Britanski strip već dugo obitava u senci anglofonog parnjaka sa druge strane Atlantika. Američki strip se percipira kao gigant i mejnstrim, dok ovaj drugi više kao vid alternative i andergraunda sa eksperimentalnijim pristupom. Paradoksalno je da su britanski autori ti koji su osamdesetih revitalizovali američki strip i pomerili granice u kojima se taj medij kreće danas. Britanska invazija koju je pokrenuo Alan Mur epskim radom na DC-jevom Stvorenju iz močvare, a u stopu su ga sledili Nil Gejmen, Grant Morison, Gart Enis sa scenarističke strane, kao i pregršt izvanrednih i talentovanih grafičkih stvaralaca kao što su Brajan Boland i Dejv Gibons. Kolevka većine pomenutih stvaralaca bio je legendarni magazin “2000AD”, kao i jedan od njegovih najčuvenijih serijala – Šokovi budućnosti.

Istorija “2000AD” i Šokova budućnosti neraskidivo je povezana, pošto se prvi od Šokova pojavio u progu #25 (kako “2000AD” markira svoja izdanja) 1977. godine. Scenarista “2000AD” Stiv Mur je osmislio novi format SF priča koji bi se u kratkoj formi bavio satirom u svrhu kritike savremenog društva. Ime serijala je odabrano kao omaž kultnom Šoku budućnosti iz 1970, knjizi futuriste i pisca Alvina Toflera, o uticajima tada aktuelne superindustrijske revolucije. Šokovi budućnosti su u stripskoj formi dodatno produbili ovu ideju i pokazali niz onespokojavajućih budućnosti koje ujedno mogu da budu i kritika modernog društva.

Format Šokova budućnosti, kao i njihova jedinstvena kratka forma, postali su izvrsna prilika da magazin koristi ove priče kao filer između raznih stripova, te su oni jedna od najredovnijih pojava u “2000AD”. Još važnije za istoriju ovog magazina, ali – kako će se ispostaviti – i za istoriju svetskog stripa, bila je činjenica da kratka satirična forma, koja mora da ispostavi željeni efekat u utemeljenom modelu “pet stranica ili manje” (sa akcentom na manje), predstavlja i poligon za razvrstavanje scenarističkog žita od kukolja.

Šokovi budućnosti su u istoriju britanskog stripa ušli kao borbena arena u kojoj svaki potencijalni scenarista dobija priliku da pokaže u kojoj meri barata ovim medijem i naracijom, kao i da dokaže da je dostojan da se nađe među velikanima ove profesije. Takvi su ujedno dokazali sposobnost da napišu doslovno sve. “Pet stranica ili manje” je i danas oprobana norma Šokova budućnosti, a istorija stripa pamti samo one koji su u njoj pokazali svoj scenaristički kvalitet.

Kada pogledamo ko je sve u ovoj formi stripa ostavio traga, vidimo samo vrsna imena svetskog stripa. Pre svih Alan Mur, koji je učinio da ovaj serijal dobije kultni status koji uživa danas. U nedavno objavljenoj prvoj knjizi Šokova budućnosti u izdanju Čarobne knjige nalaze se upravo priče ovog serijala koje je napisao Alan Mur. Druga knjiga je posvećena njegovim naslednicima na serijalu – Piteru Miliganu, Grantu Morisonu, Džonu Smitu i Nilu Gejmenu. Svaki od njih je vrsno prilagodio format i poruku Šokova budućnosti svojim pogledima na društvo, idejama i narativnim bravurama. Ali još važnije, svaki od njih je sa manje ili više uspeha sledio Alana Mura u njegovom pohodu na američki strip tokom osamdesetih i postao deo, na početku ovog teksta pomenute, “britanske invazije”.

Priče Alana Mura u Šokovima budućnosti su ujedno i odskočna daska u njegovoj karijeri strip scenariste. Iako se već ranije dokazao na nekoliko andergraund naslova, Mur je pokušao da uđe u “2000AD” kao jedan od pisaca Sudije Dreda, ali uredništvo nije prihvatilo scenario. Umesto toga, ponuđeno mu je da piše Šokove. Prvih nekoliko scenarija mu je odbijeno, ali Mur nije odustajao. Na kraju će potpisati više od pedeset Šokova, od proga #189 do #323, a u međuvremenu će potpisati nekoliko drugih serijala za “2000AD” kao što su Balada o Hejlo Džouns ili Skizz. Kao vrsnog pisca etablirali su ga Šokovi budućnosti i pokazali njegov visok osećaj za tempiranje efekta priče, što ga je i svrstalo među najuticajnije stripske scenariste današnjice. Poslednji juriš Platinaste horde iz proga #214, kritika agresije modernog društva, to najbolje pokazuje. Napredna i agresivna civilizacija nadahnuta mongolskom Zlatnom hordom u agresivnom pohodu širom univerzuma ne zna kada da stane, te postaje autodestruktivna sila koja briše i svoju planetu. U Boj se Graka i kad darove nose iz proga #203 Mur kritikuje konzumerističko društvo, ljudsku pohlepu i nebrigu šta će se dešavati s planetom na duge staze. Najznačajnije bravure Alana Mura u Šokovima budućnosti su u mini-ciklusu Vremenski vrtlozi koji priča o pojmu vremena. Jedna od njih prikazuje život jednog običnog čoveka ispričan unazad, od trenutka smrti do rođenja, uz introspekciju na trenutke koji mu donose radost. Mur fokus njegovih pozitivnih emocija smešta na porodični život i sreću koju je uz voljene osećao. Četiri stranice – toliko je Muru bilo potrebno da sažme čitav jedan život i veoma upečatljivo uputi čitaoca da se zamisli o sistemu ličnih vrednosti.

Murovim scenarističkim stopama u drugoj knjizi Šokova budućnosti, kao što je rečeno, koračaju Piter Miligan, Grant Morison, Džon Smit i Nil Gejmen. Svaki od njih donosi podjednako britak pogled na svet ispripovedan u kratkoj formi. Miligan se pre svega bavio pojedincima i njihovim fiksacijama. Svaki od njegovih aktera, zaslepljen nekom, najčešće samoživom idejom, završi u ličnom paklu koji je sam izazvao. Odluke i kauzalnosti su njegov lajtmotiv. Grant Morison je Šokove budućnosti pak doveo do teatra apsurda, u kojem je svaka ideja postala parodična situacija, a satira bizarnost. Džon Smit je Šokove budućnosti odveo u suprotnom smeru. Njegove priče ostavljaju gorak ukus u ustima i malo mesta za osmeh. Nil Gejmen je napisao samo četiri priče Šokova za “2000AD”, ali one imaju zanimljivu arhitekturu. On se, kao i ostali, pridržavao forme “pet stranica ili manje”, s tim što je svaku od njih obogatio sa najmanje dva trenutka preokreta. Posle prvog bi se priča nastavila i dodatno bi naglasio poruku finalnim udarcem na kraju minijature.

Malo je stranih izdanja koja na ovakav način donose najvrsnije priče Šokova budućnosti. U bogatoj tradiciji stripa, a u ovom slučaju sa posebnim fokusom na britansku školu devete umetnosti, ove zbirke su poseban dragulj. Svaki od Šokova je jedno zaokruženo remek-delo nad kojim se vredi zamisliti i razmotriti gde se pojedinac nalazi u širem tkanju modernog društva. Pitanja koja su Mur, Miligan, Morison, Smit i Gejmen postavili pre skoro pola veka sada su akutne bolesti društva koje metastaziraju u kancerogene pojave današnjice. Vredi ih pročitati i dobro promisliti. Odgovori se kriju na tim stranicama, i ne treba ih zanemariti.