Mračnog naslova i sadržaja, album Memento Mori tematski je osmišljen i koncipiran kao višeslojni lirički i muzički podsetnik na neizbežnost smrti, a osećaji melanholije, opipljive tuge i usamljenosti provejavaju kroz svaku od dvanaest pesama koje su svoje mesto pronašle na ovom nesvakidašnjem izdanju. Ova ploča ima još jednu osobenost, proisteklu iz tragičnog gubitka sa kojim se Depeche Mode suočio prošle godine, nakon što je od posledica disekcije aorte iznenada preminuo jedan od članova osnivača benda, klavijaturista Endi Flečer.

Rad na novom materijalu otpočeo je u ranim danima pandemije kovida 19, te su i mnoge njegove teme direktno bile inspirisane tim vremenom izolacije, nesigurnosti i sveopšte paranoje. A odlazak njihovog muzičkog saborca i prijatelja iz detinjstva dao je čitavom projektu “dodatni nivo značenja”, kako je to izjavio Martin Gor, gitarista, klavijaturista i glavni autor Depeche Mode opusa. Imajući u vidu da je i naslov albuma Memento Mori izabran još pre Flečerove smrti, mnogi su videli paralelu sa grupom Joy Division, čiji je poslednji album Closer – sa “pogrebnim” vizualom omota, kreiranim i odobrenim od benda nedeljama pre smrti pevača Jana Kertisa – bio neka vrsta tragičnog predskazanja onoga što će se desiti u budućnosti.

Već prvi singl Ghosts Again, koji je najavio novi album, meditativno govori o “potrošenim osećanjima”, “slomljenim značenjima” i neminovnoj “prolaznosti vremena”, za koju postajemo svesni tek nakon značajnih, mahom teških životnih iskustava. Spot za ovu numeru režirao je dugogodišnji saradnik benda i genijalni rok fotograf Anton Korbejn, a u njemu se “rekonstruiše” čuvena scena šahovske partije sa Smrću iz Bergmanovog filma “Sedmi pečat”, koja se ovoga puta odigrava na krovu zgrade, umesto na pustoj plaži. Korbejn je, inače, bio “zadužen” za omot novog albuma, art direkciju, sve vizuale i dizajn.

U jednom od mnogobrojnih intervjua, harizmatični pevač Dejv Gan, koji ima autorske zasluge na tri pesme sa Memento Mori, dotakao se činjenice kako je upravo “minimalizam bio deo pristupa” grupe tokom rada na novom albumu. “Neke od najvećih pesama ljudi poput Boba Marlija ili Džona Lenona imaju u sebi tu jednostavnost, to je ono što vam zaista ostaje zauvek”, rekao je on.

Koautor čak četiri pesme sa nove ploče bio je i Ričard Batler, pevač kultnog postpank benda The Psychedelic Furs. Batler i Martin Gor su tokom perioda kovid pandemije razmenjivali muzičke ideje i došlo je do korisne i produktivne saradnje. “Nikada u našoj istoriji nisam pisao ni sa kim van benda”, rekao je Gor za časopis NME. “On (Batler) je zaista sjajan u smišljanju ideja – posebno u vremenima kada se nisam osećao posebno kreativno”, priznao je gitarista Depeche Mode. Jedna od tih pesama je i My Favourite Stranger, koja se svojom ekspresivnom lirikom, vintidž elektronikom i hipnotišućim ritmom oslanja na najbolju tradiciju onoga što je Depeche Mode učinilo jednim od najznačajnijih bendova generacije.

Jedna od zanimljivih numera je i People Are Good, koja nas svojom muzičkom strukturom i upotrebom različitih semplova vraća u vreme s kraja 80-ih, kada je njihov album Music for the Masses krčio put bendu ka planetarnoj popularnosti.

Najbolje je ipak ostavljeno za kraj. Poslednje dve pesme na albumu donose možda i najkreativnije momente čitavog izdanja, kada “dinamički duo” Gan & Gor nadahnuto pokazuje zašto je njihov bend duže od četiri decenije ugaoni kamen globalnog pop-rok mejnstrima. Minimalističke notne sekvence, brzi ritam, strastvena pevačka izvedba i sonične gitarske deonice maestralno se uklapaju u pesmi Never Let Me Go. Ploču maestralno zatvara balada Speak To Me, u kojoj se emotivno pevanje Dejva Gana savršeno uklapa sa ambijentalnom muzičkom pozadinom Martina Gora, koja kao da je ispala iz nekog naučnofantastičnog filma, onakvog kakvog bi, recimo, svojom muzikom potcrtala kompozicija Hansa Cimera.

Petnaesti po redu studijski album grupe Depeche Mode ipak nije “za jedno slušanje” i zahteva da mu se vratite više puta, kako bi i pesme prožete delikatnim osećanjima dobile na svojoj punoj snazi. Iako Memento Mori nije “komercijalno” izdanje koje će doneti armiju novih obožavatelja ovog benda, ono u krajnjoj liniji odiše zrelim, introspektivnim preispitivanjem muzičara koji su zagazili u sedmu deceniju života. Ovih dana, Depeche Mode već je krenuo na svetsku turneju kojom promoviše novu ploču, ali, nažalost, Beograd opet nije jedna od njenih stanica. Grupa koja je 2020. godine primljena u Rokenrol kuću slavnih održaće nekoliko koncerata u našem neposrednom komšiluku, pa ko voli i može…