Ministarka zdravlja Srbije Danica Grujičić rekla je danas da je novi zakon o transplataciji organa spreman i da podrazumeva dobrovoljno davalaštvo organa, ali da će oni koji ne žele da daju svoje organe, biti registrovani i taj će se registar voditi preko Uprave za biomedicinu.

Više zdravstvenih institucija dobilo pravo da vrši transplantaciju

Na konferenciji za novinare Grujićić je rekla da je u Pravilniku o ustanovljavanju moždane smrti izmenjena defnicija kao potpuni prestanak rada ćelija i tkiva u ljudskom organizmu. "Ono što je dobro jeste da smo dozvolili da Insitut za kardiovaskularne bolesti Dedinje i Insitut za kardiovaskularne bolesti Kamenica imaju pravo da presađuju srce i iskreno nije mi bilo jasno kako je do sada njima bilo zabranjeno da to rade, pogotovo s obzirom na to što se Klinički centar Srbije nije najbolje organizovao povodom te transplatacije", objasnila je Grujičić.

Prema njenim rečima, Vojnomedicinska akademija će dobiti pravo da rade transplataciju jetre i bubrega, Klinički centar Srbije će moći da radi transplataciju jetre, bubrega i srca.

"Ostaje nam još da rešimo transplataciju pluća. Određeni broj kolega je bio na obuci, međutim to zahteva jednu posebnu tehnologiju, tako da ćemo morati da vidimo kada to može da počne", zaključila je ministarka i pozvala građane da postanu davaoci organa.

Problem nedostatak donora

Tokom kampanje održana su brojna predavanja u kojima su učestvovali lekari, pacijenti i brojne javne ličnosti, a sve u cilju da se tema zaveštanja organa stavi u fokus javnosti i ukaže da je 20 puta veća šansa da vam u životu zatreba donor nego što ćete biti u prilici da budete donor, kao i na činjenicu da jedan donor može da spase 8 života.

Zamenica direktora Sektora za ostvarivanje zdravstvene zaštite u inostranstvu Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje Danica Lukić rekla je da je najveći problem zdravstvenog sistema Srbije nedostatak davalaca.

Za one vrste trasnplatacije koje se ne rade u Srbiji država upućuje na lečenje u inostranstvo, iako je država obezbedila sva potrebna finansijska sredstva za tu vrstu lečenja Srbija se ipak nalazi u teškoj situaciji, jer nema kadaveričnih donatora.

"Svi inostrani centri zahtevaju razmenu organa, svi transplatacioni centri zahtevaju da se u određeno roku dat organ vrati državi koja je primila pacijenta i dala organ", kazala je Lukić.

Trenutno stanje 

"Usvajanje ovog zakona pokazuje i da smo kao država i društvo položili ispit zrelosti i humanosti jer smo uspeli da postignemo nacionalni konsenzus oko ovako važnog društvenog pitanja. Kako bi zakon dao pun efekat, neophodno je nastaviti rad na podizanju svesti javnosti o ovoj temi u cilju dostizanja nivoa zemalja poput Hrvatske i Španije u kojima je donorstvo široko prihvaćeno, a humanost je jedna od najvećih društvenih vrednosti", navode iz Hemorafrm fondacije. 

U Srbiji oko 1000 ljudi čeka na transplantaciju organa. Konkretno, oko 800 odraslih pacijenata i 30 dece koji čekaju transplataciju bubrega. Oko 90 odraslih čeka transplataciju jetre i oko 40 transplataciju srca. Većina njih sa liste čekanja nikada ne dočeka najvažniji poziv u životu. 

Z.S./FoNet

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com