSP, PSG, Demokratskom ili Zajedno suviše podseća na njegov poraz, ali i teško objašnjiv potez ovih opozicionih partija. Ukratko – ideja o Vučićevom pokretu je svojevrsni Cirkus Kolorado!”, kaže Radosavljević.