Pre nekoliko dana Aleksandar Vučić je u emisiji "Ćirilica“ izjavio da je on, odnosno njegova vlast, napravila Hram Svetog Save. "Nismo ga mi sad završili, nego smo ga sad napravili“, ponovio je u slučaju da je nekome promaklo, naglasivši da je u pitanju ogroman novac koji je mogao biti uložen tek kada je država, pod njim, postala tako snažna.

Na izvestan način teško je racionalnim argumentima pobijati tvrdnje koje su tako očigledno neistinite. Ali pošto ih izgovara predsednik države, ne mogu se samo prenebregnuti.

Šta je Aleksandar Vučić govorio o Hramu Svetog Save i šta time pokušava da poruči? Kakva je zaista istorija Hrama?

Hvala predsedniku Putinu

Zanimljivosti radi, u 2020, godini u kojoj je bilo planirano svečano otvaranje Hrama, u ovdašnjim dnevnim listovima objavljeno je preko 140 tekstova u kojima se pominje Hram Svetog Save. Analizirajući ko je najčešće pričao o Hramu, došla sam do nalaza da su izjave predstavnika Crkve o Hramu bile navedene u 25 članaka, a izjave Aleksandra Vučića u 28 tekstova. Drugim rečima, njegove su izjave o Hramu prenesene u tri teksta više nego izjave svih predstavnika SPC zajedno.

Zatim, našao se u dnevnim listovima te godine među onima koji se najčešće pominju kao zaslužni za završetak izgradnje Hrama Svetog Save, i to na trećem mestu. Na drugom mestu je bio patrijarh Irinej, a najčešće pominjan je tada bio predsednik Rusije Vladimir Putin. Jer upravo je Vučić bio onaj koji je u medijima ponavljao: "Naše je da danas kažemo veliko hvala predsedniku Putinu“, kao i da je Hram Svetog Save, s obzirom na finansijska ulaganja, jednako ruski, koliko i naš.

Izgleda da je sada odlučio da se poigra sa ovdašnjim sećanjem odnosno zaboravom – u toj je igri više nego vešt – pa da preuzme zlatnu medalju od onoga kojeg je sam ovenčao.

Nova Aja Sofija

Aleksandar Vučić je o Hramu, između ostalog, govorio da je to ne samo najlepši pravoslavni, već najlepši hrišćanski hram na svetu – izjavio je to onda kada je govorio o patrijarhu Irineju kao onome ko je izgradio Hram, istakavši njihovu veliku bliskost, kao i da je Hram "naša nova Sveta Sofija celog pravoslavnog sveta."

Drugim rečima, ko je sagradio najlepši hram na svetu, novu Aja Sofiju? Aleksandar Vučić kaže da je to učinio on odnosno oni, njegova vlast, u poslednjih deset godina.

Da li je to još jedan pokušaj upada u istoriju, jedan u nizu primera narativa o "novom zlatnom dobu“ ili se radi samo o obraćanju svom biračkom telu, opsenjivanju onih koji više veruju predsednikovim rečima nego svojim očima?

U najkraćem, gradnja Hrama počinje 1935. godine. Ozidano je 12 metara iznad zemlje, ali se ubrzo sa gradnjom i stalo. Počeo je, naime, Drugi svetski rat. Za vreme komunističkog režima bilo je raznih i brojnih ideja da se umesto hrama izgradi sve što nije hram – od klizališta, preko muzeja, do galerije, a temelji su u međuvremenu služili kao stovarišta preduzećima. Nakon 88 molbi, tadašnji patrijarh German 1985. dobija zeleno svetlo da se nastavi sa gradnjom.

Izgradnja je ponovo otpočela 12. avgusta 1985. Zidovi su podignuti do pune visine od 40 metara. Akt o odobrenju nastavka gradnje potpisao je tadašnji predsednik predsedništva Srbije Dušan Čkrebić, koji je 2007. godine, u znak zahvalnosti od Srpske pravoslavne crkve dobio orden Svetog Save, piše na zvaničnom portalu Hrama Svetog Save.

Najveće postignuće je bilo podizanje centralne kupole teške 4.000 tona. Ona je bila napravljena na zemlji, a zatim je, zajedno sa pokrivačem od bakarnog lima i velikim pozlaćenim krstom visokim 12 metara i teškim 4 tone, podignuta i postavljena na zidove. Podizanje, koje je trajalo 40 dana, završeno je 26. juna 1989. godine.

Godine 2000, kada je na čelu SPC bio patrijarh Pavle, počinje nova faza u izgradnji Hrama.

Zoran Đinđić i patrijarh Pavle

Svojevremeno je u intervjuu za "Politiku", arhimandrit Danilo Ljubotina tvrdio da patrijarh Pavle nije bio tih prvih godina za velike radove: "Patrijarh, asketa kakav je bio, posle bombardovanja zemlje i siromaštva, govorio je premijeru Đinđiću: ‘Narod gladuje, neprimereno je da radimo ovako velike poslove’. Đinđić nije odustajao: ‘Novac će proći, a Hram će ostati nedovršen’. Tako ga je i ubedio“.

Društvo za podizanje Hrama se obnavlja 2001, a prvi predsednik je Zoran Đinđić. Svako od preko 30 preduzeća u Društvu poklonio je izvesnu sumu novca. U tim prvim godinama 21. veka, predstavnici i Crkve i države govorili su često da svi građani treba da učestvuju u gradnji Hrama odnosno da to ne treba bude poduhvat jednog. Nisu se pozivali na zlatno doba, nisu isticali sebe u prvi plan, već se govorilo o pomirenju i duhovnoj obnovi.

U poslednjoj deceniji, velika finansijska sredstva pružila je ruska država i firme, kao i nesumnjivo država Srbija. I da, zaista se radi o ogromnim ulaganjima. Zbog toga Hram jeste završen u svom velelepiju i sjaju. Nekadašnji narodni poslanik iz redova SNS-a, Srbislav Filipović, je još pre koju godinu, u Parlamentu kazao kako je Hram Svetog Save "došao pred završetak i to je upravo delo ove vlasti“.

A zatim: "To je delo, ako ćemo da kažemo i personalizovano i lično da vežemo, delo i predsednika Aleksandra Vučića. To je delo te odgovorne politike, zato što je ta politika uspela da obezbedi i novac za to. Tu su pare važne.“

Delovalo je tada da poslanik S. Filipović prevršio meru. Ali lestvica je postavljena sada i više. Ili niže.

 

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com