Međunarodni dan borbe protiv govora mržnje obeležiće se 18. juna, a u Medija centru je dva dana ranije održana panel debata na visokom nivou. Poruka učesnika je da celo društvo mora da radi na hitnom rešavanju ovog problema.

Nije tajna da Srbija u poslednje vreme ima ozbiljnih problema sa govorom mržnje koja je zastupljena na svim nivoima. Govori mržnje nisu samo upereni prema populacijama drugih verskih, rasnih i seksualnih opredeljenja, već i politički prema hijenama, ološima, ponavljačima, lešinarima, fašistima, hejterima, pijancima, pa čak i prema Francuzima.

O tome a i o nekim drugim sličnim temama govorili su na panelu Tomislav Žigmanov, ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, Brankica Janković, poverenica za zaštitu ravnopravnosti, Fransoaz Žakob, stalna koordinatorka UN u Srbiji, Jan Bratu, šef Misije OEBS-a u Srbiji i Tobijas Flesenkemper, šef Kancelarije Saveta Evrope u Beogradu.

Zajednička poruka je poziv za sve relevantne aktere da povećaju napore na suzbijanju svih oblika govora mržnje i narativa podele.

Govor mržnje nema striktnu definiciju ali je to svaka vrsta komunikacije putem govora, ponašanja ili pisanja koja izražava neki od oblika diskriminacije usmeren na pojedinca ili grupu.

"Ujedinjene nacije u Srbiji pozivaju sve lidere, institucije i građane Srbije da promovišu kulturu usaglašenog dijaloga, poštuju i slave različitosti i grade društvo zasnovano na međusobnoj toleranciji, poštovanju i solidarnosti. Bez oslobođenja od mržnje, ne može biti ni slobode govora", istakla je Fransoaz Žakob, stalna koordinatorka UN u Srbiji.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, Brankica Janković rekla je da su na meti govora mržnje različite populacije, najviše žene, ali su među čestim žrtvama i pripadnici romske populacije, LGBT zajednice, migranti i HIV pozitivne osobe.

"Najčešće pitanje javnosti je kad to mi kao institucija treba da reagujemo i izreknemo upozorenje usled govora mržnje, poštujući međunarodne standarde. Najčešće ga koristimo kada su u pitanju neke javne ličnosti, jer tako i treba da bude zato što ti ljudi imaju veću odgovornost. Zato pažljivo razmatramo slučajeve kako upozorenje ne bi izgubilo svoju svrhu. Prateći društvene mreže, trebalo bi više puta dnevno da reagujemo ali ovde imate očekivanja najčešće od političara koji smatraju da su oni ti koje bi trebalo zaštitii. Često i pitaju: zašto nas ne zaštitite? Zbog toga što je naša svrha pre svega zaštita građana i građanki jer njima najviše treba naša zaštita i podrška. Naravno da delujemo i u slučaju njihovih prijava, kada je u pitanju težak oblik diskriminacije", istakla je Janković, prenosi Euractiv.

Ona je dodala da je često pitanje i zašto se ne reaguje na izjave poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

"Poslanički imunitet je cena demokratije. Naravno svako od njih odlučuje kako će sebe predstaviti tamo, a često smo svedoci nepriličnih govora i narativa upravo u ovoj instituciji, zato to posebno i ističem", rekla je poverenica.

I.Đ./Euractiv

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com