Grad Beograd smatra da bi Mišarskoj ulici, zaštićenoj urbanističkoj celini i zoni usporenog saobraćaja, baš pasovale dve višespratnice, iako stanari i struka dokazuju da je to protivzakonito.

Gradnja zgrade u Mišarskoj 3 je  odobrema prošle godine, a u četvrtak i u Mišarskoj 9.

Na sajtu Sekretarijata za urbanizam objavljena je odluka Komisije za planove Skupštine grada Beograda po kojoj Urbanistički projekat za izgradnju stambeno-poslovnoig objekta u Mišarskoj 9, "nije u sduprotnosti sa Planom Generalne Regulkacije, kao i sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji“. Sastavni deo ove potvrde je Izveštaj Komisije za planove o obavljenoj stručnoj kontroli od 6. juna ove godine.

Još danas i sutra će se prikupljati potpisi za peticiju za očuvanje arhitektonskog nasleđa u Mišarskoj ulici, koju je pokrenulo udruženje građana Naša mesna zajednica. Peticijom se traži "trajno i neopozivo odbacivanje Urbanističkog projekta za izgradnju stambeno-poslovnog objekta u Mišarskoj 9, i poništavanje građevinske dozvole za Mišarsku 3."

Peticijom je prikupljeno više od 1000 potpisa. Početkom nedelje, predaće ih  Sekretarijatu za urbanizam, gradonačelniku Aleksandru Šapiću, i opštini Vračar.

Sanja Solarević iz udruženja Naša mesna zajednica kaže za portal "Vremena“ da "peticija nije uslovljene brojem potpisa“, kao i da će je predati nadležnima bez obzira što je Komisija za planove već presudila u korist investitora.

"Mi nemamo drugu pravnu mogućnost osim peticije, a peticija je legitimno pravno sredstvo koje imamo na raspolaganju i može da dovede do promene i pravde “, kaže Sanja Solarević.

"Komisija ima prava da opozove svoju odluku. Mi joj sada dajemo mogućnost da to uradi na osnovu naših argumenata“, kaže Sanja Solarević i naglašava da ih odluka Komisije nije obeshabrila.

Mišarska ulica spaja Resavsku i ulicu Svetozara Markovića,  dugačka je nepunih 120 metara, široka je 7,5 metara, i pripada delu Vračara koji je definisan kao kulturno – istorijska celina koja uživa prethodnu zaštitu. Mišarska ulica je jedna od prvih u gradu proglašena  zonom usporenog saobraćaja, što znači da je u njoj ograničenje brzine na 10 kilometara na čas.

“Po starom običaju gradske vlasti između kvaliteta života građana i enormnih zarada investitora – biraju ove druge. Između očuvanja starih vračarskih urbanih celina i novokompovane novogradnje – gradske vlasti biraju ovo drugo“, piše u peticiji.

Sanja Solarević podseća da je "Generalni urbanistički plan Beograda kao Ustav“ a po tom dokumentu, Mišarska pripada delu u kome je zabranjena izgradnja visokih objekata "i neposredna primena Plana generalne regulacije na koji se investitor poziva u urbanističkom projektu. Takođe, zabrana izgradnje visokih objekata proističe i iz činjenice da Mišarska pripada zaštićenoj celini.“

Investitor, preduzeće KDS-M DOO Kraljevo, namerava da na Mišarskoj 9 izgradi osmospratnicu sa dva nivoa podzemne garaže za 72 automobila.

U Mišarskoj 11 se nalazi spomenik kulture Kuća Bogdana Gavrilovića izgrađena krajem 1898. godine. Prema urbanističkom projektu za novogradnju na broju 9,  predviđeno rastojanje novoplaniranog objekta od spomenika kulture je nula metara.

"Predviđeno je najmanje devet metara“ napominje Sanja Solarević. "Time će biti zazidani svetlarnik i bočni prozori spomenika kulture koji će ostati bez dnevnog svetla.  Takođe, izgradnja podzemne garaže u dva nivoa će zbog planirane veće površine u odnosu na nadzemni deo preći granice parcele ka bočnim susedima, čime može doći do potkopavanja temelja postojećih objekata i njihovog oštećenja ili urušavanja“.

Napominje i da se "investitor prvo obratio nadležnom odeljenju GO Vračar za dobijanje dozvole za rušenje postojećeg objekta u Mišarskoj 9, a tek četiri meseca kasnije je uputio zahtev Zavodu za zaštitu spomenika kulture grada Beograda koji je nadležan za zaštitu kulturnih dobara. Postojeći objekat u Mišarskoj 9 je uklonjen pre usvajanja urbanističkog projekta na osnovu rešenja koje je izdala GO Vračar”.

Na broju tri u Mišarskoj, već se gradi još jedna osmospratnica. Investitor  je Unnak invest, a mediji su otkrili da iza ove skraćenice stoji Aleksandar Kolarov, nekadašnji kapiten fudbalske reprezentacije, što naravno da je nebitno. Jer nije problem u tome ko je vlasnik investitora već šta taj investitor radi.

Naime, izdata je građevinska dozvola koja nije trebalo da bude izdata, zbog istih razloga zbog kojih nikako ne sme da se dozvoli gradnja u Mišarskoj 9.

Zavod za zaštitu spomenika u urbanističkom projektu naveo je da su mere zaštite na Mišarskoj 3 istekle pre tri godine i da zbog toga nije potrebna njihova saglasnost za izdavanje dozvole. Dakle, i ovog puta se po ustaljenoj praksi sačekalo da istekne prethodna zaštita , te da tako nestane i jedina zakonska zaštita od rušenja.

Međutim, to i dalje ne znači da je dozvoljena izgradnja osmospratnice.

 

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com