Vlada Srbije premijera Ivice Dačića pod budnim okom tada Prvog potpredsednika Vlade Aleksandra Vučića je 6. septembra 2012. smenila dotadašnjeg direktora JP EPS Dragomira Markovića. Pre tog događaja, SNS je uzbunjivao javnost o katastrofalnom stanju u JP EPS, proglašavali su ga prezaduženim pljačkašem ionako osiromašenih građana Srbije. Ključna obećanja bila su im da će struja pojeftiniti, a da će EPS dobiti stručno rukovodstvo.

“Mare, molim te, reci mi ima li istine u pričama koje čujemo o tolikoj prezaduženosti EPS-a?”, upitao sam smenjenog direktora Markovića.

“E, moj Ljubo, kada bi političari znali koliko je EPS malo zaduženo preduzeće, vrlo brzo bi mu j….. majku”, proročki mi je odgovorio.

Tog 6. septembra Marković je, uz prisutnog direktora pravne službe JP EPS-a Milana Vučetića, predao kompletnu imovinu, dokumentaciju i direktorski kabinet novopostavljenom v.d. direktoru JP EPS-a Aleksandru Obradoviću, kojeg je pratio Dragan Veljić, novi direktor pravnih poslova EPS-a i, kažu, provereni naprednjački kadar. Nadzor nad celom primopredajom je vršio, za sve u EPS-u nepoznati, Aleksandar Jokić kao specijalni savetnik v.d. direktora.

Kada sam zbog prirode sindikalnog posla jednom čekao ispred “kabineta” specijalnog savetnika u redu za prijem se našla i izvesna ekipa sa Čukarice.

“Je li sada ovo sve naše?”, upitao je jedan od njih okrećući se oko sopstvene ose pogleda usmerenog ka plafonu.

Nešto kasnije Jokić mi je rekao da je on tu po specijalnom partijskom zadatku da se “žuti lopovi” proteraju iz preduzeća i da odgovaraju pred sudom. Usput reče da ima dva fakulteta i da je završio DIF i PMF.

“Šta na PMF-u?”

“Geografiju na prištinskom Univerzitetu.”

DIREKTOROVANJE ALEKSANDRA OBRADOVIĆA

Među poslovnim rezultatima koje je u primopredaji primio Obradović bila je i najveća godišnja proizvodnja električne energije u istoriji elektroprivrede u Srbiji (2011) i rekordna osmomesečna proizvodnja otkrivke u RB Kolubara (2012). Što se finansija tiče, nasleđen je problem dnevne likvidnosti preduzeća prouzrokovane nešto slabijom naplatom i prilično popustljiva politika isključenja dužnika sa distributivne mreže.

Naravno, tu su bili i dokumenti o potpisanim kreditima: kredit od Evropske banke za obnovu i razvoj (sa statusom “zeleni”) o izgradnji sistema za homogenizaciju uglja u rudarskom basenu Kolubara i “ japanski kredit” za izgradnju postrojenja za odsumporavanje u TENT-u A (takođe pripada kategoriji “zelenih” kredita). Od drugih bitnih dokumenata, Veljić je na ruke primio i Statut AD EPS-a i ostalu propratnu dokumentaciju vezanu za taj posao prelaska preduzeća iz JP u AD. U javnosti se spekuliše vrednošću imovine preduzeća u iznosu od 14,3 milijarde evra. Pouzdan podatak nemam, kao ni vrednost akcijskog kapitala niti broja akcija sa kojom AD “kreće”.

Bilo kako bilo, u prve dve godine svog v.d. statusa, Obradović je, od važnijih odluka, uspešno formirao i ustanovio “izvršni odbor direktora”, razdvojio JP po delatnostima, formirao ODS (operater distributivnog sistema), formirao EPS Snabdevanje, oduzeo status PD za dotadašnja privredna društva (tačnije, formirao nov JP sa pripadajućim ograncima), i prilikom pokušaja uvođenja sistema SAP uspeo da uđe u sukob sa sindikatom Kolubare (čitaj Sindikat radnika Elektroprivrede Srbije), pa je nedugo nakon tog sukoba, iako već sa statusom direktora (a ne v.d. direktora) smenjen pod optužbom zloupotrebe službenog položaja zbog nabavke dva audija. U međuvremenu je započeo i “uspešan” posao smanjenja proizvodnje lignita i povećanja učešća jalovine u sadržaju uglja koji stiže do kotlova u TENT-u.

Za vreme njegovog direktorovanja, Vlada Srbije je kao osnivač, na sednici od 27. novembra 2014. pod premijerom Aleksandrom Vučićem, a na predlog Ministarstva rudarstva i energetike, donela Zaključak o prihvatanju “Programa reorganizacije Javnog preduzeća Elektroprivreda Srbije” Beograd.

Nakon smene Obradovića Vlada 15. marta 2016. za v.d. direktora JP EPS-a postavlja Milorada Grčića; 3. marta 2022. zamenjuje ga Miroslav Tomašević.

Direktorovanje Milorada Grčića obeležili su nestručnost, havarije, stranačko zapošljavanje, crkvena odlikovanja, formiranje unutrašnje kontrole i prisluškivanje… Potpuno uništavanje brenda zvanog EPS kulminira 12. decembra 2021. epskim raspadom proizvodnog sistema. Zbog funkcije i licence (2016) “Javnog snabdevača”, EPS biva prinuđen da usred gornjeg pika cena električne energije kreće sa ogromnim uvozom iste i to traje skoro godinu dana. U tom poslu uvoza, zbog politike kontrolisanih cena električne energije u Republici Srbiji, EPS pravi istorijski minus u iznosu od 1,6 milijardi evra (razlika u ceni nabavke i prodaje električne energije).

ELEKTRIČNA ZAVRŠNICA

Na sednici Nadzornog odbora JP EPS-a 12. decembra 2022. i pored usvajanja trogodišnjeg plana poslovanja, dočekao se i trenutak da se sprovede Zaključak iz 2014. i usvoji i Statut AD EPS-a uz prateće odluke za sprovođenje i realizaciju. Tada se prvi put u javnosti saznaje procena vrednosti JP EPS-a, tačnije AD EPS: 365.105.090.000,00 dinara je ukupan akcijski kapital Akcionarskog društva. Sadržaj tog predloga statuta ne znam, ono što znam, znam da nije bilo protesta na njegovu sadržinu, niti bilo koji član koji određuje upravljačka prava i konstituisanje.

Tada sam u javnosti skrenuo pažnju na značajnu promenu vrednosti imovine: koju su metodu utvrđivanja koristili i kako je vrednost pala više od četiri puta. Niti sam uzburkao stručnu javnost niti dobio odgovore.

Pozitivan odgovor na ove odluke NO JP EPS-a, nije stigao: odbačene su odluke, u JP EPS-u zbog neusvajanja (tro)godišnjeg plana poslovanja, a za mesece januar i februar 2023. isplaćene su nikada manje zarade… Krajem marta, Vlada Srbije je nakon pretnji štrajkovima napokon usvojila plan poslovanja, isplatila razliku zarade i onda odjednom u javnost ponovo izađe tema o promeni pravnog statusa EPS-a.

I onda, potpuno iznenada, saznasmo da je stvarni razlog zakazivanja te sednice Nadzornog odbora EPS-a, zahtev Vlade Srbije da NO JP EPS usvoji novi statut AD EPS-a, koji će biti u skladu sa željama “šefa Vlade” (reči ministarke Đedović). U tom novom statutu stoji ista vrednost ukupnog akcijskog kapitala, a ukupan osnovni kapital Javnog preduzeća iznosi 365.105.093.978,98 dinara od čega je upisan i uplaćen novčani ulog u iznosu od 4.209.754.999,69 dinara i nenovčani ulog od 360.365.896.147.77 dinara. Ova dva iznosa su uplaćena i uneta još davnog 31. decembra 2004. Oni su dopunjeni iznosom unetim 1. decembra 2021. od 529.442.831,52 dinara. Tako je nastao osnovni akcijski kapital i Republika Srbija je stekla 36.510.509 običnih akcija, nominalne vrednosti od 10.000,00 dinara po akciji sa pravom glasa, što čini 100 posto osnovnog akcijskog kapitala Akcionarskog društva. Ima još nekih 3.978,98 dinara resto, što predstavlja razliku do jedne pune akcije (da se ne baci).

Ovaj put prisustvovao sam u drugom danu sednice NO i saznao sledeće.

Upravljanje AD je dvodomno, a organi su mu Skupština, Nadzorni odbor i Izvršni odbor. Funkciju Skupštine vrši osnivač preko jednog ovlašćenog predstavnika. Taj jedan ovlašćeni predstavnik zakazuje i održava sednice Skupštine i mnogo toga još, imenuje i razrešava članove Nadzornog odbora uz saglasnost osnivača. Nadzorni odbor ima sedam članova od kojih je jedan predsednik i jedan je predstavnik zaposlenih. Za članstvo u NO je bitno da ima pet godina radnog iskustva na poslovima koji su povezani sa radom društva, da nije član više od pet nadzornih odbora i da u poslednjih pet godina nije osuđivan za krivično delo protiv privrede (za druga krivična dela ne piše ništa).

Taj sastav Nadzornog odbora donosi sve bitne odluke o poslovanju društva i imenuje i razrešava izvršne direktore i generalnog direktora AD, tačnije Izvršni odbor. Izvršni odbor ima sedam članova, izvršnih direktora, od kojih je jedan generalni direktor. To imenovanje je na četiri godine i može biti imenovano “svako poslovno sposobno lice koje ispunjava uslove propisane Zakonom” (ne piše kojim zakonom).

Sve u svemu, Nadzorni odbor, u nepotpunom sastavu, bez predstavnika zaposlenih, sa tri glasa “za” – Filipović (koji ima neke veze sa preduzećem Beograd na vodi), Lazarević (nema veze ni sa čim), i penzionisani profesor Mašinskog fakulteta Gajić uz jednog uzdržanog (predsednik NO JP EPS, profesor Despotović), usvojio je novi Statut AD EPS-a. Vlada Republike Srbije ga je prihvatila i odluku objavila u “Službenom glasniku”. Sledeći korak je odluka osnivača o proglašenju Skupštine AD i izboru Skupštine AD.

E, sada, da li će uvažiti činjenicu da zaposleni i bivši zaposleni imaju pravo da učestvuju u Skupštini AD, jer su još 2008. dobili potvrde Agencije za privatizaciju i upisani u registar Ministarstva privrede i finansija? Isto tako i građani imaju pravo na 15% besplatnih akcija EPS-a – nisu upisali to svoje pravo, ali ni tražili. U svakom slučaju, ni prvi (zaposleni i bivši zaposleni) ni drugi (građani) nikako s uma ne smeju smetnuti činjenicu da više nema nikakvih zakonskih smetnji (Zakon o javnoj svojini) za nesmetanu prodaju imovine EPS-a, ali ni smetnji za uspostavljanje hipoteke ili neke druge založne izjave na objekte EPS-a, jer EPS u budućnosti neće obavljati niti jednu delatnost od opšteg interesa u skladu sa Zakonom o energetici.

Mare, šta da ti kažem, ipak su političari saznali koliko je EPS bio malo zadužen 2012.