Štaviše, zbog toga idu na specijalne kurseve koji se zovu "časovi osmeha" za koje plaćaju i do 50 evra na sat. Da bi znali kako ponovo da se smeju.

Pandemija koronavirusa recimo da je završena, ali je u zavisnosti od lokacije negde ostavila manje a negde veće posledice. U Japanu je najviše pogodila generaciju Z, nenaviknutu na bilo kakve egzistencijalne probleme.

Japan je u martu ukinuo obavezno nošenje zaštitnih maski što su svi dočekalo oduševljeno, ali bez osmeha na ulicama. Jednostavno, Japanci su, poslovično ozbiljni u svemu što rade, zaboravili kako izgleda biti prirodan, isti, poseban i samo svoj u javnosti.

"Nisam mnogo koristio mišiće na licu tokom korona virusa. Ovo je bio dobar trening", kaže student Himavari Jošida posle jednog od časova osmeha, prenosi Insider.

Osim studenata, među učenicima su i zaposleni u firmama.

Šta kažu mladi, šta im je najveći problem u vezi sa osmesima?

"Mišići na licu su nam se opustili i nisu navikli na puno osmeha. Sada, kada hodamo na ulici, pričamo s nekim a da nemamo maske, bole nas kad se smejemo. Zato idemo na kurseve na kojima se i mišići navikavaju na nešto što nam je urođeno", kaže Jošida.

Keiko Kavano, bivša radio voditeljka, osnovala je agenciju "Egaoiku", u slobodnom prevodu "Nasmejana agencija" u kojoj drži kurseve vraćanja osmeha na lice, prenosi New York Times.

"Tipičan čas počinje tako što svakom polazniku gledamo lice i način na koji se smeje. Onda uviđamo gde je potrebno raditi na osmehu. Potom uče kako se osmehuju recimo glumci iz Holivuda. Posao cveta, a da to niko od nas nije ni očekivao", kaže Kavano dodajući da je na početku rada agencije imala jednu grupu polaznika, a da sada postoje četiri.

I.Đ./Insider/BBC

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com