Kolumna
25. 7. 2023. / 19.43
Kulturni gnevnik – 25. jul 2023.
Preko četrdeset godina ga slušam i gledam kako peva i pre svega šta radi sa svojom gitarom (gitarama!) i sa svojim telom – ako to nije jedno te isto. A to što radi više je od sviranja. A to što svira veće je od rokenrola.
Tako su on, žena njegovog života Kim Gordon (razvod je tu nebitan) i njegov veliki gitaristički saborac Lee Ranaldo napravili Sonic Youth, koji možda nije najveći rokenrol bend svih vremena (mada sam danas najubeđeniji da jeste), ali je najveći bend kojem je rokenrol pretesan. Zato ga tako genijalno prvo prave i sviraju, a onda kreativno destruišu, stvarajući najsavršeniju buku u dunjaluku.
Okej, mnogi to ne shvataju, šta se tu može. Ali, ko ne razume tzv. avangardni džez, ne razume džez uopšte i umreće u zabludi da je džez samo ono sterilno i rutinsko pimplanje "džemnem ti ga-džemneš mi ga, bibapnem ti ga-bibapneš mi ga“, i isto tako ko ne razume "alternativni“ rokenrol, taj misli da je rokenrol ona sirotinja duha i zvuka koja nas zapljuskuje sa svih strana. A SY uzmu taj usrani rokenrol pa ga tresnu o pod i skaču po njemu, pa ga rastave na parčiće, kao što radoznali klinac rastavi dedin budilnik…
A to je srčika rokenrola: njegova kreativna autodestrukcija. Kad ona i oni tamo još 1987. izvode s Igijem Popom u Londonu (brzo na YouTube!) njegovu I Wanna Be Your Dog, oni su jedinih četvoro ljudi na svetu koji su kadri da ne deluju kao Igijev prateći bend, nego kao ravnopravne veličine. A Kim kao boginja koja Kralju otpadnika s osmehom udeljuje malo svoje pažnje. A naš današnji slavljenik, valjajući se po podu s gitarom, kao izrasli dečak koji želi da očara i Njega i Nju.
Happy birthday, Thurston Moore. You’re one of a kind.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com