U istoriji NATO-a, samit oveg vojnog saveza nikada nije biotako blizu protivniku.

I Kosovo u centru pažnje

Svakako da će glavne teme ovgodišnjeg NATO samita biti rat u Ukrajini i ulazak Švedske u alinajsu, ali Milan Nič iz Nemačkog veća za spoljne odnose očekuje da lideri NATO-a potvrde i da je situacija na Kosovu ozbiljna i da je Misija NATO-a na Kosovu (KFOR) tu da garantuje bezbednost svih građana, uključujući i srpsku manjinu na severu zemlje.

Nič je za Radio Slobodna Evropa naveo da bi nevolje bile mnogo veće da NATO nije na Kosovu.

"Mislim da je Kosovo bliže otvorenom sukobu nego Bosna i Hercegovina. I to je drugačiji nivo sukoba, jer imate fizičke napade ili sukobe na severu, imate paralelne strukture, imate eksplozije, gde mali incident može da dovede do nečeg većeg", kaže Nič, stručnjak za Zapadni Balkan i proširenje u NATO-u.Kad je reč o samitu Vilnjusu, Nič smatara da će biti potvrda da je situacija ozbiljna i da je NATO tu da garantuje bezbednost svih građana.

“Pitanje je Vlade Kosova u kojoj meri želi da bude u savezu sa svojim glavnim pristalicama na Zapadu i da sa njima koordinira diplomatske korake i prema Srbiji. Jer, ipak se radi o koordinaciji i izgradnji saveza. A istorija sadašnje Vlade Kosova u tom pogledu nije baš dobra”, rekao je Nič.

Očekivanja Ukrajine

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je više puta ponavljao svoj cilj: "Ukrajina je spremna za članstvo u NATO. Mi čekamo na to kada će NATO biti spreman za Ukrajinu”. On je rekao da razume da Ukrajina ne može postati član zapadnog vojnog saveza za vreme oružanog konflikta ali očekuje garanciju bezbednosti: ”Garancije bezbednosti nisu važne samo za Ukrajinu već i za okolne države, zbog ruske agresije u Ukrajini i moguće ruske afresije u drugim delovima Evrope”.

Očekivanja Kijeva su velika. Ali nemački kancelar Olaf Šolc, kao i niz drugih šefova država i vlada većih članica, bio je jasan: “Ne može biti pristupanja našem odbrambenom savezu za vreme rata. Jedna od pretpostavki članstva jeste – da nema nerešenih pograničnih sukoba”.

Na pitanja da li će Ukrajina dobiti bezbednosne garancije na samitu NATO-a u Viljnusu, Nič ističe da  Ukrajina može da se nada nečemu višem od samita u Viljnusu, ali ne i punopravnom članstvu. 

“Diplomate su radile na preciznim formulacijama, što će pozdraviti sve zemlje članice, jer postoje različita mišljenja o narednim koracima prema Ukrajini. Iz Viljnusa će izaći "Bukurešt plus", ali šta će to tačno biti, pitanje je diplomatskih razgovora”, navodi nemački ekspret. 

Na samitu u Bukureštu 2008. NATO je pozdravio evroatlantske težnje Ukrajine i saglasio se da će ova zemlja postati članica NATO-a.

Berlinska Fondacija za nauku i politiku (SWP) je, uoči samita NATO u glavnom gradu Litvanije, predstavila analizu pod nazivom "Dugoročna bezbednost Ukrajine“. U njoj se poziva na konkretne korake koji bi na kaju doveli do toga da ta zemlja postane članica Alijanse.

Kijev će biti podržan "Paktom za bezbednost, obnovu i mir“. To bi trebalo da budu "mere uzajamnog jačanja“, koordinirane između različitih aktera. Ti akteri su Evropska unija, NATO, velike industrijske zemlje iz grupe G7 i više od 50 nacija pod vođstvom SAD koje ih podržavaju i koje koordiniraju isporuke oružja Ukrajini u američkoj vojnoj bazi Ramštajn na zapadu Nemačke.

"Nemačka ima ulogu ključne zemlje u smislu finansijskih resursa i sposobnosti, a pre svega političke težine“, kaže u intervjuu za Dojče vele koautorka analize i saradnica Fondacije za znanost i politiku Margarete Klajn.

Švedska na čekanju

Odlučujuće je kako će se u spornim temama postaviti SAD kao lider NATO. Predsednik SAD Džozef Bajden izjasnio se protiv brzog primanja Ukrajine u NATO, ali namerava da obeća veću vojnu pomoć.

Osim toga želi da utiče na turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana da odustane od otpora prijemu Švedske u punopravno članstvo.

Po pitanju Švedske, Nič velike nade polažem za sledeću godinu. 

“Nažalost, cilj da sve države članice ratifikuju članstvo Švedske pre samita u Viljnusu nije ostvaren, jer Turska nije ukinula veto, a Mađarska je takođe odložila ratifikaciju do jeseni. Stvari se odvijaju, veliki je pritisak na Tursku, ali turski predsednik Recep Tayyip Erdogan ocenjuje da nisu ispunjeni svi uslovi. Očekujem da će samit u Viljnusu poslati snažan politički signal da je Švedska blizu NATO-u, da su sve članice osim dve ratifikovale članstvo i da Alijansa može da dočeka Švedsku kao punopravnu članicu”, rekao je Nič.

B.G./Slobodna Evropa/Dojče vele