Zakon je usvojen u trenutku najlošijih američko-kineskih odnosa, u poslednjih nekoliko decenija. Istovremeno raste zabrinutost Zapada zbog sve veće kineske vojne pretnje protiv Tajvana i podrške Moskvi uprkos ruskoj invaziji na Ukrajinu.

Ugrožene strane investicije u Pekingu

Dve zemlje su ušle u period duboke sumnje i napetosti, čemu nije pomogla ni poseta Pekingu američkog državnog sekretara Entoni Blinkena, ranije ovog meseca, u nastojanju da stabilizuje odnose. 

Na sastanku sa Blinkenom, Si Điping je rekao američkom izaslaniku da Vašington "ne sme da povredi legitimna prava i interese Kine“ niti da joj oduzme "legitimno pravo na razvoj“.

Državna novinska agencija Sinhua izvestila je u sredu, 28. juna da je Nacionalni narodni kongres odobrio zakon koji stupa na snagu 1. jula, prenosi londonski list, uz ocenu da će zakon verovatno pružiti čvršću pravnu podršku Pekingu da odgovori na zapadne mere kao što su sankcije i kontrola izvoza, ali bi mogao potkopati napore za privlačenje inostranih ulaganja.

Usvajanje zakona, koji pojedini kineski tabloidi opisuju kao "upozorenje i obuzdavanje zapadne hegemonije", dolazi nakon što su u proteklih pola godine kineske vlasti preduzele niz mera usmerenih protiv zapadnih kompanija koje posluju u zemlji.

Neke od tih mera su izricanja rekordne novčane kazne revizorskoj kući Delojt sa sedištem u Londonu, zabrana upotrebe čipova američkog proizvođača Majkrona i sankcije protiv američkih dobavljača oružja Lokhid Martin i Rejteon, kao i privođenje japanskog izvršnog direktora.

Zakon je u sredu odobrilo najviše telo za donošenje odluka unutar kineskog parlamenta. Predsedavajući u parlamentu, Džao Leđi pozdravio je zakon kao "veliki značaj“ za očuvanje zemlje i podršku "nacionalnom podmlađivanju“ – nagoveštaj Sijevoj viziji moćne, moderne Kine.

Komunistička partija i država

Novi sveobuhvatni zakon o spoljnoj politici objedinjuje niz postojećih alata za suprotstavljanje zapadnim silama i proširuje borbeni stav predsednika Si Đinpinga o afirmaciji Pekinga na svetskoj sceni, napisao je Blumberg.

Zakon o spoljnoj politici ne stvara nove mehanizme za odgovor na rastuće geopolitičke izazove već daje težinu postojećim alatima Pekinga, dodajući da su dve Sijeve spoljnopolitičke inicijative – Inicijativa za globalnu sigurnost i Inicijativa za globalnu civilizaciju ugrađene u zakon.

Zakon, koji je odobren u sredu i stupa na snagu 1. jula, dolazi u trenutku kada se kineska autoritarna vlada suprotstavlja onome što smatra američkim naporima da suzbije njen razvoj, nakon američke kontrole izvoza visokotehnološke robe i napora da se smanji oslanjanje na kineske dobavljače u osetljivim sektorima.

Novi zakon takođe predviđa promociju nekoliko Sijevih potpisnih spoljnopolitičkih inicijativa o globalnoj bezbednosti, razvoju i "civilizaciji“ i potvrđuje naglašeno protivljenje Kine "hegemoniji“ i "politici moći“.

Dok je Komunistička partija, a ne država, na kraju zadužena za kinesku politiku uopšte, zakon takođe eksplicitno stavlja kontrolu nad međunarodnim odnosima sa Rusijom. 

"Stranka, a ne vlada, vodi spoljnu politiku Kine. Ako je to ranije bilo uglavnom nepisano ‘zajedničko razumevanje’, sada je kodifikovano u čvrst zakon“, rekao je Ven Ti Sung, politikolog sa Tajvanskog studijskog programa Australijskog nacionalnog univerziteta.

Kako kaže Ti Sung, Sve ovo, uz uključivanje Si Đipingovih globalnih inicijativa u zakon je "način kineskog lidera da podseti zvaničnike da se povinuju najvišem rukovodstvu".

Z.S./RSE/CNN

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com