Zadužbina Nikole Spasića ima 101 godinu, najstarija je u nas, a postoje prilično jasni pokazatelji da neko namerava da proda deo njene zgrade u Beogradu u Knez Mihailovoj 33, iako je zgrada u državnom vlasništvu.

Nikola Spasić, veliki srpski dobrotvor, testamentom iz 1912. godine ostavio je imovinu za svoju Zadužbinu u vrednosti tadašnje imovine Nobelove fondacije. Među nekretninama bila je i zgrada u Knez Mihailovoj 33, u kojoj je stanovao do kraja života.

Imovina Zadužbine je nacionalizovana 1959. godine i data na upravljanje opštini Stari grad, koja je prvi i drugi sprat u Knez Mihailovoj 33 dala na koriščenje i zakup "Jugoelektru“.

Zgrada je kulturno dobro od velikog značaja za Republiku Srbiju i, ponovićemo, državno vlasništvo.

Međutim, kaže za portal "Vremena“ Vojin Đekić upravitelj Zadužbine "Republički geodetski zavod je 9. juna oduzeo državnu svojinu Republici Srbiji u zgradi u Kneza Mihaila broj 33 (prvi i drugi sprat) i preneo je u privatnu svojinu preduzeća Jugoelektro“.

Vojin Đekić naglašava da je "dokument koji je Jugoelektro sklopio sa opštinom Stari grad, ujedno i jedini akt koji firma poseduje u vezi ta dva sprava. Na njemu piše da imaju pravo korišćenja a ne vlasništva.“

Pa ipak, kad je restitucijom ceo prostor opet vraćen Zadužbini, u katastru je zapisano da su vlasnici prvog i drugog sprata država i Jugoelektro.

"Naravno da smo se odmah žalili, ali je sve ostajalo po starom“, kaže Vojin Đekić.

Zahvaljujući toj greški katastra, "2005. godine a zatim i 2007, oni su pokušali da prodaju ta dva sprata iako nisu njihovi vlasnici, oba puta kako bi podmirili dugove.“

Problem je rešen na sudu.

"Pravosnažnom presudom Prvog opštinskog suda 2007. godine u parnici između Republike Srbije i Gradske opštine Stari grad, čija je imovina bila ugrožena, protiv "Jugoelektro“, utvrđeno je da je cela zgrada u ulici Kneza Mihaila broj 33 državna svojina Republike Srbije“.

U presudi piše i da u zemljišnim knjigama i katastru treba da se upiše da je  "pravo vlasništva u državnoj svojini na celoj predmetnoj zgradi, a da preduzeće Jugoelektro ima samo pravo korišćenja prvog i drugog sprata zgrade, ali ne i pravo svojine.“

"Ali, nije tako bilo“, kaže Vojin Đekić. "Neko u katastru i dalje ne želi da upiše situaciju koja je određena pravosnažnom presudom, iako je obavezujuća“ i navodi da je, na osnovu takvog upisa u katastru, "Republički geodetski zavod 9. juna doneo rešenje da su dva sprata privatna svojina preduzeća Jugoelektro“.

Đekić precizira da se "radi se o 2.092,46m2 poslovnog prostora, tržišne vrednosti od oko 15.000.000 evra.“

"Zadužbina je podnela tužbu Upravnom sudu i tražila da se poništi konačno rešenje Republičkog geodetskog zavoda“, kaže, s tim što "postoji opasnost da državna imovina odmah bude prodata moćnim pojedincima, ne čekajući završetak procesa po tužbi Upravnom sudu.“

"Jugoelektro“ ima jednog zaposlenog, i pet godina je u blokadi. U ATPR-u piše da su vlasnici "Jugoelektra“ UTP Trgovina iz Kruševca čiji je vlasnik Human Art, i Euro KB iz Beograda.

Vojin Đekić kaže da su o svemu pisali Kabineti predsednika Vučića, premijerki Ani Brnabić, Direkciji za imovinu, Agenciji za restituciju i Ministarstvu kulture, ali da se niko nije oglasio.

Nikola Spasić, osnivač Zadužbine, testamentom je izričito zabranio bilo kakvo otuđenje ili prodaju imovine koju je dao Zadužbini, i naložio da se nekretnine izdaju u zakup po tržišnim uslovima i da se iz tog prihoda podižu bolnice, druge zgrade i da se daju donacije.

Pomenimo neke činjenice kako Zadužbina koristi poverenu joj imovinu: sagradila je Gradsku bolnicu u Beogradu, Bolnicu u Kumanovu, u Krupnju, Dom za iznemogle u Knjaževcu, Spasićev paviljon na Starom sajmištu… Poslednjih 15 godina Zadužbina je kupila i poklonila zdravstvenim ustanovama medicinsku opremu i aparate u vrednosti od preko 845.000 evra, poslednjih 28 godina nagrađuje najbolje studente svake godine studija i diplomiranog studenta Medicinskog i Poljoprivrednog fakulteta  plaketom i novčanom nagradom koja je prošle godine iznosila 40.000 dinara. Ukupno je nagrađeno 305 studenata.

 

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com