Kada bismo u ovom trenutku, zbog neke epidemije ili vanrednog stanja, zatvorili granice naše zemlje (kao što je to bio slučaj za vreme pandemije virusa korona), Srbija ne bi imala dovoljno hrane da ishrani svoje stanovništvo. Višegodišnjim uništavanjem poljoprivrede, došli smo u situaciju da smo postali konzumenti najnekvalitetnije hrane iz uvoza.

Sadašnja vlast, apsolutno gluva na potrebe domaćeg poljoprivrednika, poslednjih godina počela je da daje u bescenje najkvalitetniju zemlju kojekakvim belosvetskim moćnicima. Al Dahra je dobila gotovo na poklon Privredni kombinat "Beograd“ (PKB), na stotine hiljada hektara u Vojvodini je već dato u zakup, vlast hoće da sa Rio Tintom zagadi zemlju od Loznice do Valjeva. Neki Dandi u Žagubici sa eksplotacijom zlata preko reke Mlave uništava Stišku ravnicu, u Boru nam pored bakra vade i dušu za šaku srebrnjaka! Mnogo je primera.

Pročitajte još – Protest poljoprivrednika: Nema straha, držimo se zajedno

Naši stočari nikada nisu bili u težoj situaciji. Ratari su na ivici egzistencije. Sve što se radi na selu, radi se sa gubitkom.

Naš seljak može mnogo da istrpi. Može da iznese krizu, može rat da izdrži i da pobedi, može i da razume. Jedino neće da trpi nepravdu. Danas u Srbiji neradnici i kriminalci žive raskošno, njihova deca na beogradskom asfaltu voze najskuplje automobile, a kada srpski seljak zatraži pomoć od Vlade, ona kaže – nema para.

Dosta je više, gospodo iz Vlade! Ili će biti za sve ili neće biti ni za koga.

Autor je narodni poslanik i potpredsednik Demokratske stranke

 

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com