Kultura
Koncert
fotografije: promo
1 od 499
Zoran Predin Trio
Dom omladine, Beograd, 02. VI 2023.
S obe strane Terazija, aktuelni ‘klubovi’ plavili su ulicu masovno omiljenim ‘muzičkim formatom’ za izlaske, najkraće označavanim kao exYU. Nedaleko odatle, u tihom Domu omladine Beograda (DOB), stvarni i odavno osedeli sin te Jugoslavije, u klupskom okruženju demonstrirao je kreativne domete odrastanja na pop-kulturi mekog socijalizma, u mariborskom uglu SFRJ – na licencnim stripovima (ipak ne na Mirku & Slavku), domaćim TV serijama (npr. Sivi dom), rokenrolu, Arsenu i poetskim čipkama.
Velika/bioskopska sala DOB sigurno ima više sedišta ali je već u najavi broj ulaznica (po 2.500 RSD) ograničen na numerisanih 499 i tome nije bila neophodna reklama. Zoran Predin u najvećem gradu Balkana ima dovoljno svoje publike koju redovno posećuje, a svaki put je obraduje drugačijom postavom i repertoarom (npr. “Vreme” br. 1106, 1155, 1507), gotovo kao da su u pitanju modne kolekcije/sezone. Najranije ‘presvlačenje’ je naravno između slovenačke i srpskohrvatske verzije ne samo pojedinačnih numera nego i celih albuma (nisu uvek simetrični), sledeće skakuće kroz decenije pa renovira (Jebiveter Junior, Zombi Praslaven, Sveži vaterpolisti, itd.). Košmar ili vesela zanimacija, kako koji sakupljač shvata.
Novi sastav čine muzičari iz Hrvatske, štaviše dvojica su nekad bila u Zabranjenom pušenju, verzija Zapad, a zatim među Zoranovim nedavnim pratiocima, Django Group pok. Damira Kukuruzovića. Bas-gitara Gorana Delaća držala je skelet pesama, klavijature Pola Kemfa (Paul Kempf, pretežno čistim klavirskim zvukom) uvijale ih oblinama, a violina Bruna Urlića izvlačila one fine bore oko očiju i usana, nastale smeškanjem… dodajte tome malo pratećih vokala i udaraljki, i zvuk je pun, bogat. Posebna priča je violinska uloga u radovima vodećih kantautora našeg područja – Balaševića, Rundeka, Predina…
Elem, bez obzira da li mu se program zove ‘Najbolje od…’ ili kao ove večeri ‘Na svojoj strani’, Zoran tu uvek ima neke standarde svog Lačnog Franza (Naj ti poljub nariše ustnice, Čakaj me, Ne mi dihat za ovratnik, bisirane Praslovan i Šta bi mi bez nas), pa manje poznate/ređe izvođene sa solo-albuma (Osoba A, Umorni čarobnjak, Ispod naše sretne zvijezde), one osećajne uzdanice (Lijepa, dok me ljubiš, O mladom studentu i udanoj ženi), uključujući i najnoviji CDvojac Gastarbajter trubadur / Takšnih več ne delajo (2021, Croatia Records) – šaljiva Na otoku sreće i balada Bez tragova i sjene. Još novija od toga je roditeljska Moja prva molitva: iako snimljena početkom 2023, ti stihovi nam sad posebno bolno odjekuju (Teške parole ulicom ore / Bolje je prošlo, sad dolazi gore… Od crnih mi misli kuhaju kavu / Moje godine / Ti čuvaj glavu.), nikakva objašnjenja nisu potrebna.
Inače, u doba dok to još nismo zvali ‘komičar’, Predin je bio najsporiji stand–up Balkana, no odavno su njegova duhovitost i setni šarm postigli optimum brzine i forme, te je time jednako uspešno nasmejavao publiku (pesma o 3 junfera… Bandiera Rossa) kao što ih je muzičkim tačkama uvlačio u pevušenje. Prateći trio je nepogrešivo davao kabaretski štih kad god je potrebno, a glavni vokal povremeno šlagerskim prelivima podsećao na najkvalitetnije razdoblje domaće tzv. zabavne muzike (kasnih ‘50-ih i celih ‘60-ih). Konferansa je pomogla da bez patetike stupi tamo gde su nekad neprikosnoveno stajali njegovi uzori; Dedićeva Tvoje nježne godine imala je nenametljiv a briljantan bas-solo, kasnije došla (za Gabi) Pamtim samo sretne dane.
Pošto je Bregović dobre pesme pisao ipak češće nego što npr. Vučić govori istinu, iz neskriveno nostalgičnog opusa Te noći kad umrem samo je naglasila da je i među Zoranovim, prirodno, sve više after party tačaka, kao Kosa boje srebra / Margita i Bez tragova…Veliki autori s dugim karijerama obično su počinjali pišući iz života, zatim o životu, a zreli period produžavali o smrti. Da bi mogli da nastave stvaralački, logično je da imaju i onostrane teme – o sopstvenom iščeznuću (i eventualno nečijoj čežnji), o dragima koji su nestali pre nas…
Ponekim mlađim prošarana, Predinova držeća publika program duži od sat i po ispratila je razdragana i raspevana, pa je bis završilo okretanje Korčuli gde počiva neprikosnoveni izvođač odjavnog songa (TV serije Vruć vetar) A sad adi(j)o.
Zoran Predin (r. 1958) sledeći put nam gostuje već 16. juna (petak), druge večeri regionalnog književnog festivala Krokodil: od 20h u prijatnom amfiteatru ispred Muzeja Jugoslavije u Beogradu, uz Boru Ćosića, Borisa Budena, Tanju Šljivar, nastupiće i povodom svoje treće prozne knjige a prvog romana Mongolske mrlje (2022, Geopoetika).
Velika/bioskopska sala DOB sigurno ima više sedišta ali je već u najavi broj ulaznica (po 2.500 RSD) ograničen na numerisanih 499 i tome nije bila neophodna reklama. Zoran Predin u najvećem gradu Balkana ima dovoljno svoje publike koju redovno posećuje, a svaki put je obraduje drugačijom postavom i repertoarom (npr. “Vreme” br. 1106, 1155, 1507), gotovo kao da su u pitanju modne kolekcije/sezone. Najranije ‘presvlačenje’ je naravno između slovenačke i srpskohrvatske verzije ne samo pojedinačnih numera nego i celih albuma (nisu uvek simetrični), sledeće skakuće kroz decenije pa renovira (Jebiveter Junior, Zombi Praslaven, Sveži vaterpolisti, itd.). Košmar ili vesela zanimacija, kako koji sakupljač shvata.
Novi sastav čine muzičari iz Hrvatske, štaviše dvojica su nekad bila u Zabranjenom pušenju, verzija Zapad, a zatim među Zoranovim nedavnim pratiocima, Django Group pok. Damira Kukuruzovića. Bas-gitara Gorana Delaća držala je skelet pesama, klavijature Pola Kemfa (Paul Kempf, pretežno čistim klavirskim zvukom) uvijale ih oblinama, a violina Bruna Urlića izvlačila one fine bore oko očiju i usana, nastale smeškanjem… dodajte tome malo pratećih vokala i udaraljki, i zvuk je pun, bogat. Posebna priča je violinska uloga u radovima vodećih kantautora našeg područja – Balaševića, Rundeka, Predina…
Elem, bez obzira da li mu se program zove ‘Najbolje od…’ ili kao ove večeri ‘Na svojoj strani’, Zoran tu uvek ima neke standarde svog Lačnog Franza (Naj ti poljub nariše ustnice, Čakaj me, Ne mi dihat za ovratnik, bisirane Praslovan i Šta bi mi bez nas), pa manje poznate/ređe izvođene sa solo-albuma (Osoba A, Umorni čarobnjak, Ispod naše sretne zvijezde), one osećajne uzdanice (Lijepa, dok me ljubiš, O mladom studentu i udanoj ženi), uključujući i najnoviji CDvojac Gastarbajter trubadur / Takšnih več ne delajo (2021, Croatia Records) – šaljiva Na otoku sreće i balada Bez tragova i sjene. Još novija od toga je roditeljska Moja prva molitva: iako snimljena početkom 2023, ti stihovi nam sad posebno bolno odjekuju (Teške parole ulicom ore / Bolje je prošlo, sad dolazi gore… Od crnih mi misli kuhaju kavu / Moje godine / Ti čuvaj glavu.), nikakva objašnjenja nisu potrebna.
Inače, u doba dok to još nismo zvali ‘komičar’, Predin je bio najsporiji stand–up Balkana, no odavno su njegova duhovitost i setni šarm postigli optimum brzine i forme, te je time jednako uspešno nasmejavao publiku (pesma o 3 junfera… Bandiera Rossa) kao što ih je muzičkim tačkama uvlačio u pevušenje. Prateći trio je nepogrešivo davao kabaretski štih kad god je potrebno, a glavni vokal povremeno šlagerskim prelivima podsećao na najkvalitetnije razdoblje domaće tzv. zabavne muzike (kasnih ‘50-ih i celih ‘60-ih). Konferansa je pomogla da bez patetike stupi tamo gde su nekad neprikosnoveno stajali njegovi uzori; Dedićeva Tvoje nježne godine imala je nenametljiv a briljantan bas-solo, kasnije došla (za Gabi) Pamtim samo sretne dane.
Pošto je Bregović dobre pesme pisao ipak češće nego što npr. Vučić govori istinu, iz neskriveno nostalgičnog opusa Te noći kad umrem samo je naglasila da je i među Zoranovim, prirodno, sve više after party tačaka, kao Kosa boje srebra / Margita i Bez tragova…Veliki autori s dugim karijerama obično su počinjali pišući iz života, zatim o životu, a zreli period produžavali o smrti. Da bi mogli da nastave stvaralački, logično je da imaju i onostrane teme – o sopstvenom iščeznuću (i eventualno nečijoj čežnji), o dragima koji su nestali pre nas…
Ponekim mlađim prošarana, Predinova držeća publika program duži od sat i po ispratila je razdragana i raspevana, pa je bis završilo okretanje Korčuli gde počiva neprikosnoveni izvođač odjavnog songa (TV serije Vruć vetar) A sad adi(j)o.
Zoran Predin (r. 1958) sledeći put nam gostuje već 16. juna (petak), druge večeri regionalnog književnog festivala Krokodil: od 20h u prijatnom amfiteatru ispred Muzeja Jugoslavije u Beogradu, uz Boru Ćosića, Borisa Budena, Tanju Šljivar, nastupiće i povodom svoje treće prozne knjige a prvog romana Mongolske mrlje (2022, Geopoetika).
