Ima li vaša firma, organizacija, škola uputstva ili preporuke za korišćenje društvenih mreža? To je ovih dana izuzetno popularna tema mada takva uputstva postoje već desetak godina u mnogim organizacijama. Sada smo stigli do tog nivoa da ono što se pojavljuje na društvenim mrežama ozbiljno utiče na naše živote i postoji opšte mišljenje da se nekako mora staviti pod kontrolu. Potreba je još veća kada vidimo da i same društvene mreže, to jest njihovi menadžmenti, lutaju po pitanju ograničavanja govora mržnje, lažnih vesti i drugih neprikladnih sadržaja. Ali, mi lutamo još više i uglavnom verujemo da smo dovoljno inteligentni da sve to prepoznamo pa nam ograničenja ne trebaju.

Doktor Džefri Hinton nam poručuje da smo u zabludi. Da će četbotovi uskoro biti inteligentniji od nas, što će stvoriti neslućene izazove i otvoriti mogućnosti “zlim igračima” da nas manipulišu. A on zna ponešto o tome.

Doktora Hintona, možda preterano, možda i ne, nazivaju ocem veštačke inteligencije. Ima sedamdeset i pet godina i karijeru je proveo stvarajući neuronske mreže još u vreme kada smo u kompjuter ubacivali kartonske flopi diskove. Neuronske mreže su ono što računarima omogućava da “razmišljaju”, odnosno da oponašaju čovekov mozak. Hinton je poslednjih deset godina bio u Guglu, gde je doveden baš da bi pomogao razvoj veštačke inteligencije kod pretraživača. Ovih dana je napustio kompaniju, malo zbog svojih godina (“vreme mi je za penziju”), ali i iz straha zbog onoga što se u IT svetu dešava i spreman je da o tome javno govori. Njegova poruka je da se veštačka inteligencija mora staviti pod kontrolu, ako već nije prekasno. A mi ni sa društvenim mrežama ne umemo da izađemo na kraj.

Iz intervjua koje je davao medijima vredi izvući nekoliko stvari. Hinton kaže da sadašnji nivo AI nije uporediv sa ljudskom inteligencijom, da kompjuter ne može da zaključuje dovoljno dobro kao čovek, ali da je brzina kojom se razvija takva da bi to uskoro moglo da se dogodi. Za razliku od ljudi gde imamo inteligentnije i one manje inteligentne, pa se računa prosek, kada jedan kompjuter dostigne neki nivo, on ga prenosi svim kompjuterima tako da je njihova prosečna inteligencija maksimalna. Kao kada bismo svi mi bili Ajnštajni ili Tesle.

Doktor Hinton strahuje da je trka za profitom i primatom takva da su IT kompanije prinuđene da odbace svoje etičke principe vezane za razvoj veštačke inteligencije, inače će propasti. I tu on vidi opasnost, a ne vidi rešenje.

U kombinaciji sa društvenim mrežama, ali i masovnim medijima, veštačka inteligencija bi mogla da posluži za stvaranje naopake slike sveta, ljudi zlih namera mogli bi da je iskoriste da nas ubede da je zlo dobro i slično, o čemu je pisao Džordž Orvel, samo je podbacio opisujući društvo represije, dok se nama smeši neko u kome ćemo duboko verovati da radimo prave stvari. Nije da istorija ne poznaje takve sisteme, verovatno i aktuelne, ali bi ih digitalizacija digla na neslućene nivoe.

Tumači Hintonovih reči kažu da problem imamo već sada jer veštačka inteligencija pravi savršene slike nestvarnosti, pominju primer slike pape u Balensijaga jakni za koju danas znamo da je kreirana a ne stvarna, ali je pitanje da li će buduće generacije poverovati da je stvarna i staviti je u muzeje. Baš kao što smo skloni da prihvatamo tumačenja istorije koja nam se sviđaju i bez upotrebe veštačke, a moglo bi se reći i bilo kakve inteligencije. Pritom je ovo s papom, za sada, bizarno, ali ima mnogo primera opasnih zloupotreba.

Jedino za šta se ne treba plašiti je da će nam kompjuteri oduzeti poslove. Naprotiv, radićemo više nego ikada, kao što radimo i danas, jer nam tehnologija stvara nova zaduženja, samo će nam pozicija biti beznadežnija. Ni to neće biti veliki problem jer će nas kombinacija AI i društvenih mreža lako i brzo ubediti da živimo u najboljem od svih svetova.