Jedanaest godina uspeo je Milan Milovac da živi u Ekvadoru kao duh. Neopaženo. Ali od 13. novembra 2020. do 12. januara 2021. godine hodao je kao osuđenik na smrt. Na listu za odstrel, prema krivičnoj prijavi, stavio ga je klan čiji je bio član – klan Darka Šarića.

Poslednjih šezdeset dana njegovog života postalo je zagonetka; međutim, ovo nije ništa u poređenju sa misterijom njegovih skrivenih aktivnosti u Gvajakilu, glavnoj luci Ekvadora.

Osuđen na jedanaestogodišnju kaznu zbog optužbi za drogu, Milovac je u Srbiji izbegao zatvor. Iako mu je Interpol bio na tragu, sleteo je u Gvajakil posle 2009. godine.

Tajming je za njega bio savršen. U stvari, ekvadorske vlasti demontirale su šemu kontrole migracija. Naime, Rafael Korea je pobedio na predsedničkim izborima 2007. godine i ubedio birače da sazovu narodnu skupštinu radi promene Ustava usvojenog 2008. godine. Ovaj Ustav je stvorio status “univerzalnog državljanstva”, prihvatajući sve, bez izuzetka; vize su ukinute kao uslov za ulazak u zemlju. Ukazom predsednika 2010. godine Ministarstvo unutrašnjih poslova postao je zakonski zastupnik Nacionalne policije. Kao posledica toga, 2012. godine civilni službenici ovog ministarstva preuzeli su kontrolu migracija na aerodromima. Bezbednost nije bila prioritet, niti upotreba tehnologije za sprečavanje dolaska posetilaca sa krivičnim dosijeom.

Milovac je iskoristio ovu dobronamernu atmosferu prema stranim posetiocima. Dobio je lažni identitet kao državljanin Ekvadora sa imenom Marko Patricio Marković Gomez. Iako je rođen 1974. godine, njegova ekvadorska lična karta kaže da je pet godina mlađi, odnosno da je rođen 1979. godine.

Nelegalno je dobio ekvadorsku ličnu kartu, a nema sumnje da je tu uslugu platio u gotovini. Njegovi otisci prstiju se ne poklapaju sa podacima prikazanim na indeksnoj kartici u matičnoj službi. To je utvrđeno nakon njegove smrti u januaru 2021. Inače, u njegovim dokumentima piše da je bio samac.

Prema zvaničnim istragama u istočnoj Evropi, Milovac je bio lokalni predstavnik kokainskog srpskog kartela sa narko-baronom Darkom Šarićem na čelu. Takođe, imao je iskustva u poslovanju sa kolumbijskim narko-dilerima iz vremena kada je radio za italijansku kriminalnu organizaciju. Zbog toga je govorio španski. Iz Gvajakila je bio zadužen za poslove sa kolumbijskim dilerima kokaina, verovatno sa sedištem u andskom gradu Pasto. Zatim, za slanje droge preko luke Gvajakil, u kontejnerima sa svežom hranom za izvoz. Izveštaji pokazuju da je Šarića početkom 2020. godine njegov blizak saradnik Petar Ćosić obavestio da je Milovac počeo da radi samostalno. Šarić je to shvatio kao izdaju i naredio da se duh iz Ekvadora ubije.

ŽIVOT U EKVADORU

Milovac nije znao da mu je smrtna presuda izrečena u Beogradu, gde je Šarić bio u pritvoru zbog droge.

Pod krinkom uspešnog preduzetnika, Milovac je kao Marko Patricio Marković Gomez od 2020. godine živeo u iznajmljenoj vili u ekskluzivnom kraju Kamino del Rio koja se nalazi nedaleko od auto-puta između Gvajakila i Samborondona. Privatno obezbeđenje čuva ulaz u ovaj kraj; samo stanari imaju uređaj za označavanje koji omogućava pristup jednoj od 150 luksuznih vila od kojih su neke procenjene na više od 400 hiljada dolara. Mesečna kirija je blizu dve hiljade dolara. Milovac je živeo sam, a često ga je posećivala devojka i, na kraju, prijatelj koji je biznismen u građevinskom sektoru. Njegov krug prijatelja bio je mali. Lokalne istrage sugerišu da je često sam sedeo po lokalnim birtijama.

Zvanična institucija koja kontroliše kompanije (Superintendencia de Companias) nema evidenciju o Milovcu ili Markoviću kao vlasniku, menadžeru ili akcionaru bilo koje kompanije u Ekvadoru. Zvanična poreska nacionalna kancelarija (Servicio de Rentas Internas) registruje ga kao darodavca. Međutim, jedini porez koji je platio za pet godina bio je porez na odliv valute. Iznos je smešan: 70 centi u 2019. Njegovi podaci o porezu na dohodak pokazuju nulu, a ekonomska aktivnost koja odgovara 2021. godini još nije prijavljena.

“Ovaj slučaj pokazuje slabost sistema kontrole pranja novca u Ekvadoru”, rekao je stručnjak u izjavi za ovaj izveštaj.

Lokalna pravila obavezuju finansijske organizacije da prijave neuobičajene i neopravdane transakcije kada iznosi prelaze 10 hiljada dolara. Milovac je znao kako da ostane ispod radara. To ionako nije bilo komplikovano u zemlji u kojoj je u poslednjih sedam godina izrečena samo jedna kazna za pranje novca. Pravosudni sistem je takođe slab, ranjiv i korumpiran.

Da je Milovac živeo pod lažnim identitetom, vlasti u Ekvadoru su uočile tek posle njegove smrti, kada je njegova porodica poslala kopiju njegovog pasoša u kojoj se vidi njegovo pravo ime, Milan Milovac, hrvatske nacionalnosti.

Ironično je zato da je građaninu Ekvadora Marku Patrisiju Markoviću Gomezu ipak omogućeno da glasa na izborima održanim u Ekvadoru u nedelju 5. februara 2023.

Tada je 13,4 miliona glasača imalo pravo da bira lokalne vlasti za gradove (gradonačelnici), pokrajine (župani) i članove saveta opština. Takođe, istog datuma održan je i referendum. Paradoks je ogroman. Milovac, navodni trgovac drogom koji je mrtav već dve godine, još uvek može da glasa u gradu Empalme, provincija Gvajas, u klupi broj 42 u školskoj ustanovi. Ova teritorija je žarište bandi povezanih sa meksičkim i balkanskim kartelima. Ovaj slučaj pokazuje da u Ekvadoru duhovi glasaju na izborima i imaju politička prava.

Milan Milovac, sa lažnim imenom Marko Patricio Marković Gomez, i dalje je u mogućnosti da glasa u izbornom procesu 2023, prema ovoj pretrazi u ekvadorskom si stemu. Datum pretrage: četvrtak 2. februar 2023.

ČOVEK KOJI JE PREŽIVEO DVA PUTA

“Planiram da pošaljem maloletnog sikarija (plaćeni ubica), tako da nakon ubistva (Milovac), ako bude uhvaćen, mladi sikario lako izađe iz zatvora.”

Tu je poruku, prema tužilačkim dokumentima, Darku Šariću na mobilni sa Skaj aplikacijom poslao jedan od saradnika. Jasno je da su Milovčevi atentatori bili potpuno svesni pravosudnih slabosti u Ekvadoru. Ova četovanja, šifrovana platformom Skaj, bila su poznata srpskim vlastima kada je kokainski gospodar Darko Šarić ponovo uhapšen u aprilu 2022. godine, pod optužbom da je bio šef organizacije za trgovinu drogom. U tom trenutku istražitelji su shvatili, kako krivična prijava pokazuje da je Šarić naredio ubistvo Milovca.

Milovac, sa lažnim dokumentima zvani Marković, imao je sreću da preživi dva puta. Prvi napad na njega dogodio se u petak 13. novembra 2020. Do 13 časova Milovac je vozio svoj beli SUV 4k4 ford eksplorer, kada su se dva sikarija na motociklu približila dovoljno da ga upucaju dva puta. Zadobio je povrede u predelu vrata i levog ramena. Izgubio je kontrolu nad automobilom i udario u banderu. Sistem hitne pomoći, ECU 911, preneo je ranjenike u privatnu bolnicu u Gvajakilu.

Trinaest dana nakon pucnjave, ubice su bili u panici. Pisali su da “kučkin sin ima 24-časovni pritvor” i da će – ako treba – morati da ubiju i njega i čuvare. Poslednjeg dana novembra, sikariji su bili spremni da “završe posao”, kako se navodi u četovima.

Državljanin Kolumbije Herli Perlaza ušao je 5. decembar 2020. u privatnu kliniku, koristeći lažni identitet. Lična karta je odgovarala državljaninu Ekvadora Džoniju Piguavu. Pripadnici policije su ga uhvatili sa dva čipa za mobilni telefon i dve različite identifikacije. Izjavio je da je došao samo da upozori Milovca da drži jezik za zubima. Policija je verovala da je pokušavao da ubije Milovca.

Dvadeset četiri sata kasnije u Srbiju je stigla informacija o novoj neuspešnoj operaciji. “Jedan od dečaka je zadržan u policijskoj stanici, ali je čist, nije imao oružje, ni mobilni telefon, uhvaćen je zbog upotrebe lažne isprave.”

U početku je Perlaza osuđen za nameru ubistva i zatočen u zatvoru u Gvajakilu. Iznenađujuće, tužilac nije našao čvrste dokaze koji podržavaju teoriju zločina i optužbe su preformulisane: Perlaza je osuđen zbog upotrebe lažnog dokumenta. Deset meseci kasnije, on je osuđen na izdržavanje kazne od 18 meseci zatvora.

Perlaza je prihvatio optužbe, pa je ovo bilo kratko suđenje. Danas je slobodan.

Lokalna istraga otkriva da je Milovac bio svestan u bolnici. Pripadnici policije su ga intervjuisali 8. decembra i uverio ih je da nema neprijatelja. Izjavu nije mogao da potpiše, pa je ovaj dokument ozvaničen njegovim otiskom prsta. Sedam dana kasnije, policijski istražitelji su uradili analizu rizika. Hipoteza o njegovoj umešanosti u kriminalne aktivnosti sa drogom je tada bila opravdana. Kao rezultat, uključen je u Nacionalni program žrtava i svedoka, koji vodi Državno tužilaštvo.

Njegova devojka Danijela Zamora je 21. decembra obavestila lokalne vlasti da je dobrovoljno podneo ostavku na svoj zaštićeni status. Navodno, sve je sređeno da bi otputovao u Evropu.

Sve ukazuje na to da je Zamora u vili postavila medicinski objekat i angažovala službu osoblja. Do 18 časova u ponedeljak 11. januara 2021. godine, pacijent je napustio privatnu bolnicu i vraćen je kući. Devet sati kasnije (do 3 sata ujutru sledećeg dana), ECU-911 za hitne slučajeve je primio poziv. Hitna pomoć ga je vratila u istu bolnicu koju je napustio prethodnih sati. Kada je stigao, proglašen je mrtvim.

Zvanični dokument obdukcije objavljen je 12. januara u 6 sati ujutro. Utvrđeni su ožiljci na potiljku, na zadnjem delu levog ramena i konstatovana je treća povreda: “U abdominalnom epigastriju postoji hirurški ožiljak od 10 centimetara.”

Istražitelj je, želeći da ostane anoniman, rekao da se pretpostavka da je “posao okončan” kada je bio kod kuće ne može odbaciti.

Slučaj je otvoren u Ekvadoru, ali pod velom tajnosti. Pravosudni organi Hrvatske su u januaru zatražili zvaničnu informaciju o napretku u ovoj istrazi, preko sistema Krivična pomoć. Istragu o ubistvu Milovca i dalje vode tužilaštvo i policija i u Srbiji.