Svet
Vojni puč u Nigeru
ZBACIVANJE KURTE, PRIZIVANJE MURTE: Pristalice pučista na ulicama Niameja
foto: ap
Dole Francuska, živeo Putin!
Uoči samita Rusija–Afrika, svetom je odjeknula vest da je u vojnom puču u zapadnoafričkoj državi Nigeru svrgnut s vlasti prozapadni predsednik Mohamed Bazum, a komandant predsedničke garde, general Abdurahman “Omar” Čijani proglasio se novim liderom te zemlje
RUSKE ZASTAVE
Vođa pobunjenika general Čijani optužio je međunarodnu zajednicu da se meša u unutrašnje stvari Nigera i pozvao je građane da budu spremni za odbranu svoje države. Na ulicama glavnog grada Nijameja masa ljudi dala je podršku vojsci, a okupljeni su mahali ruskim zastavama i uzvikivali ime predsednika Rusije Vladimira Putina. Stanovnici prestonice palili su francuske zastave i uzvikivali slogane protiv Francuske, čija je kolonija Niger bio sve do 1960. godine. Inače, Francuzi u toj zemlji i dalje imaju stalnu vojnu bazu sa oko 1500 vojnika.
Trupe u toj afričkoj državi ima i Vašington, njih oko hiljadu, “angažovanih u operacijama protiv islamističkih grupa koje su nastale nakon intervencije NATO-a u promeni režima u Libiji 2011. godine”, kako navodi portal RT. Pobunjenici u Nigeru već su opozvali više sporazuma o bezbednosnoj i vojnoj saradnji sa Francuskom, a zbog bezbednosnih rizika, Evropska unija je odlučila da evakuiše svoje građane iz te afričke zemlje.
Niger sa populacijom od nekih 25 miliona stanovnika, teritorijalno je najveća zemlja u Zapadnoj Africi i ima površinu kao Nemačka, Francuska i Velika Britanija zajedno. Ipak, radi se o jednoj od najsiromašnijih država sveta, uprkos tome što joj ne manjka prirodnih i mineralnih resursa, koje decenijama eksploatišu druge zemlje. Niger je sedmi najveći proizvođač uranijuma na svetu, koji se koristi kao gorivo za nuklearne elektrane, što povlači i brojne druge implikacije i zainteresovanost nuklearnih sila. Ova afrička zemlja je najveći snabdevač uranijuma u EU, a analitičari ocenjuju kako bi tenzije u Nigeru mogle dodatno da obeshrabre Uniju da usvoji nove sankcije Rusiji u nuklearnom sektoru.
REAKCIJE U SVETU
Puč u Nigeru naišao je na osudu značajnog dela međunarodne zajednice, uključujući pre svega Francusku, zatim EU, SAD, Ujedinjene nacije i druge. Lideri Ekonomske zajednice zapadnoafričkih zemalja (Ekovas), koju čini 15 zemalja regiona, osudili su državni udar i dali rok od sedam dana vojnoj hunti u Nigeru da oslobodi zbačenog predsednika Bazuma i ponovo uspostavi ustavni poredak.
U danu kada nastaje ovaj tekst (ponedeljak), taj rok je istekao, a uprkos tome što je Ekovas već napravio plan za vojnu intervenciju u toj zemlji, bloku je potrebno “više vremena” da se pripremi za invaziju, navodi američki list “Volstrit džurnal”. Evropska unija je u svom saopštenju navela da je spremna da razmotri podršku vojnoj operaciji protiv Nigera ako to zatraži Ekonomska zajednica zapadnoafričkih zemalja. Ukoliko bi se tako nešto i dogodilo, moguće je da bi bio prouzrokovan i širi panafrički ratni sukob, sa dramatičnim posledicama po regionalnu bezbednost.
Inače, poslednji put Ekovas je vojno intervenisao u regionu 2017. godine kada je ovaj blok rasporedio vojne snage u Gambiji da ukloni predsednika Jaija Džamea, koji nije želeo da siđe sa vlasti nakon poraza na izborima. Ekovas je ranije raspoređivao svoje snage i u zone ratnih dejstava u Sijera Leoneu i Liberiji. Pojedini afrički analitičari kritični su prema ovom bloku jer smatraju da Ekovas deluje u ime interesa SAD i NATO, baš kao i (svrgnuti) predsednik Nigera Bazum. On je sa svojom porodicom zatvoren u predsedničkoj rezidenciji, a navodno je uspeo da uputi pismo u kojem traži vojnu intervenciju SAD protiv vojne hunte koja je preuzela vlast.
Zvanični Kremlj saopštio je da se Moskva zalaže za povratak vladavine prava u Nigeru i pozvao sve strane na uzdržanost. U sličnom duhu reagovalo je i kinesko ministarstvo spoljnih poslova, koje je saopštilo kako veruje da Niger i druge zemlje u regionu “imaju mudrosti i sposobnosti da pronađu političko rešenje” za trenutnu situaciju. Kina je posle Francuske drugi najveći strani investitor u Nigeru i u poslednje dve decenije uložila je u tu zapadnoafričku zemlju milijarde dolara, najviše u poslove eksploatacije nafte i uranijuma.
KRIZA ZA KRIZOM
Državni udar u Nigeru samo je deo talasa nestabilnosti koji je u prethodnom periodu zahvatio sahelski deo Afrike, a u protekle tri godine pučevi su organizovani i u Burkini Faso, Gvineji, Maliju, Čadu i Sudanu. U tom delu sveta Peking ima značajne ekonomske interese, te bi svaka nestabilnost mogla negativno da utiče na strateške ciljeve i uticaj Kine u Africi.
Komentatori navode podatak da se od 1990. godine do danas čak 78 odsto od 27 državnih udara u podsaharskoj Africi dogodilo u državama frankofonije, te da jedan od ključnih uzroka krize leži u činjenici da je “francuska kolonijalna uprava uspostavila političke sisteme dizajnirane da izvlače vredne resurse koristeći represivne strategije za zadržavanje kontrole”, piše u analizi Bi-Bi-Sija. Ovakav “modus operandi”, uostalom, važi i za druge kolonijalne sile, ne samo za Francusku.
Država Niger je, takođe, i jedna od najvažnijih tranzitnih zemalja za afričke migrante koji putuju ka Evropskoj uniji, a analitičari ocenjuju da bi “vojni puč mogao da ima ozbiljne posledice po strategiju EU za obuzdavanje migracija preko Mediterana”, navodi Dojče vele. Eskalacija krize mogla bi dodatno da osiromaši milione stanovnika Nigera jer njihova zemlja zavisi od strane pomoći koja čini 40 odsto nacionalnog budžeta. “Njujork tajms” navodi i da je veći deo te zemlje sada u mraku jer je susedna Nigerija, koja obezbeđuje oko 70 odsto električne energije Nigera, kao vid pritiska obustavila snabdevanje električnom energijom.
Sa nedavnim državnim udarima u Maliju i Burkini Faso, a sada i u Nigeru, situacija u srcu Afrike izuzetno se komplikuje. Burkina Faso i Mali – obe države su članice Ekovasa – zajednički su saopštile da bi svaka vojna intervencija u Nigeru bila ravna objavi rata i njima. Vojne vlasti Gvineje takođe su podržale nove vlasti Nigera. Zanimljivo je i da je Jevgenij Prigožin, šef grupe Vagner, pozdravio puč kao dobru vest nazvavši ga “borbom naroda Nigera protiv svojih kolonizatora”. Pojedini mediji navode i da su vođe državnog udara već pozvale rusku plaćeničku grupu da pomogne u slučaju vojne intervencije Ekovasa i susednih država u Nigeru.
Vođa pobunjenika general Čijani optužio je međunarodnu zajednicu da se meša u unutrašnje stvari Nigera i pozvao je građane da budu spremni za odbranu svoje države. Na ulicama glavnog grada Nijameja masa ljudi dala je podršku vojsci, a okupljeni su mahali ruskim zastavama i uzvikivali ime predsednika Rusije Vladimira Putina. Stanovnici prestonice palili su francuske zastave i uzvikivali slogane protiv Francuske, čija je kolonija Niger bio sve do 1960. godine. Inače, Francuzi u toj zemlji i dalje imaju stalnu vojnu bazu sa oko 1500 vojnika.
Trupe u toj afričkoj državi ima i Vašington, njih oko hiljadu, “angažovanih u operacijama protiv islamističkih grupa koje su nastale nakon intervencije NATO-a u promeni režima u Libiji 2011. godine”, kako navodi portal RT. Pobunjenici u Nigeru već su opozvali više sporazuma o bezbednosnoj i vojnoj saradnji sa Francuskom, a zbog bezbednosnih rizika, Evropska unija je odlučila da evakuiše svoje građane iz te afričke zemlje.
Niger sa populacijom od nekih 25 miliona stanovnika, teritorijalno je najveća zemlja u Zapadnoj Africi i ima površinu kao Nemačka, Francuska i Velika Britanija zajedno. Ipak, radi se o jednoj od najsiromašnijih država sveta, uprkos tome što joj ne manjka prirodnih i mineralnih resursa, koje decenijama eksploatišu druge zemlje. Niger je sedmi najveći proizvođač uranijuma na svetu, koji se koristi kao gorivo za nuklearne elektrane, što povlači i brojne druge implikacije i zainteresovanost nuklearnih sila. Ova afrička zemlja je najveći snabdevač uranijuma u EU, a analitičari ocenjuju kako bi tenzije u Nigeru mogle dodatno da obeshrabre Uniju da usvoji nove sankcije Rusiji u nuklearnom sektoru.
REAKCIJE U SVETU
Puč u Nigeru naišao je na osudu značajnog dela međunarodne zajednice, uključujući pre svega Francusku, zatim EU, SAD, Ujedinjene nacije i druge. Lideri Ekonomske zajednice zapadnoafričkih zemalja (Ekovas), koju čini 15 zemalja regiona, osudili su državni udar i dali rok od sedam dana vojnoj hunti u Nigeru da oslobodi zbačenog predsednika Bazuma i ponovo uspostavi ustavni poredak.
U danu kada nastaje ovaj tekst (ponedeljak), taj rok je istekao, a uprkos tome što je Ekovas već napravio plan za vojnu intervenciju u toj zemlji, bloku je potrebno “više vremena” da se pripremi za invaziju, navodi američki list “Volstrit džurnal”. Evropska unija je u svom saopštenju navela da je spremna da razmotri podršku vojnoj operaciji protiv Nigera ako to zatraži Ekonomska zajednica zapadnoafričkih zemalja. Ukoliko bi se tako nešto i dogodilo, moguće je da bi bio prouzrokovan i širi panafrički ratni sukob, sa dramatičnim posledicama po regionalnu bezbednost.
Inače, poslednji put Ekovas je vojno intervenisao u regionu 2017. godine kada je ovaj blok rasporedio vojne snage u Gambiji da ukloni predsednika Jaija Džamea, koji nije želeo da siđe sa vlasti nakon poraza na izborima. Ekovas je ranije raspoređivao svoje snage i u zone ratnih dejstava u Sijera Leoneu i Liberiji. Pojedini afrički analitičari kritični su prema ovom bloku jer smatraju da Ekovas deluje u ime interesa SAD i NATO, baš kao i (svrgnuti) predsednik Nigera Bazum. On je sa svojom porodicom zatvoren u predsedničkoj rezidenciji, a navodno je uspeo da uputi pismo u kojem traži vojnu intervenciju SAD protiv vojne hunte koja je preuzela vlast.
Zvanični Kremlj saopštio je da se Moskva zalaže za povratak vladavine prava u Nigeru i pozvao sve strane na uzdržanost. U sličnom duhu reagovalo je i kinesko ministarstvo spoljnih poslova, koje je saopštilo kako veruje da Niger i druge zemlje u regionu “imaju mudrosti i sposobnosti da pronađu političko rešenje” za trenutnu situaciju. Kina je posle Francuske drugi najveći strani investitor u Nigeru i u poslednje dve decenije uložila je u tu zapadnoafričku zemlju milijarde dolara, najviše u poslove eksploatacije nafte i uranijuma.
KRIZA ZA KRIZOM
Državni udar u Nigeru samo je deo talasa nestabilnosti koji je u prethodnom periodu zahvatio sahelski deo Afrike, a u protekle tri godine pučevi su organizovani i u Burkini Faso, Gvineji, Maliju, Čadu i Sudanu. U tom delu sveta Peking ima značajne ekonomske interese, te bi svaka nestabilnost mogla negativno da utiče na strateške ciljeve i uticaj Kine u Africi.
Komentatori navode podatak da se od 1990. godine do danas čak 78 odsto od 27 državnih udara u podsaharskoj Africi dogodilo u državama frankofonije, te da jedan od ključnih uzroka krize leži u činjenici da je “francuska kolonijalna uprava uspostavila političke sisteme dizajnirane da izvlače vredne resurse koristeći represivne strategije za zadržavanje kontrole”, piše u analizi Bi-Bi-Sija. Ovakav “modus operandi”, uostalom, važi i za druge kolonijalne sile, ne samo za Francusku.
Država Niger je, takođe, i jedna od najvažnijih tranzitnih zemalja za afričke migrante koji putuju ka Evropskoj uniji, a analitičari ocenjuju da bi “vojni puč mogao da ima ozbiljne posledice po strategiju EU za obuzdavanje migracija preko Mediterana”, navodi Dojče vele. Eskalacija krize mogla bi dodatno da osiromaši milione stanovnika Nigera jer njihova zemlja zavisi od strane pomoći koja čini 40 odsto nacionalnog budžeta. “Njujork tajms” navodi i da je veći deo te zemlje sada u mraku jer je susedna Nigerija, koja obezbeđuje oko 70 odsto električne energije Nigera, kao vid pritiska obustavila snabdevanje električnom energijom.
Sa nedavnim državnim udarima u Maliju i Burkini Faso, a sada i u Nigeru, situacija u srcu Afrike izuzetno se komplikuje. Burkina Faso i Mali – obe države su članice Ekovasa – zajednički su saopštile da bi svaka vojna intervencija u Nigeru bila ravna objavi rata i njima. Vojne vlasti Gvineje takođe su podržale nove vlasti Nigera. Zanimljivo je i da je Jevgenij Prigožin, šef grupe Vagner, pozdravio puč kao dobru vest nazvavši ga “borbom naroda Nigera protiv svojih kolonizatora”. Pojedini mediji navode i da su vođe državnog udara već pozvale rusku plaćeničku grupu da pomogne u slučaju vojne intervencije Ekovasa i susednih država u Nigeru.
