Posle masovnih ubistava u OOŠ "Vladislav Ribnikar" u Beogradu i selima u blizini Mladenovca, postavlja se pitanje šta treba uraditi da se takvi događaji ne bi ponovili.

Jedan od odgovora na ovo pitanje dala je prof. dr Bojana Dinić sa Odseka za psihologiju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu.

U autorskom tekstu za portal 021.rs, Dinić navodi da se najpre mora reći koje strategije se nisu pokazale kao uspešne.

To su detektor metala/oružja na ulazima u škole i prisustvo policajaca u školi.

Kako piše Dinić, zapravo, ove strategije samo doprinose osećaju straha i nebezbednosti kod učenika jer signaliziraju da je opasnost prisutna.

Šta je država uradila?

Od vrha države čulo se da je bilo predloga da se na ulazima u škole postave KD vrata, ali da to nije dobar predlog. Mada se od predsednika Aleksandra Vučića u jednom od mnogobrojnih obraćaja ovih dana čulo kako to ne bi bio problem da se uradi jer država ima novca.

Od pre neku dan u svih 1.800 osnovnih škola su prisutni policajci.

Jasmina Puhača iz Službe za suzbijanje kriminala Ministarstva unutrašnjih poslova objasnila je za RTS da je zadatak školskog policajca nekada bio obilazak školske zone i bezbednost učenika u delu oko škole – u školskom dvorištu i području dolaska do škole, dok će sada biti i unutar samih škola.

"Sada će svaka škola, bez izuzetka, imati jednog do dva policajca koji su zaduženi za rad u okviru škole, a njihov zadatak je da budu i ispred ulaza u školu i u zoni škole, ali i u školi gde mogu da imaju bolji pregled i bolji uvid u dešavanja u školi, koja je nekada bila zabranjena zona za školskog policajca", ističe Puhača.

Šta bi onda bila dobra strategija?

Bojana Dinić piše da je u Americi razvijen program tzv. procene pretnje (engl. behavioral threat assessment and management ili kraće – threat assessment).

"To je praksa utvrđivanja verodostojnosti i ozbiljnosti potencijalne pretnje i znaka upozorenja o tome da se priprema napad, kao i verovatnoće da će pretnja postati realnost. Naime, vrlo redak podatak oko kojeg postoji slaganje između istraživanja je da je pucnjava u školi planirana akcija i da je onaj ko je počinio pucnjavu u školi, najčešće tu svoju nameru i plan nekome saopštio – direktno, usmeno nekom vršnjaku iz škole, samoj meti napada, objavio na društvenim mrežama itd", navodi Dinić.

Dalje ističe kako je jedna FBI studiji pokazala da je čak 88 odsto počinitelja pucnjave u školi svoju nameru za time saopštio verbalno ili preko društvenih medija, ali da je samo polovina od toga prijavljena nekoj odrasloj osobi. Ideja ovog preventivnog programa je da se osobe koje znaju za takav plan, a to su najčešće vršnjaci u školi, ohrabre da ga prijave.

Ohrabriti prijave

Da bi ova strategija bila uspešna, potrebno je osvestiti značaj prijave pretnje ne samo kod učenika, već i kod svih uključenih u školski sistem.

Dinić navodi da umesto angažovanja policajaca treba osnažiti podršku učenicima kroz jačanje kapaciteta nastavnika i službi za pružanje ovakvog vida podrške.

Ceo tekst možete pročitati na portali 021.rs

B.G./021.rs

 

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com