Vlada premijera Benjamina Netanjahua, koja je jedva uspela da obezbedi većinu u Knesetu stupajući u koaliciju sa ultradesnim religioznim partijama, pokrenula je reformu pravosudnog sistema čiji je cilj u krajnjoj liniji da Vlada ima pravo da ignoriše odluke Vrhovnog suda. Mnogi su u tom poduhvatu prepoznali pretnju da se zemlja Jevreja iz demokratske države pretvori u teokratiju, jevrejski pandam šiitskom režimu u Iranu.

Već posle najave takve reforme pravosuđa početkom januara pokrenute su masovne demonstracije koje ne jenjavaju. U njima je učestvovala i vojska. Piloti ratnog vazduhoplovstva su stupili u neku vrstu štrajka. Na to je ministar odbrane Joav Galant, član partije Likud čiji je predsednik Netanjahu, pozvao premijera da opozove pomenuti zakon jer dovodi u opasnost bezbednost zemlje. Predsednik Vlade ga je prosto smenio.

U znak protesta protiv planirane reforme pravosuđa u nedelju je krovna organizacija izraelskih sindikata Histadrut pozvala na "istorijski“ gneralni štrajk radnika ne bi li zaustavili "ludilo“ – izglasavanje Netanjahuovog zakona. U Izraelu je stalo sve. Zatvoren je međunarodni aerodroma Ben Gurion u Tel Avivu što je prouzrokovalo haos u vazdušnom prostoru regiona. Sve luke su obustavile rad. Autoputevi su blokirani. Ne samo što su robne kuće zatvorile vrata, čak su i bolnice primale samo najhitnije slučajeve.

Predsednik države Isak Hercog je u ponedeljak izjavio: "Naša bezbednost, ekonomija, celo drušvo, sve je izloženo opasnosti“. Vladi se obratio rečima: "U ime jedinstva naroda Izraela, u ime nužnog osećanja odgovornosti pozivamo vas da smesta obustavite donošenje ovih zakona.“

Premijer je pod svim tim pritiskom konačno donekle ustuknuo. "Ako postoji mogućnost da dijalogom sprečim građanski rat, kao predsednik Vlade uzimam sebi vreme da pokrenemo diskusiju“, rekao je Netanjahu i obustavio do kraja jula raspravu o spornom zakonu u parlamentu. Sjedinjene Američke države i Velika Britanija su odmah pozdravile njegovu odluku i pozvale lidere Izraeela da pronađu kompromisno rešenje.

Netanjahua je podržao ga ministar pravosuđa Jaiv Levin koji je rekao da moraju da budu "mudri“ i sprovedu planirane zakone "malo kasnije“.

S tim se ne slažu ministri i poslanici radikalno religioznih partija, koalicionih partnera Likuda, koji ne žele da popuste pred "anarhijom ulice“ jer ih je "narod izabrao da u njegovo ime donose odluke“. Zapretili su ostavkama što bi dovelo do pada Vlade i novih izbora, a građani su umorni od mnogobrojnih vanrednih i prevremenih izbora i žele stabilnost od koje zavise i privreda i bezbednost zemlje i životni standard.

U krajnjoj liniji u Izraelu je u jeku borba za identitet ne samo jevrejske države, nego i jevrejstva širom sveta, naročito snažne jevrejske zajednice u Americi. Prema Statista Research Departement u svetu živi 14,8 miliona Jevreja, a Izrael ima 9,17 miliona stanovnika od kojih su oko 20 odsto Palestinci. Statistika kao Jevreje beleži samo osobe koje navode da ispovedaju svoju veru, nepoznat je broj Jevreja koji osećaju svoj drevni identitet, ali nisu vernici.

Kako god, od rešenja jednog seta zakona u državi Izrael  zavisi pojam jevrejskog identiteta u XXI. veku, veku posle onog u kome ga je potresao holokaust.

J.H./Jüdische Allgemeine Zeitung/Spiegel/ARD

 

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com