Na predstavljanju Izveštaja o inflaciji, Jović je rekao da je međugodišnja inflacija tokom prvog tromesečja ostala povišena i u aprilu je iznosila 15,1 odsto, što je za procenat manje nego martovski podatak.

Smanjen tempo povećanja kamatnih stopa

Jović je istakao da ovi podaci ukazuju da se povratak inflacije u granice cilja očekuje do 2024. godine. On je naveo i da se postepeno smanjuje tempo povećanja kamatnih stopa, uz ocenu centralnih banaka, da će buduće odluke zavisiti od podataka koji budu pristizali, pa se zato u većini zemalja povratak inflacije u granice cilja ne očekuje pre 2025. godine.

"Očuvana je i ojačana stabilnost domaćeg bankarskog sektora, koju potvrđuju visoka kapitalna adekvatnost od 20,5 odsto i pokazatelj problematičnihh kredita koji je spušten na najniži nivo do sada, od tri odsto na kraju marta", navodi se u Izveštaju.

Očekuje se i pad cena hrane

Jović je naveo da su, osim rekordnog priliva stranih direktnih investicija od blizu sedam odsto bruto domaćeg proizvoda godišnje, koji se nastavlja i u ovoj godini, najvažniji pokazatelji naše otpornosti i visok i proizvodno rasprostranjen rast izvoza robe i usluga.

Uprkos smanjenoj eksternoj tražnji prošle godine, rast izvoza robe i usluga dostigao je 38 milijardi evra, a ove godine trebalo bi da premaši 42 milijarde evra. Direktorka Odeljenja za monetarnu analizu i izveštavanje u Sektoru NBS za ekonomska istraživanja i statistiku Mirjana Miletić navela je da bi ekonomska situacija u svetu mogla svakako da utiče i na pad cena hrane.

"Slabljenje globalnih troškovnih pritisaka tebalo bi da se odrazi i na pad cena hrane i da se one nađu na opadajućoj putanji, što se već desilo u aprilu", kazala je Miletić.

Z.S./FoNet

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com