Socijalna zaštita
Izgubljeni u sistemu
“Naravno da centri za socijalni rad prave greške”, kaže za “Vreme” Vladan Jovanović iz strukovnog udruženja Asocijacija socijalnih radnika. “Međutim, za razliku od većine drugih institucija koje su uključene u integrisani odgovor na ovakve situacije, mi imamo najmanji autoritet.”
Ovo je, inače, treći slučaj u poslednje vreme u koju su uključena deca, a koji izaziva sumnju na propuste u radu institucija.
Na osnovu informacija iz medija da je dvogodišnja devojčica iz sela u okolini Zaječara preminula nakon što ju je pretukao vanbračni suprug majke, Zaštitnik građana je pokrenuo postupke kontrole zakonitosti i pravilnosti rada nadležnih državnih organa. Centar za socijalni rad Zaječar u roku od 15 dana treba da obavesti Zaštitnika građana da li je i pre događaja u porodici preminule devojčice bilo prijava ili saznanja za nasilje u porodici ili zanemarivanje deteta od strane majke, kao i o svim činjenicama i okolnostima ovog slučaja. Takođe, Zaštitnik građana je zatražio od Ministarstva za brigu o porodici i demografiju da izvrši nadzor nad stručnim radom Centra za socijalni rad Zaječar i u roku od 15 dana obavesti Zaštitnika građana da li je bilo propusta u radu centra u postupcima koji se odnose na porodicu devojčice, a posebno kada je u pitanju postupanje organa starateljstva u zaštiti deteta od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja. Isti organ je i od Zdravstvenog centra u Zaječaru zatražio da ga u roku od 15 dana obavesti da li su kod devojčice od strane zdravstvenih radnika centra, koji su do sada pružali zdravstvenu zaštitu devojčici, uočavani ili prijavljivani znaci nasilja ili znaci roditeljskog zanemarivanja kada je u pitanju zdravstveni status deteta.
Dalje, potrebno je da Ministarstvo unutrašnjih poslova obavesti Zaštitnika građana da li su i pre događaja nadležni organi MUP-a imali saznanja ili dobijali prijave za nasilje ili zanemarivanje deteta u porodici u kojoj je živela devojčica, kao i o svim preduzetim aktivnostima policije nakon tragičnog događaja.
IZVRŠENI NADZOR
Zaštitnik građana utvrdio je propuste u radu nadležnih organa, pre svih Centra za socijalni rad Vršac, jer dvogodišnje dete koje je otac udavio u svom stanu nisu tretirali kao žrtvu nasilja u porodici, na šta su bili obavezni po nalogu Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja iz 2019. godine, usled čega je izostalo planiranje i preduzimanje mera zaštite deteta od nasilja u porodici. Isti organ je po sopstvenoj inicijativi, a na osnovu medijskih informacija da je u Vršcu otac ubio svoje maloletno dete a potom izvršio samoubistvo, početkom oktobra 2022. godine pokrenuo postupak kontrole zakonitosti i pravilnosti rada Pokrajinskog sekretarijata za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova, sa zahtevom da izvrši nadzor nad stručnim radom CSR Vršac i Ministarstva unutrašnjih poslova.
Tokom kontrole, Zaštitnik građana je utvrdio da su nadležni organi nakon prijave majke za nasilje u porodici procenili visok rizik od ponavljanja nasilja i izradili plan mera zaštite majke, ali da dete, koje je prisustvovalo porodičnom nasilju, nisu prepoznali i tretirali kao žrtvu nasilja. Zbog toga, Zaštitnik građana traži da nadležni organi preduzmu aktivnosti za izmenu Zakona o sprečavanju nasilja u porodici kojima bi se propisalo da je dete žrtva nasilja uvek kada prisustvuje porodičnom nasilju nad članom porodice ili bliskom osobom.
U izveštaju dostavljenom Zaštitniku građana, Pokrajinski sekretarijat za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova navodi da je nakon izvršenog nadzora nad radom CSR Vršac konstatovao da je centar načinio više propusta u radu, pre svega jer je sačinio plan zaštite od nasilja za majku ali ne i za dete, kao potencijalne žrtve nasilja, usled čega nisu procenjeni rizici po bezbednost i sigurnost deteta. Pokrajinski sekretarijat dalje navodi da po nalogu Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja od 21. februara 2019. godine, datom direktorima centara za socijalni rad na teritoriji Srbije, stručnjaci centara u radu na zaštiti od nasilja u porodici treba da decu koja prisustvuju porodičnom ili partnerskom nasilju uvek i bez izuzetka tretiraju kao žrtve nasilja, zlostavljanja ili zanemarivanja.
Zaštitnika građana Pokrajinski sekretarijat je obavestio da je zbog utvrđenih propusta Osnovnom javnom tužilaštvu u Vršcu podneo krivičnu prijavu protiv odgovornog lica CSR Vršac i zaposlenih u tom organu, da je sredinom oktobra 2022. godine Skupštini grada Vršca podneo inicijativu za razrešenje vršioca dužnosti direktorke CSR Vršac i da je zbog učinjenih propusta od direktorke centra tražio da utvrdi odgovornosti zaposlenih.
Međutim, Zaštitnik građana je utvrdio i da je Pokrajinski sekretarijat napravio propust jer, nakon utvrđivanja nedostataka u radu CSR Vršac u vezi sa obezbeđivanjem celovite zaštite porodice, nije naložio rukovodiocu centra da stručni radnici u budućem radu postupaju po nalogu resornog ministarstva i da decu koja su prisustvovala porodičnom ili partnerskom nasilju uvek i bez izuzetka tretiraju kao žrtve nasilja.
Zaštitnik građana je, dalje, iz izjašnjenja MUP-a utvrdio da je majka protiv oca u aprilu 2022. godine vršačkoj policiji podnela prijavu za nasilje u porodici, da su ocu istog dana izrečene mere udaljenja iz stana i zabrana prilaska majci, kao i da je dva meseca kasnije Osnovni sud u Vršcu doneo presudu kojom je ocu zabranjen prilazak majci i dalje uznemiravanje i kontaktiranje sa majkom na godinu dana.
U preporukama za otklanjanje propusta Zaštitnik građana od nadležnih organa traži da preduzmu aktivnosti za izmene i dopune Zakona o sprečavanju nasilja u porodici kojima bi se propisale posebne odredbe o postupanju u slučaju nasilja prema deci, uključujući i odredbe kojima se propisuje da je dete žrtva nasilja uvek kada prisustvuje porodičnom nasilju nad članom porodice ili bliskom osobom.
Zaštitnik građana dalje traži od direktora CSR Vršac da preduzme sve mere da stručni radnici u budućem radu postupaju u skladu sa nalogom Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja u Beogradu iz 2019. godine i da decu koja prisustvuju porodičnom ili partnerskom nasilju uvek i bez izuzetka tretiraju kao žrtve nasilja i u skladu s tim planiraju i preduzimaju mere usmerene na zaštitu deteta.
Zaštitnik građana takođe traži od MUP i Ministarstva za brigu o porodici i demografiju da u saradnji sa Pokrajinskim sekretarijatom obezbede kontinuirane edukacije zaposlenih koji postupaju u slučajevima nasilja u porodici i koji su članovi grupa za koordinaciju i saradnju pri osnovnim javnim tužilaštvima, radi sticanja znanja vezanih za procenu rizika od nasilja, prevenciju, suzbijanje i zaštitu od nasilja u porodici, a posebno od zlostavljanja i zanemarivanja dece kao žrtava nasilja.
OGRANIČENJA I PROBLEMI
Svi zahtevi i izveštaji zaštitnika građana o pojedinačnim slučajevima imaju dve zajedničke stvari: saznanja dolaze iz medija i uvek se sprovodi nadzor nad centrima za socijalni rad. Iz toga se može naslutiti da su centri za socijalni rad neka vrsta uskog grla u sistemu prevencije porodično-partnerskog nasilja. Ali, najlakše je kritikovati centre za socijalni rad, to, međutim, ne vodi nikakvom rešenju. Identifikovanje faktora koji dovode do grešaka mnogo je plodonosnije i može da koristi i za sprečavanje budućih slučajeva sličnog tipa.
“Naravno da centri za socijalni rad prave greške”, kaže za “Vreme” Vladan Jovanović iz strukovnog udruženja Asocijacija socijalnih radnika. “Međutim, za razliku od većine drugih institucija koje su uključene u integrisani odgovor na ovakve situacije, mi imamo najmanji autoritet.”
Jovanović objašnjava da socijalni radnici imaju status službenih lica samo na papiru, ali da to u praksi ne znači ništa. Osim toga, centri imaju mogućnost da pokrenu postupak kada sumnjaju da postoji zanemarivanje deteta, porodično ili partnersko nasilje, ali tu se njihova uloga završava.
“Mi možemo, na primer, ako se žena koja je u situaciji nasilja plaši nasilnika, da podnesemo prijavu umesto nje. Dalje slučaj preuzima policija”, kaže Jovanović. “Nakon toga, on prelazi u ruke tužilaštva. Ne kažem da je svuda ista situacija, ali, imamo primer Kragujevca gde tužilaštvo za deset godina nije pokrenulo nijedan predmet iz porodično-partnerskog nasilja jer su, kažu, prezauzeti.”
Jovanović daje još jedno objašnjenje: kada određeni centar podnese krivičnu prijavu umesto žrtve, ne može da radi na istom slučaju onda kada počne postupak, već ga preuzimaju drugi centri iz neposredne okoline (od oko 50 kilometara udaljenosti).
Socijalna radnica i predsednica Asocijacije socijalnih radnika Ružica Jelisavac rekla je u Dnevniku RTS-a da su u slučaju devojčice iz Mirijeva svi zakazali, i ne samo u tom slučaju, nego u svim drugim za koje se saznaje iz medija, a slučajeva ima mnogo više nego što se u javnosti objavi. Nažalost, ističe, i u slučaju devojčice iz Mirijeva nije bilo adekvatne zaštite deteta i svi iz sistema države su morali drugačije da reaguju.
“Krenuću od propusta koji je napravio Centar za socijalni rad kao organ starateljstva. Ali imam potrebu da naglasim i pored svih tih glasnih povika na Centar za socijalni rad, kad god se dogodi i sazna tako nešto, centar je podjednako odgovoran kao i svi ostali u sistemu, s tim što ima i najmanju moć. Tako da je pitanje da li je podjednako odgovoran kao i drugi sistemi – kao policija, pravosuđe, tužioci, sudovi, školstvo, zdravstvo”, ukazuje Ružica Jelisavac.
Kako, upitala je ona, niko nije znao za to dete, da li je imalo zdravstveni karton, da li su zdravstveni radnici imali uvid, da li je dete dobijalo vakcinu, da li su upućivali neki poziv roditeljima?
“Dete ne dolazi u školu, pa gde je tu odgovornost nekoga da vidi šta je sa tim detetom? I jedni i drugi imaju obavezu u slučaju da imaju sumnju da deteta nema, možda mu se nešto loše događa, da obaveste Centar za socijalni rad, pošto je to organ starateljstva, znači da ima javna ovlašćenja i može da uradi ono što ova dva sistema ne mogu, a to je da preduzme mere u njegovoj zaštiti”, navodi Jelisavac.
Centar za socijalni rad je, ističe, preduzimao mere i nakon gubitka majke doneli su meru izdvajanja iz takvog okruženja jer su procenili da detetu nije dobro da ostane samo sa jednim roditeljem, smatrali su ga nekompetentnim.
Odluka suda, međutim, bila je drugačija u odnosu na odluku Centra za socijalni rad.
“Sud uvek koristi veštake u daljoj proceni, odnosno donošenju rešenja da li će nekoga lišiti roditeljskog prava ili ne. U slučaju da ovakav roditelj nije lišen roditeljskog prava, sva odgovornost je na veštacima. Veštaci su uvek iz delokruga rada psihijatara, neuropsihijatara. Oni su uvek ti koji imaju zakonsku obavezu i imaju pravo i stručnost da mogu da procene kako neko funkcioniše, odnosno da li funkcioniše, da li ima nekih patoloških oblika, da li funkcioniše na uobičajeni način”, navodi Ružica Jelisavac.
U ovom slučaju i u raznim drugim situacijama koje su se takođe završavale tragično i po decu i supruge, dodaje ona, nalazi veštaka su bili takvi da su oni podobni. Ubuduće, naglašava, veštaci bi trebalo da procenjuju ne samo na osnovu tih intervjua i uvida u spise, u lečenje, već bi morali malo da se oslone i na nalaze centara za socijalni rad, jer oni uvek imaju dugogodišnje praćenje načina postupanja tog roditelja u čiju se kompetentnost sumnja.
“Možda, kada bi bilo malo više zajedničke saradnje, došli bismo do zajedničke odluke da za dete taj otac nije podoban”, smatra Ružica Jelisavac.
KADA NIKO NE REAGUJE
Vladan Jovanović dodaje da je koordinacija svih uključenih institucija zapravo ključ i da tamo gde ona postoji, pogotovo na relaciji CSR-policija-tužilaštvo, problema nema: “Sa druge strane, kad dođe do prebacivanja odgovornosti s jedne institucije na drugu, tu vrlo lako dođe do propusta.” To je, po Jovanovićevom mišljenju, jedan od dva ključna faktora zbog kojih dolazi do propusta. Drugi je različito tumačenje zakona: “Zakoni uvek ostavljaju prostor za tumačenja, ali i to nas vraća na koordinaciju – ako imamo dobru saradnju, lako ćemo se dogovoriti oko jedinstvenog načina na koji tumačimo neki deo koji ostavlja nedoumice.”
Uz napomenu da deca nestaju sa radara sistema i u Norveškoj i u SAD i u Srbiji, Jovanović kaže: “Tačno je da neko dete uvek može da bude ispušteno, ali naš posao je da analiziramo ovakve slučajeve i iz njih donosimo zaključke, kako se ne bi ponovo dogodilo ništa slično”.
Osvrćući se na slučaj iz Mirijeva, Ružica Jelisavac je rekla da su prijave policiji, kojoj je bilo javljano da se iz tog stana čuju neki neobični zvuci, morale da budu razmotrene od strane grupa za koordinaciju, čiji su stalni članovi predstavnici centra za socijalni rad, policije i tužilaštva.
“Trebalo je da se primeni zakon o sprečavanju nasilja u porodici. Zakon kaže da se na zaštiti žrtava nasilja radi koordinirano i istovremeno, gde su učesnici iz više sistema, a to su centar za socijalni rad, policija, tužilaštvo, pravosuđe, zdravstvo, škola. Stalni članovi tih grupa za koordinaciju, koja mora po zakonu da se održava dva puta mesečno, jesu centri, policija i tužilaštvo, s tim što je rukovodilac tih grupa tužilac. Dakle, na svaku tu prijavu, bila anonimna, bila direktna od strane neke osobe, moralo je da se ide na grupu. Dakle, nema mogućnosti da se subjektivnom procenom odluči da li to treba da ide na grupu. Kada se dođe na grupu, onda se zajednički odluči šta se dalje radi sa tom prijavom”, objašnjava Ružica Jelisavac.
Sledeći korak, ako ima elemenata, jeste sankcionisanje nasilja, dakle, zatvaranje nasilnika, a ne ostavljanje mogućnosti da nastavlja to nasilje.
“Na kraju krajeva, i komšije su odustale. Verovatno su se plašili za svoju sigurnost. Svi smo morali da reagujemo, a niko nije reagovao”, zaključuje predsednica Asocijacije socijalnih radnika.