Iako današnji štrajk jedne strukovne interesne grupe pogađa milione građana, većina Nemaca smatra da radnici imaju pravo da se bore za svoja primanja: pravo na štrajk, pa i na generalni štrajk, je zacrtano u osnove svake funkcionalne demokratije, naravno i u Ustavu Nemačke. I da ne bude zabune: ovo nije politički štrajk, kakvi se često organizuju u Francuskoj, već štrajk zbog uslova rada.

Sindikat uslužnih delatnosti Ver.di ima 1,86 miliona, sindikat železnica i transporta EVG 185.000 članova. Mediji govore o "megaštrajku“. Zakazan je još pre kraja tarifnih pregovora, što im, recimo, uticajni nemački nedeljnik "Špigel“ zamera. Sindikalci su, kada pregovori za njih nisu išli u željenom pravcu, hteli da podsete na to, šta su u stanju da urade.

Ova dva sindikata od svojih poslodavaca, a to su Savezna vlada, vlade federalnih jedinica ili komuna, zahtevaju povišicu od 10,5 odsto, t.j. za najmanje 500 evra mesečno. Ukoliko ne dođe do sporazuma prete višednevnim generalnim štrajkom.

Da bi koliko-toliko predupredile posledice štrajka vlasi Nemački su bile izdale odobrenje da kamioni, kojima je to inače zabranjeno, mogu da se voze i u nedelju da bi prodavnice mogle da se snabdeju robom.

U Berlinu, koji je i federalna jedinica sa 3,42 milion stanovnika, oko 7000 radnika zaposlenih u gradskoj čistoći, dečjim vrtićima, bolnicama i ambulantama, još u nedelju su obustavili rad.

Štrajk sličnih razmera je u Nemačkoj poslednji put održan pre 30 godina. Tada je članstvo sindikata izglasalo da je saglasno sa takvim merama, odluku o današnjem štrajku upozorenja je donelo rukovodstvo dva sindikata, neki mediji kažu na svoju ruku.

"Pravo na štrajk je zagarantovano Ustavom i svaki napad na pravo na štrajk je pokušaj napada na demokratiju“, izjavio je šef Ver.di-ja Frank Verneke. I to većina Nemaca, uprkos svim teškoćama kojima su danas izloženi, razume.

J.H./ARD/ZDF/Spiegel/RTL

 

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com