"U jednom trunutku imamo opoziv 23 ambasadora, deluje kao velika cifra, ali imajući u vidu da duže vremena nisu vršeni opozivi, ovo je sasvim normalna i standardna operativna procedura", navodi za RTS Milan Krstić sa Fakulteta političkih nauka.

A procedura nalaže – ambasadore imenuje predsednik na predlog Vlade, a ona po inicijativi Ministarstva spoljnih poslova. U praksi do imena, kažu, dolazi se i dogovorom organa koji odlučuju. Kandidat dobija agreman države u koju se šalje. Izuzetak su šefovi stalnih misija pri međunarodnim organizacijama.

"Svačiji mandat će trajati četiri godine, svi koji su preko četiri godine su razrešeni. I to ćemo se truditi da ne važi samo za šefove DKP-a za ambasadore, generalne konzule, nego i za zaposlene diplomate, da se uspostave pravila i onda nema šta više neko da traži da ostane duže. Jednostavno pravila važe za sve", kaže Ivica Dačić, ministar spoljnih poslova Srbije.

Profesor Dejan Popović, nekadašnji ambasador u Londonu navodi da treba imati u vidu da izraz razrešenja ne znači ništa pežorativno.

"Ne postoji sasvim precizna definicija u zakonu o spoljnim poslovima koliki je mandat ambasadora. Tamo se govori o tome da zaposleni u ministarstvu se šalju u inostranstvo po pravilu na četiri godine. I to je nekim pravilnikom precizirano. A kad kažete po pravilu, to znači da mogu postojati i izuzeci", dodaje Popović.

Izuzetke je napravila i, kako se čulo – pandemija.

"Iskustva uporedno pravna govore da postoje zemlje gde su ti mandati i kraći i da je po pravilu tri godine mandatni period, a imate situacije gde su ambasadori po 15, 20 i više godina u nekoj državi. To je jedan deo diplomatskog kora.U Londonu, kada sam bio ambasador, ambasador Kuvajta je bio već 20 godina tamo ambasador, verovatno je u međuvremenu produžio taj period. Otuda, sve to zavisi, naravno, od politike. Nije to samo pravno, već je to i političko-diplomatsko pitanje", navodi Popović.

B.G./RTS

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com