“Moj glas ne može ništa da promeni”, kaže ovaj student Arhitektonskog fakulteta u razgovoru za portal “Vremena”.

Ni optimizam, ni euforija koja je vladala pred prethodne izbore, pogotovo za beogradske, na kojima je izlaznost bila veća nego inače nije ga naterala da ode do svog biračkog mesta. 

“Nemam poverenje kada je glasanje u pitanju. Opozicija je druga strana istog novčića”, navodi Jovica razloge zašto je 3. aprila prošle godine ostao kod kuće.

“Mladi nemaju poverenja u institucije, kao ni u političare. Ne osećaju da se njihov glas čuje”, opisala je kakav je odnos mladih u Srbiji prema politici Milica Mutavdžić iz Beogradskog centra za ljudska prava na skupu Ujedinjenih nacija u Ženevi na kojem se proverava koliko i kako zemlje članice štite ljudska prava. 

Svi su oni isti

Od ukupnog broja mladih, njih 57,8 odsto glasalo je na poslednjim izborima, pokazuje izveštaj Krovne organizacije mladih Srbije za 2022. godinu.

Natalija Stojmenović, odbornica pokreta Ne davimo Beograd u Skupštini grada Beograda, objašnjava da je nepoverenje koje trenutno preovladava kod mladih posledica "bezidejnosti i haosa u kome živimo“.

"Godinama različite generacije gledaju iste ljude koji su deo našeg političkog života, koji menjaju stranke. Kada je reč o mladima, nema nekih konkretnih rešenja koja bi njima obezbedila ono što je osnovno, a to je da imaju uslova da vode dostojanstven život, da obezbede sebi krov nad glavom, pristojan posao i da planiraju budućnost u zemlji u kojoj se neće gušiti od zagađenja“, vidi ona kao razloge nezainteresovanosti mladih za politiku.  

Kako objašnjava profesorka psihologije i građanska aktivistkinja, Tamara Džamonja, "u psihološkom smislu, preduverenja preuzeta iz javnog diskursa, kao i prethodna negativna iskustva su ono što nas sprečava da verujemo u politiku“ i zato mladi ne veruju dovoljno ni novim koalicijama, kao što je "Moramo“, iako su utemeljene na levim i progresivnim idejama.

Ona smatra da je prednost novih koalicija to što u njima učestvuju upravo mladi ljudi, ali da postoji i nešto što je "mnogo snažniji trend u društvu, a to je floskula "Svi su oni isti“ koja služi kao opravdanje.

Građanska participacija

Jedno od rešenja koje bi moglo da zainteresuje mlade za politiku, a koje je predložila Mutavdžić jeste da se stavi veći akcenat na građansko vaspitanje u školama i na fakultetima.

Profesorka Džamonja, koja je učestvovala u istraživanju o evaluaciji građanskog vaspitanja 2009. i 2019. godine, smatra da ovo rešenje ima smisla, ali da je problem u načinu na koji se nastava iz građanskog vaspitanja realizuje u školama gde učenici ne mogu da osveste važnost građanske participacije.

"Građansko vaspitanje je postavljeno u kompetativni položaj u odnosu na versku nastavu. Time što neka deca biraju veronauku isključuje se mogućnost da se bliže upoznaju sa temama relevantnim za građansku participaciju. Kao da to što ćete izabrati veronauku znači da je manje važno da budete aktivni građanin“.

Lokalne samouprave zakazale

Sledeće rešenje koje je Mutavdžić predložila je finansijska podrška omladinskim organizacijama kroz izmene zakona.

Kako objašnjava Stojmenović, ono što imamo u zakonima je dobro, ali je problem što se zakoni ne sprovode i ne poštuju. 

"U mnogim lokalnim samoupravama ne postoji izdvojen Savet za mlade kao telo kroz koje prolaze rešenja koja se tiču mladih“, ističe Stojmenović 

Ona je predložila da se osnuje takvo telo, ali je odgovor bio da je to trenutno komplikovano "jer bi morao da se promeni poslovnik Skupštine grada“. 

“Kada dobijete takvo obrazloženje, jasno vam je da neko ne želi da se glas mladih čuje jer bi taj glas ogolio to koliko se ti mladi ljudi uzimaju zdravo za gotovo“, smatra naša sagovornica.

Prema Zakonu o lokalnoj samoupravi, jedinice lokalne samouprave u Srbiji imaju nadležnost da se bave omladinskom politikom.

Istraživanje Krovne organizacije mladih Srbije obavljeno krajem 2022. godine pokazuje da 106 od 145 jedinica lokalne samouprave u Srbiji nema Lokalni akcioni plan za mlade.

Institucije, koje služe da budu glas građana, nisu razmotrile ni Zakon o kontrolisanim kirijama koji je predložio Zeleno-levi front. 

Kako Stojmenović objašnjava taj zakon bi pomogao mladima da sebi lakše iznajme stan.

“Naši gradovi imaju u svom vlasništvu prostore koji mogu da budu adaptirani u stanove koji bi bili po pristupačnim cenama dostupni mladima, a ništa od toga nije razmatrano u institucijama“, smatra ona.

Raščišćavanje buke

Situaciji u kojoj se glas mladih ne čuje doprinosi atmosfera u kojoj je najpoželjniji oblik komuniciranja lepljenje etiketa "lopovi“, "tajkuni“, "izdajnici“ i slično koje možemo čuti od skupštine do rijalitija. 

"Mladi su nezainteresovani za učešće u ovoj kakofoniji“, smatra Džamonja i dodaje: "Kako možemo da očekujemo da građansko vaspitanje, koje se održava jednom nedeljno, ima bilo kakvog efekta u odnosu na ovo što ih okružuje 24 časa?“

Kako kaže, "ovaj trend se može ublažiti ako društvo bude spremno da "utiša“ ovu buku“ isključivanjem ovakvih primitivnih i agresivnih sadržaja iz javnog diskursa“.

Sa druge strane, Stojmenović naglašava da su u njenom timu ljudi počeli da se bave politikom "jer su i oni ljudi koji imaju iste probleme kao većina građana, ljudi čiji se glas nije čuo, čiji se grad otimao“.

U fokusu politike, prema njenim rečima, moraju biti obični ljudi.

"Izgradnja poverenja ne može se desiti preko noći. Moramo da se fokusiramo na to da pokažemo da postoje drugačije ideje i rešenja od onih koje smo do sada slušali“, zaključuje Stojmenović.

Ne treba nam vođa, već istinsko zalaganje 

Ako zaista dođe do toga da neki novi političari i stranke steknu poverenje mladih, naš sagovornik sa početka teksta, Jovica Jovanović, kaže da će izaći na sledeće izbore. 

"Koliko god da je moj stav sada pesimističan, spreman sam da izađem na sledeće izbore i dam svoj glas nekome za koga mislim da će uraditi pravu stvar“, ističe Jovica.

Ipak, mnogo važnija stvar za njega od toga da neko samo formira stranku i bude vođa jeste stvaranje nekih novih politika koje neće izgledati kao sve ono što imamo poslednjih decenija.

"Ne treba nam vođa koji će da predvodi čitavo društvo i manipuliše njim, već da vidimo da je nekim ujedinjenim ljudima istinski stalo da doprinesu društvu, gradovima, ekologiji i da nam to pokažu u praksi“, zaključuje Jovica.

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com