Investitorski urbanizam je prilagođavanje grada želji investitora za brzim profitom, a istovremeno se u potpunosti zanemaruju potreba građana. Nužna posledica je uništavanje poslednjih zelenih površina u komšiluku, obala i nasipa reka, šuma i planina, ali i zaštićenih nacionalnih parkova, jer upravo na ovim javnim prostorima investitor želi da izgradi novi poslovno-stambeni objekat zato što bi to bila lukrativna stvar po njega. Tako nam vodoizvorišta postanu nelegalna gradilišta, što dodatno ugrožava mogućnost da svi imamo pijaću vodu u domaćinstvima, ili da su nam naselja podložna plavljenju jer su utvrde obala ugrožene gradnjom koja ne bi smela da se dozvoli. Posledice ovakvog urbanizma su i da su nam gužve osnovna karakteristika saobraćaja, da deca nemaju park u komšiluku, ali i da su nam domovi zdravlja i vrtići preopterećeni jer se gradi neplanski.

Kada insistiramo na tome da bi ovi problemi morali da budu prvi koji se rešavaju kada pričamo o urbanističkom razvoju, onda nas vladajući režim napada suludim optužbama da smo protiv gradnje. Neće biti da je tako. Gradnja i urbanistički razvoj sa jedne strane i privatizacija grada, otimanje i poklanjanje javnih resursa i prostora, a samim tim i ugrožavanje bezbednosti i kvaliteta života građana sa druge strane nisu ista stvar. Prvo ne sme podrazumevati drugo.

Novim, petnaestim izmenama Zakona o planiranju i izgradnji od 2003. godine vladajući naprednjački režim i njihovi ostali koalicioni partneri žele da investitorski urbanizam uvedu u novu fazu. Osvrnuću se na tri predloga izmena i dopuna. Na svaki od ovih predloga, Zeleno-levi front / Ne davimo Beograd reagovao je podnošenjem amandmana i kontra predloga u korist građana. Ukupno smo podneli preko 20 amandmana na predloženi zakon.

Poklon na račun građana

Vesićevo ministarstvo namerava da pokloni potencijalnih desetak milijardi evra tajkunima povezanim sa vladajućim režimom kroz omogućavanje postupka besplatne konverzije zemljišta iz prava korišćenja u pravo svojine. Toliko se pretpostavlja da bi budžeti Republike Srbije, AP Vojvodine i lokalnih samouprava, kao i Fond za restituciju, izgubili potencijalnih prihoda, ukoliko se usvoji predložena izmena. Ustavni sud Republike Srbije i Savet za borbu protiv korupcije izjasnili su se protiv omogućavanja besplatne konverzije zemljišta iz prava korišćenja u pravo vlasništva. Prvi su rekli da je takva vrsta konverzije nezakonita, a drugi da se stvara ogroman potencijal za korupciju.

Vladajući režim je dao sebi za pravo da se odrekne potencijalnih milionskih prihoda u ime građana Srbije, tvrdeći da je konverzija uz naknadu bila slabo naplativa u prošlosti. Međutim, ukoliko je bilo problema u sprovodivosti zakona, moralo se drugačije pristupiti rešavanju problema. Ovako sa razlogom možemo opravdano sumnjati, a pogotovo znajući dosadašnji rad tandema Vesić-Mali, da se zapravo radi o dogovoru sa preduzetnicima koji su bliski vlasti. Oni su bili ti koji su u prošlosti kupovali preduzeća u stečaju. Plaćali su cenu koja bi bila daleko veća da se računalo vlasništvo nad zemljištem na kojem su se prostirali pogoni preduzeća. Zatim bi pretvarali dato zemljište u građevinsko zemljište, a sada su dočekali i da besplatno steknu vlasništvo nad tim zemljištem. Time je njihovo vlasništvo uvećano za milione, a potencijalna zarada u najmanju ruku triplirana.

Urbanistički haos        

Predloženi zakon takođe ne prepoznaje i ne rešava jedan od ključnih problema u neplanskoj gradnji. To je upotreba prostornog plana za područje posebne namene za projekte koji se proglašavaju da su od nacionalnog značaja. Jedan od prvih primera bio je Beograd na vodi. Ova vrsta prostornih planova omogućava da se delovi grada iščupaju iz urbanističkog i prostornog planiranja i da za njih ne važe postojeća pravila. To doprinosti urbanističkom haosu i srozava kvalitet života građana. Tražili smo da se PPPPN ne sme koristiti u gradovima i celinama koji su regulisani planovima detaljne i greneralne regulacije.

Dodatnim izmenama i dopunama, vladajući režim želi da dodatno isključi građane, inicijative i organizacije iz proces urbanističkog planiranja, time što bi za stranku u postupku izdavanja građevinske dozvole proglasio isključivo investitora. Građani i različite inicijative su u proteklim godinama bili poslednja brana otimačini našeg grada. Neretko su građani i inicijative uspevali da zaustave sporne urbanističke projekte, uspevajući da kao strana u postupku ospore davanje građevinske dozvole za projekte koji krše pravila propisana u prostornim i urbanističkim planovima.

Predloženi Zakon o izmenama i dopunama zakona o planiranju i izgradnji bi morao biti povučen iz rasprave u Narodnoj skupštini, a zatim bi trebalo da se pristupi donošenju sasvim novog zakona, a ne izmenama i dopunama, a moralo bi se krenuti od rešavanja svih nagomilanih urbanističkih problema i vizije da gradovi moraju biti dobra mesta za život građana koji u njima žive.

Autor je narodni poslanik Zeleno-levog fronta / Ne davimo Beograd 

 

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com