Kako da se povrati izgubljeni ugled i da učiteljski poziv ponovo postane privilegija, razgovarali smo sa dekanom Učiteljskog fakulteta u Beogradu prof. dr Danimirom Mandićem. On je govorio o načinu na koji se današnji studenti spremaju za učiteljsku profesiju, poželjnim promenama školskog sistema i izazovima sa kojima se suočavamo kao društvo.

Prof. dr Mandić rekao je za portal "Vremena" da je u proteklim godinama, osim na Učiteljskom Fakultetu u Beogradu i Jagodini, upis podbacio na svim drugim pedagoškim ili učiteljskim fakultetima u Srbiji. Razlozi za to su, kako kaže, sa jedne strane materijalni status učitelja, a sa druge odnos dece i roditelja prema učiteljima i nastavnicima.

Samo materijalno zadovoljan nastavnik može sutra da bude inovator, kaže naš sagovornik.

“Nastavnik koji je zadovoljan svojom platom, ima više vremena da se posveti detetu i unapređenju obrazovanja i vaspitanja. Ako se zaista dogodi to, da plata nastavnika bude veća od prosečne, biće vrlo značajno. Mi smo ukazivali i ranije da je svugde u svetu tako”, kaže prof. dr Mandić.

Školskom sistemu neophodna je i ravnoteža u vaspitno-obrazovnom pristupu,  objašnjava naš sagovornik.

“Nastavnici i učitelji se više bave predmetom nego detetom. U osnovnoj školi bi ta vaspitno-obrazovna funkcija morala da bude, u najmanju ruku, podjednaka. Posebno u uzrastu do četvrtog razreda gde mi kod dece razvijamo 80 odsto karakternih osobina odraslog čoveka. Razvijaju se vrednosni stavovi, radne navike, spososobnost logičkog zaključivanja…”, kaže prof. dr Mandić. 

Savremena tehnologija kao podrška nastavnicima 

Savremena tehnologija treba da bude dostupna studentima i nastavnicima u cilju podizanja vaspitnog kvaliteta i obrazovnog rada, smatra prof. dr Mandić.

U sklopu Učiteljkog fakulteta u Beogradu nalazi se Centar za robotiku i veštačku inteligenciju. On je dstupan studentima za učenje i usavršavanje. Studenti koji žele, mogu da polože i dodatne predmete koji ih kvalifikuju da predaju informatiku od petog do osmog razreda. 

“Savremene tehnologije su na raspolaganju nastavnicima, da preuzmu jedan deo predavačke nastave i vrednovanja znanja učenika. To ostavlja više vremena nastavniku za razgovor sa učenicima, za interakciju sa decom, za razvoj njihovog kritičnog mišljenja i kreativnih potencijala. Posebno značajnih karakternih osobina koje deca zadržavaju ceo život. Pogotovo u današnje vreme, kada roditelji nemaju dovoljno vremena da se tome posvete, zbog niza obaveza i egzistencijalnih izazova”, kaže prof. dr Mandić.

Svako pamti svog prvog učitelja

Kada je reč o motivaciji mladih da se odluče za učiteljski poziv, prof. dr Mandić podseća da je ključan odnos između učenika i učitelja, tokom koga se razvija i učiteljski uzor.

“Nakon završenog četvrtog razreda, između učenika i učitelja stvaraju se neraskidive veze. Svi mi pamtimo prve učitelje, one sa kojima smo napravili prve korake, naučili da čitamo, pišemo, da se socijalizujemo…”

Učiteljski poziv zahteva puno razumevanja za sve aspekte dečijeg razvoja, uključujući i kognitivni. Onima koji se opredeljuju za njega, to bi trebalo da bude prioritet.

“Nekome ko upiše geografiju ili matematiku, škola ponekad dođe kao iznuđeno rešenje, ako nema zaposlenja na drugom mestu. Našim sudenatima, škola je prva i jedina želja i to je vrlo značajano jer ćemo u eri razvoja tehnologije, a posebno veštačke inteligencije, imati niz promena u vaspitno-obarzovnom radu. One će podrazumevati stalno usavršavanje nastavnika u skladu sa tehnologijom koja se razvija. Zamislite nekoga ko je došao na godinu dana ili dve da premosti nezaposlenost, on nije zainteresovan za ta usavršavanja jer tu ne vidi svoju perspektivu”, kaže Manidć.

Nije svako pogodan za učitelja 

Pri odabiru nastavnog osoblja, važno je imati na umu i da li je ličnost kanditata pogodna za posao učitelja. 

“Neki ljudi koji su izuzetno kompetetni u struci, ne moraju da budu kompetentni kao nastavnici. Niz je faktora, a posebno didaktičko-metodičkih i pedagoško-psiholoških sadržaja, koji svi naši učitelji moraju da savladaju da bi sutra bili uzor i da bi iznedrili dobro obrazovane i vaspitane mlade ljude, koji završavaju školu”, kaže prof. dr Mandić.

On podseća da ako dajemo više prostora vaspitanju u školi, onda je neophodno  i u institucijama koje obrazuju nastavnike da se posveti veća pažnja pedagoško-psihološkom obrazovanju. 

“Primer za to je tragedija u OOŠ “Vladislav Ribnikar”. Naša ideja da svaki nastavnik bude i pedagog i psihoilog. Da može da prati emocionalno stanje učenika. Jer kada pošaljete učenika kod pedagoga ili psihologa, to njemu dođe kao kazna. Nastavnik bi trebalo da prati decu kroz vaspitni rad, učestvuje i rešava probleme u kognitivnom, ali i afektivnom, emocionalnom i razvojnom smisl. Ono što postignemo do 12. godine, u pubertetu se multiplicira i, ako je potrebno, teško se ispravlja”, kaže prof. dr Mandić.

Interaktivna nastava i digitalni udžbenici

Kako bi se omogućilo da se učitelji više posvete vaspitnom radu, ​​prof. dr Mandić napominje da je  potrebno je da se promeni način vrednovanja rada, ali i udžbenička literatura.

“Ne bismo smeli da vrednujemo memorisanje činjenica. Danas se uglavnom tako radi, usmena i pismena provera, đaci se spreme za odgovore i posle sve zaborave. Tu nema kvalitetnog znanja. Naša ideja je da se sa đacima radi kroz interesovanje, razumevanje, logičko razmišljanje i psihomotorne sposobnosti. Pa da se tek posle uzme u obzir reprodukcija znanja”, kaže prof. dr Manidć.

Ovim modelom podstakla bi se interakcija nastavnika sa đacima svakog dana. Učenici bi više samostalno učili i izbegle bi se frustracije pred usmene i pismene provere.

“Umesto teških preobimnih udžbenika, treba da se uvedu digitalni udžbenici koje đaci sami kreiraju, kao u skandinavskim zemljama. Oni podrazumevaju tridesetak strana ključnih pojmova, koje dete, u tom razredu, treba zauvek da zapamti. Sve ostalo, može da se uči se uz pomoć novih tehnologija. Preko QR kodova, hiperlinkova, uz pomoć mreže prebogate dinamičnim informacijama, kroz video klipove, animacije, 3D simulacije,” objašnjava naš sagovornik.

Ovaj model trebalo bi da rezultira da umesto aktivnog nastavnika i pasivnog učenika, dobijemo aktivnog učenika i nastavnika koji ravnopravno komunicira sa njm. 

Z.S.