Evropu će ovog proleća i leta koncertima pokoriti dva velika koncertna imena. Ikone modernog zvuka, bluza, rokenrola, sintpopa. Dipeš Mod i Brus Springstin. Karte za njihove nastupe po Starom kontinentu odavno su planule, u nekim gradovima čak za samo pola sata.

U odnosu na Brusa Springstina, koji na svojim nastupima okuplja uglavnom profilisanu 40+ publiku, na koncertima Dipeš Moda se mogu primetiti i oni koji ih inače ne slušaju nego su došli zato što znaju šta Dejv Gejen i Martin Gor predstavljaju u svetu muzike, pa zato hoće da i sami budu, makar sa tribina, deo spektakla.

Aktuelna turneja “Memento mori” kojom promovišu istoimeni 15. po redu album, prva je bez jednog od osnivača i stubova Dipeš Moda, preminulog Endija Flečera. Mnogima je upravo zbog toga privukla veliku pažnju – poznato je da se za velike grupe kaže da nisu “one stare” ako izgube nekog od originalnih članova.

Za koncert Dipeš Moda bilo je mnogo gradova u ponudi, ali karata ni za lek. Osim ako ne želite da izdvojite ozbiljan novac na nekim forumima i sajtovima za kupovinu i prodaju, gde ulaznica ima, ali za 150–200 evra i to stajanje. Odabrao sam švajcarski Bern gde su mi poznanici olakšali način dolaska do karte koju sam pazario čak i ispod cene koja je za stajanje bila tačno 107 švajcarskih franaka.

Kako je izgledao koncert u Bernu u odnosu na Ušće 2012?

Nemoguće je i malo nelogično porediti dva perioda njihove karijere, onaj od pre 11 godina i sad, jer se svaki veliki bend ipak polako ali sigurno s godinama, stilom i pogledom na muziku – menja. Gejen i Gor su u Beogradu sa Flečerom bili u fazi istraživanja bluza sa primesama sintpopa i darka, pa je publika osetila da prisustvuje nečem sjajnom i velikom, ali nije dobila tada preporučenu dozu mega hitova po kojima su Dipeš Mod bili i ostali upamćeni. Mogu samo da kažem da kritike na njihov račun posle Ušća, da im set-lista nije bila prilagođena Beogradu, nisu bile na mestu.

I Dipeš Mod kao i ostali velikani moderne scene svakim novim albumom na turneji gledaju da naprave solidnu kombinaciju starog i novog, a tako je bilo i sada u Bernu. Koncert je otvoren sa dve-tri nove pesme, prilično spore i psihodelične, da bi tek posle dvadesetak minuta oko 25.000 gledalaca čulo nešto poznato i za horsko pevanje.

U Švajcarskoj vladaju neka druga, strožija pravila života u odnosu na ostatak Evrope, pa je tako i vreme za početak koncerta na stadionu Vankdorf bilo u direktnoj vezi sa mirom i spokojem stanara u komšiluku: koncert je počeo nešto pre 20 časova kako bi se najkasnije završio u 22.30 da bi stanari Berna mogli na počinak bez buke. U protivnom, čelnici grada bi bili zatrpani dopisima za kršenje pravila organizacije koncerata.

Zašto to pišem? Zato što za grupu takvog imena i muzičkog opusa kakva je Dipeš Mod pogrešan tajming početka koncerta može da bude ozbiljan hendikep. Ne za članove, već za publiku. Za generalni osećaj koncerta, za atmosferu.

Dok su se svi privikavali na hitove poput “It’s no good”, “Everything counts” i “In your room”, iza benda je još sijalo sunce. Ništa nije ukazivalo na to da je trenutak da se mozak ostavi na ler i da se emocijama, sećanju i sreći obezbedi neophodan prostor. Ni bend nije isporučivao takvu energiju, pa je tek sredinom njihovog nastupa usledila prva jača erupcija oduševljenja i to, verovali ili ne uz novu pesmu “Ghosts again”.

Tu se osetila prva velika razlika u tome gde gledaš jednu od omiljenih grupa. Nije tajna da mi na Balkanu sve manje pratimo nova izdanja velikana moderne muzike, ostajući godinama unazad zarobljeni u starim opusima. Ovde je publika bila veoma dobro potkovana i videlo se “na keca” da znaju sve s novog albuma “Memento mori”, a naročito prvi i najuspešniji singl “Ghosts again”.

Posle pomenutog novog hita usledila je “I feel you”, sa čuvenim gitarskim rifom koji seče utrobu i tek tada, u sumrak, moglo je da se kaže da se prisustvuje nečemu velikom.

Martin Gor je tu i zaplakao što se videlo na video-bimu, jer se skandiralo Endiju Flečeru, pa je usledio emotivni rolerkoster sa “World in my eyes”, posvetom preminulom članu grupe. Dok je njegov lik obasjavao stadion sa dva video bima, a Dejv Gejen kao u transu pevao stihove, sećanja na početke grupe i njihovo prvo osvajanje sveta s kraja osamdesetih, moglo je da počne.

Gejen i Gor su začudo presekli fenomenalan štimung sa “Wrong”, ali je zato “Stripped” izazvao pravi delirijum na stadionu, i stekli su se uslovi za završni duo s kojim Dipeš Mod uvek okončavaju prvi deo koncerta u 2023.

Publika je kao jedan pevala “John the revelator” i naravno kultnu “Enjoy the silence”, tokom koje je verovatno svako na stadionu imao upaljen mobilni telefon sa opcijom “snimaj”.

Kraj mene je stajala izuzetno simpatična žena u šestoj deceniji koja je radila kao redar i prvi put je slušala Dipeš Mod. Na “Enjoy the silence” je čak i ona izvadila telefon i snimala govoreći mi da je ovo “vrlo kul grupa” i da ih nikada pre nije slušala. Tek kasnije sam otkrio da je ćerka bila kraj nje i ona je zapravo “krivac” što je mama prihvatila posao redara na koncertu, kako bi doživela muzičko prosvetljenje.

Mnogo je bilo porodica na tribinama. Tako uvek ide kad su velika muzička imena u pitanju. Ukusi se prenose s kolena na koleno, a Dipeš Mod su očito takav bend da i u roditeljima, ali i u deci bude najtananije emocije i prenose im neverovatnu energiju.

Bis je, u svakom gradu sve do Berna bio skoro isti. Umesto balade “Condemnation”, Gejen i Gor su otpevali prelepu “Waiting for the night” posle koje je nastao rusvaj sa najvećmi plesnim hitom “Just can’t get enough”, koji je sve naterao na razgibavanje, posle kog se pevala “Never let me down again” tako moćno da je sa Vankdorfa mgla da je čuje cela zemlja. Za kraj je ostavljena pesma koja je najviše puta obrađivana u istoriji grupe – “Personal Jesus”.

Više od dva časa spektakla za srce i dušu. I presuda koja je i bila očekivana – Dejv Gejen i Martin Gor jesu nastupali zbog Fleča sa knedlom u grlu, ali ih to nije ometalo da se spoje sa publikom. Koncert je bio fantastičan i nije ni čudo što su sve karte za Evropu do septembra rasprodate.

Gor je pred početak evropske turneje izjavio da je rad na albumu “Memento mori” započet početkom pandemije kada nikom nije bilo ni do života, a kamoli do svirki. Još gore mu je bilo kada je Flečer preminuo, ali su Gejen i on nastavili s radom jer bi član koji je napustio grupu “tako želeo”.

“Fleč bi bio oduševljen albumom. Radujemo se što ćemo ga uskoro podeliti s vama i jedva čekamo da vam ga predstavimo na nastupima”, rekao je Martin Gor početkom ove godine.

Od gradova u okruženju, Dipeš Mod će nastupiti u Zagrebu 23. jula, potom tri dana kasnije u Bukureštu, a onda 28. jula u Budimpešti. “Memento mori” turneja je 19. po redu za Dipeš Mod i prva posle pet godina.

Prethodna pod nazivom “Global spirit” bila je njihova najduža turneja sa više od 130 nastupa po celom svetu. Dipeš Mod su do sada prodali više od 100 miliona albuma i svirali su pred više od 35 miliona obožavalaca.