Narodno pozorište u Beogradu obeležava stogodišnjicu baletskog ansambla izložbom  "Jedan vek baleta“. S obzirom na značaj i obimnost teme, postavka je podeljena na dva perioda od po 50 godina i dva galerijska prostora.

Izložba “Jedan vek Baleta – prvih pedeset godina” autorke Jelice Stevanović otvorena je u Muzeju pozorišne umetnosti Srbije, dok je u Muzeju Narodnog pozorišta otvorena izložba o drugih pedeset godina, autorke Milene Jauković.

Jelica Stevanović je prvi segment priče o sto godina Beogradskog baleta predstavila scenografskim skicama i figurama nekih najznačajnijih baletskih umetnika, scenskim životom 18 od preko sto realizovanih baletskih naslova u tih prvih pola veka, s namerom da ujedno prikaže vodeće baletske umetnke i predstave kreirane u što više različitih stilova i žanrova, sa najviše uspeha u zemlji i inostranstvu, najdužim scenskim trajanjem, najboljim kritikama.

Izložba u Narodnom pozorištu, prikazuje celokupnu baletsku produkciju od 1973. do 2023. godine, ukazujući na ona koreografska ostvarenja i scenske postavke koje su imale naročiti uticaj i ostvarile značajan uspeh.

U tih drugih 50 godina Beogradskog baleta, izvedeno je 113 premijera, što je prema oceni Milene Jaukoivić, impozantan podatak. Retrospektivni uvid u repertoar pružen je pretežno brojnim fotografijama, na kojima su najistaknutiji baletski umetnici i članovi ansambla. Izložbeni prostor je obogaćen autentičnim kostimima, scenskom rekvizitom i originalnim skicama idejnih scenografskih rešenja.

Obeležavanje veka baleta u Narodnom pozorištu počelo je 19. marta premijerom predstave "Gusar“ u koreografiji Bahrama Juldaševa, romantične avanture sa srećnim krajem, koja je tom prilikom prvi put izvedena pred beogradskom publikom u integralnoj verziji, uz učešće kompletnog baletskog ansambla.

Na taj dan, 1923. godine premijerno su izvedene prve celovečernje baletske predstave – jednočinke “Šeherezada” i “Silfide” (koreografiju prenela Jelena Poljakova). U tom prvom periodu na scenu su postavljana dela koja su pripadala klasičnom baletskom nasleđu. Predstave kao što su “Kopelija” (1924), “Labudovo jezero” (1925), “Žizela” (1926), “Uspavana lepotica” (1927), “Don Kihot” (1931)… sa povremenim kraćim pauzama, i danas su sastavni deo redovnog baletskog repertoara.

U uvodu opsežnog kataloga izložbe, Jelica Stevanović podseća da "na prvo pominjanje baleta nailazimo u vreme kratkotrajnog Nušićevog rukovođenja ovom kućom, u "Pozorišnom listu“: "Na našoj će se pozornici prvi put učiniti pokušaj sa nekom vrstom baleta u velikoj opereti Gejša“ (br. 62; 3. jun 1901). Uslovi za formiranje baletskog ansambla i ustanovljenje repertoara, međutim, stiču se tek po završetku Velikog rata i dolasku ruskih umetnika

koji su se bežeći od boljševika kraće ili duže zadržali u Beogradu, a neki se i trajno naselili.

Prvi ansambl od šest članova formiran je 1921. i nastupao je u operskim predstavama; na njegovom čelu je bila Klavdija Isačenko (1884-1951), nekadašnji član Hudožestvenog teatra. Prvim samostalnim baletskim delom smatra se izvođenje odlomaka iz "Ščelkunčika“ P. I. Čajkovskog, koji su 22. januara 1923. prikazani uz operu "Pajaci“.

Ubrzo je priređena i prva baletska predstava koju su činila dva kratka dela – "Silfide“ na muziku Čajkovskog i Šopena i "Šeherezada“ N. R. Korsakova. Ansambl je sad već imao 22 člana koji su, kao "reditelji i nastavnice“, vodile

Klavdija Isačenko i Jelena Poljakova, dve umetnice različitih stavova i škola: prva je zastupala "plastični“, a druga klasični balet. Veoma brzo i kritika i publika su se opredelili za klasičnu rusku školu, koju je veoma vešto na beogradsku scenu prenosila Poljakova.“

 

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com