Ako ga evropski poslanici usvoje, njegova primena krenula bi početkom 2025. godone. Uz sve to, nije dovoljno da ga usvoji samo Evropski parlament, nego i da ga prihvati svih 27 zemalja-članica.

Tri tipa veštačke inteligencije

Zakon o veštačkoj inteligencije predviđa da se primena veštačke inteligencije podeli u različite kategorije rizika. 

"Veoma rizični sistemi“ biće oni koji neprihvatljivo analiziraju i predviđaju društveno ponašanje ljudi i u planu su da budu potpuno zabranjeni. 

"Rizični sistemi“ trebalo bi da budu podvrgnuti pravilima i ograničenjima, dok "jednostavne primene“, među kojima bi se našao i generator tekstova ChatGPT, ne bi trebalo da budu preterano ograničavane.

Zakon o veštačkoj inteligenciji trebao bi da bude fleksibilan, smatra socijaldemokratski poslanik Rene Repasi. 

Pitanje šta je kod veštačke inteligencije veoma rizično ili manje rizično, ne bi trebalo da bude regulisano u tekstu zakona, nego u dodatku. To onda, kaže, može prema potrebi veoma brzo da se promeni i prilagodi tehnološkom razvoju.

Da li se već kasni?

Programi veštačke inteligencije kao što je ChatGPT, pre dve godine još nisu bili na tržištu, a mogli bi da budu veoma unapređeni dok u Evropskoj uniji stupi na snagu zakon, kaže poslanik u Evropskom parlamentu Aksel Fos.

"Razvoj je toliko brz da mnogo toga uopšte više neće odgovarati vremenu kad zakon bude stupio na snagu“, upozorio je Fos u razgovoru za Dojče vele.

Šef firme OpenAI Sem Altman, koja je na tržište izbacila četbot ChatGPT, prilikom posete Nemačkoj upozorio je na opasnost od suviše velike regulacije. 

Ipak, Altman je svoju pretnju da ChatGPT zbog ovakvih regulacija možda neće biti dostupan u Evropi u međuvremenu povukao.

Pravila za veštačku inteligenciju su u načelu dobra, kaže Altman, ali "potrebna nam je jasnoća“, dodao je.

I.S./Dojče vele

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com