Mentalno zdravlje
Učenici beogradskih škola ispred OŠ "Vladislav Ribnikar" odaju počast ubijenim đacima
Foto: A.I.
4. 5. 2023. / 16.27
Saveti psihologa: Kako pomoći deci nakon masovnih pucnjava?
Veoma je važno da se nakon traumatičnog događaja deci ograniči pristup medijima i društvenim mrežama. Neprestana izloženost tragediji koji se dogodila – kroz medijske izveštaje, užasne slike, potresna svedočenja – može da izazove sekundarnu traumu
Američka dečija psihološkinja Katrin Ngujen Vilijams (Katherine Nguyen Williams), profesorka Univerziteta Kalifornija, napisala je tekst u kome daje savete roditeljima kako da pomognu deci nakon što se u njihovoj zajednici dogodila masovna pucnjava.
Ona naglašava da je u tom trenutku veoma važno da ograničimo deci pristup medijima i društvenim mrežama. Neprestana izloženost tragediji koji se dogodila – kroz medijske izveštaje, užasne slike, potresna svedočenja – mogu izazvati sekundarnu traumu. Studije pokazuju da praćenje društvenih mreža nakon ovakvih događaja čini da ljudi osećaju simptome slične posttraumatskom poremećaju.
Pitanje koje roditelji često postavljaju je da li da razgovaraju sa svojom decom o tragediji odnosno da li će to decu dodatno uznemiriti. Preporuka je da se prvo vidi šta dete već zna o događaju. Zatim, veoma je važno da roditelj ume da sluša, da postavlja otvoreno pitanja, ali i da budu spremni da direktno i iskreno odgovaraju kada ih dete o tome pita.
"Ako vas vaše dete ili tinejdžer pita o događaju, ne izbegavajte odgovor. Jer će ono taj odgovor dobiti od drugog deteta ili iz medija i vrlo je moguće da će to biti dezinformacija. Vi najbolje poznajete svoje dete i vi treba da budete osoba koja će mu odgovoriti na pitanja", piše Ngujen Vilijams.
Izbegavanje razgovora povećava anksioznost. Takođe, slušanje detetovih pitanja omogućava roditeljima da se bave i njihovim strahovima i emocijama.
"Kada roditelji govore o sopstvenom emocijama, oni su model za dete – kako da se ono nosi sa svojim emotivnim odgovorom. Kada deca nisu u stanju da izraze svoje emocije na zdrav način, anksioznost i strah se mogu pojaviti na druge načine, kao što su napadi besa, društvena izolacija, problemi sa koncentracijom, sa snom i apetitom."
Roditelji treba da budu budni, da posmatraju dete i primete kada se dete otuđuje od okoline i povlače se u sebe, te tada da deluju.
Kada treba potražiti profesionalnu pomoć
Konačno, važno je znati kada da se potraži profesionalna pomoć. Promene u ponašanju kao što su problemi u koncentraciji i zabrinutost su uobičajeni nakon ovakvih događaja. Međutim, piše Ketrin Ngujen Vilijams, ovi simptomi bi trebalo da se postepeno povuku za nekoliko nedelja.
Neka deca su ipak ranjivija od drugih. "Budite svesni crvenih zastavica u vezi sa ponašanjem. Ako se promene u ponašanju vašeg deteta postepeno ne smanjuju ili su toliko značajne da negativno utiču na funkcionisanje u školi, kod kuće ili sa vršnjacima, potražite profesionalnu pomoć. Na primer, ako dete odbija da ide u školu jer se plaši pucnjave, onda bi se trebalo posavetovati sa stručnjakom za mentalno zdravlje."
Kada je reč o savetima vaspitačima, nastavnicima i profesorima, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Društvo psihologa Srbije su 2014. izdali priručnik "Psihološke krizne intervencije u obrazovno-vaspitnim ustanovama“. Na linku https://prosveta.gov.rs/wp-content/uploads/2022/02/C5Psiholoske-krizne-intervencije-u-obrazovno-vaspitim-ustanovama.pdf se nalazi publikacija koja može pomoći svima u prosveti kako da ovih dana, nedelja i meseci razgovaraju sa decom o tragediji koja se desila. Dana su i konkretna uputstva kako da se priča sa decom u zavisnosti od njihovog uzrasta.
Ona naglašava da je u tom trenutku veoma važno da ograničimo deci pristup medijima i društvenim mrežama. Neprestana izloženost tragediji koji se dogodila – kroz medijske izveštaje, užasne slike, potresna svedočenja – mogu izazvati sekundarnu traumu. Studije pokazuju da praćenje društvenih mreža nakon ovakvih događaja čini da ljudi osećaju simptome slične posttraumatskom poremećaju.
Pitanje koje roditelji često postavljaju je da li da razgovaraju sa svojom decom o tragediji odnosno da li će to decu dodatno uznemiriti. Preporuka je da se prvo vidi šta dete već zna o događaju. Zatim, veoma je važno da roditelj ume da sluša, da postavlja otvoreno pitanja, ali i da budu spremni da direktno i iskreno odgovaraju kada ih dete o tome pita.
"Ako vas vaše dete ili tinejdžer pita o događaju, ne izbegavajte odgovor. Jer će ono taj odgovor dobiti od drugog deteta ili iz medija i vrlo je moguće da će to biti dezinformacija. Vi najbolje poznajete svoje dete i vi treba da budete osoba koja će mu odgovoriti na pitanja", piše Ngujen Vilijams.
Izbegavanje razgovora povećava anksioznost. Takođe, slušanje detetovih pitanja omogućava roditeljima da se bave i njihovim strahovima i emocijama.
"Kada roditelji govore o sopstvenom emocijama, oni su model za dete – kako da se ono nosi sa svojim emotivnim odgovorom. Kada deca nisu u stanju da izraze svoje emocije na zdrav način, anksioznost i strah se mogu pojaviti na druge načine, kao što su napadi besa, društvena izolacija, problemi sa koncentracijom, sa snom i apetitom."
Roditelji treba da budu budni, da posmatraju dete i primete kada se dete otuđuje od okoline i povlače se u sebe, te tada da deluju.
Kada treba potražiti profesionalnu pomoć
Konačno, važno je znati kada da se potraži profesionalna pomoć. Promene u ponašanju kao što su problemi u koncentraciji i zabrinutost su uobičajeni nakon ovakvih događaja. Međutim, piše Ketrin Ngujen Vilijams, ovi simptomi bi trebalo da se postepeno povuku za nekoliko nedelja.
Neka deca su ipak ranjivija od drugih. "Budite svesni crvenih zastavica u vezi sa ponašanjem. Ako se promene u ponašanju vašeg deteta postepeno ne smanjuju ili su toliko značajne da negativno utiču na funkcionisanje u školi, kod kuće ili sa vršnjacima, potražite profesionalnu pomoć. Na primer, ako dete odbija da ide u školu jer se plaši pucnjave, onda bi se trebalo posavetovati sa stručnjakom za mentalno zdravlje."
Kada je reč o savetima vaspitačima, nastavnicima i profesorima, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Društvo psihologa Srbije su 2014. izdali priručnik "Psihološke krizne intervencije u obrazovno-vaspitnim ustanovama“. Na linku https://prosveta.gov.rs/wp-content/uploads/2022/02/C5Psiholoske-krizne-intervencije-u-obrazovno-vaspitim-ustanovama.pdf se nalazi publikacija koja može pomoći svima u prosveti kako da ovih dana, nedelja i meseci razgovaraju sa decom o tragediji koja se desila. Dana su i konkretna uputstva kako da se priča sa decom u zavisnosti od njihovog uzrasta.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
