Postavka je zasnovana na projektu Sajma u Lagosu jugoslovenskog arhitekte Zorana Bojovića iz 70-ih godina 20. veka, koji je tada bio simbol nove multinacionalne države i nezavisnosti, a danas je hipermarket za trgovinu sa zapadnom Afrikom.

"Putovali smo u Lagos da bismo se upoznali sa svim promenama koje su se ovde desile i zaključili da je ova arhitektura resurs za oblikovanje budućnosti“, navela je Iva Njunjćić, a nJen kolega Tihomir Dičić dodao je da nakon višemesečnog rada na ovom projektu može da kaže da su "svi projekti koji su nastali kao proizvod Pokreta nesvrstanih, plod međunarodne saradnje koja treba da nam bude uzor u oblikovanju budućnosti“.

Biljana Jotić, predsednica Saveta i direktorka Muzeja primenjene umetnosti koji je organizator ovogodišnjeg nastupa Srbije na bijenalu, objasnila je da se ulaskom u paviljon posetilac nađe u "elipsasto prostorno-vremenskoj mapi koju čine slojevi procesa i trajanja, posmatranja i promišljanja, preispitivanja istovremenosti“ podsetivši da su "od 70-ih godina do danas, od prostora međunarodnog sajma u Lagosu koji je bio stecište susreta i razmene, otpočeli i završili se brojni društveni procesi ostavljajući tragove.“

Po njenoj oceni, " ono što izdvaja autentičnost autorskog koncepta je živi momenat, koji se u najjednostavnijem opisu može nazvati hrabrim. Da bi postali živi svedoci stvarnosti i preneli je u projekat, autori su otputovali u nestabilnu i opasnu zonu Lagosa, suočili se sadašnjim stanjima, proživeli teške situacije, istražili, zabeležili i preneli u izložbenu postavku i dnevnike. Na nama je da reagujemo i oživimo u sebi postavljena pitanja. Vremenski i prostorni procesi sada i tada, ovde i onde osnove su univerzalnih pitanja na koja arhitektura direktno reaguje otvarajući nova pitanja i stvarajući prostor za budućnost. Koja?“

Komesar izložbe Slobodan Jović kaže da je u srpskom paviljonu “prošlost prisutna ali ne kao nostalgični pogled u istoriju već kao resurs za budućnost”.

To je ujedno i razlog zašto se “ naš paviljon vraća u Lagos. Na mesto koje je dokaz da je naša arhitektura bila deo globalne modernizacije. Vraća se na ovo mesto ali sa novim pogledom, pogledom nove generacije koju reprezentuju Tihomir i Iva. Ovaj novi pogled može da nam pruzi mogućnost da razmislimo o budućem pravcu delovanja nas kao arhitekata”.

Nastup na Bijenalu arhitekture predstavlja jedinstvenu priliku da Srbija međunarodnoj javnosti prikaže “ne samo kreativnost srpske arhitektonske scene, već i promišljanja srpskih arhitekata o globalnim temama kroz prizmu lokalnih iskustava i društveno-istorijskih tokova”, ocenila je pomoćnica ministarke kulture Danijela Vanušić.

Međunarodna izložba arhitekture u Veneciji održava  od 20. maja do 26. novembra na temu "Laboratorija budućnosti“, a prema konceptu umetničke direktorke i kustoskinje Lesli Loko.

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com