Od 2000. godine, nekoliko je puta sprovedena akcija. Izuzev one iz 2003. kad je predato 82.769 komada oružja, ostale akcije su bile daleko manje uspešno. Broj predatih koamda oružka kreato se od jedva hiljadu do 8.500. Od 2003. do 2017. ukupno je predato 101.283 komada.

U prvim danima, više od 50 odsto predatog oružja je bilo od strane legalnih vlasnika.   

I dok jedni idu u policiju da se otarase oružja koje imaju, oni koji su odlučili da svoje legalno oružje zadrže, žure da ga obezbede, odnosno da ne bude lako dostupno drugima.

Dozvola za posedovanje oružja ne znači i potpuno poštovanje propisa, pošto je zakonom regulisan i način na koji se oružje čuva u kući. 

Kako prenosi RTS, ovih dana u specijalizovanim prodavnicama za prodaju sefova u kojima se drži oružje kažu da se prave liste čekanje, jer sve što su imali, rasprodali su.

Liste čekanja u nekim radnjama broje više od 50 ljudi, a dnevno ih zove više od stotinu zainteresovanih.

Milan Vuković iz prodavnice oružja navodi da je bukvalno za nekoliko sati prodato sve što su imali na lageru.

"Sve ono što su imali uvoznici, to je u roku od dva dana sve rasprodato, jer niko nije očekivao da će odjedanput biti potreban toliki broj ormana", ističe Vuković.

Najviše se traže manji sefovi za pištolje, ali i male brave za zaključavanje oružja. Cene sefova kreću se od 300, pa do nekoliko hiljada evra.

Zakon jasno propisuje na koji način oružje mora da se čuva u sefu.

"Imaju odvojene fioke i odvojen deo za puške, i jedno i drugo je pod ključem, municija bi morala u skladu sa zakonom da se drži odvojeno u tim fiokama ili pregradicama, samo zaključavanje je jako bitno. Takođe, jako bitno kod sefa je ušrafljivanje u zid, u pod ili orman", navodi za RTS prodavac Nemanja Antić.

B.G./RTS

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com