Ekonomija

Foto: Printscreen/Uprava za trezor

16. 8. 2023. / 14.55

Jednokratna pomoć države: Milioni evra potrošeni za nadogradnju sistema za isplatu

Novac, osim što se rasipa i koristi za podmićivanje građana, odlazi i na unapređivanje informacionih sistema putem kojih se građani prijavljuju da bi dobili novčanu pomoć

Treće uvođenje "dodatnih funkcionalnosti“ na takozvani Sistem za evidenciju isplate direktne pomoći građanima Srbije (Sistem IDP), putem kog država s vremena na vreme isplaćuje novac različitim kategorijama građana, koštaće oko 567 miliona dinara sa PDV-om, piše Nova ekonomija.

Na osnovu uvida u Portal javnih nabavki, sa novim tenderom cena nadogradnje softverskog sistema za davanja pojedincima dostići će 698,8 miliona dinara (oko 5,9 miliona evra).

Naime, Ministarstvo finansija (Uprava za trezor) nedavno je raspisalo javnu nabavku "implementacija funkcionalnosti“ za Sistem za evidenciju isplate direktne pomoći građanima. IT firme KnowIT i Unicom-Telecom koje su za ovaj posao angažovane od januara 2021. godine, dobile su novi ugovor.

Najnovije funkcionalnosti povezane su sa predstojećom isplatom jednokratne pomoći 10.000 dinara majkama dece do 16 godina, koju je predsednik Aleksandar Vučić najavio za septembar. Ciljna grupa majki dece predškolskog uzrasta u dosadašnjim jednokratnim pomoćima države nijednom nije bila direktno obuhvaćena.

Pročitajte još Predsednik Srbije: Ko će sve dobiti povećanje i novac posle najave izbora

Kratka istorija jednokratnih pomoći

Od početka pandemije 2020. godine vlast, konkretno Ministarstvo finansija, isplaćuje jednokratne državne pomoći građanima. Pomoć je dodeljivana mladima, penzionerima, zdravstvenim i prosvetnim radnicima, građanima koji su se vakcinisali i sl.

Isplatu za prvih sto evra pomoći u maju, na samom početku pandemije, Ministarstvo je sprovelo u cilju smanjivanja negativnih efekata prouzrokovanih pandemijom kovida 19, naveli su tada u saopštenju. Za isplatu se prijavilo blizu 4,2 miliona građana, a državu je to koštalo oko 620 miliona evra.

Zdravstvenim radnicima, koji su tokom zdravstvene krize imali najveću odgovornost, uplaćeno je po 10.000 dinara jednokratne novčane pomoći u novembru 2020. godine. Za te svrhe je iz budžeta izdvojeno 1.55 milijardi dinara.

Pročitajte još A od predsednika od srca: 10.000 dinara za lekare

Tokom pandemije dva puta je dodeljena novčana pomoć mladima. Prva, od 100 evra, počela je 1. februara i tada je novac dobilo oko 1.017.000 mladih od 16 do 29 godina. Druga ovakva isplata počela je 1. juna 2022. godine. Krajem te godine, 16. decembra, mladima se isplaćivalo 5.000 dinara.

Pročitajte još Predizborna obećanja: A od Vučića još 100 evra za mlade

Od 1. januara 2022. sve porodice koje dobiju drugo ili treće dete od države dobjaju jednokratnu pomoć od 100.000 dinara, odlučeno je na sednici Odbora za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva. Predsednik Vučić je tada rekao da nijedna država u regionu ne izdvaja toliko novca za podsticanje rađanja kao Srbija.

"Svih 1,7 miliona penzionera u Srbiji dobiće danas po 20.000 dinara, što je najveća jednokratna pomoć ikada isplaćena u Srbiji“, najavio je ministar finansija 10. februara 2022. godine.

U aprilu, iste godine, Vlada je donela odluku o isplati jednokratne novčane pomoći, u iznosu od po 10.000 dinara zaposlenima u predškolskim ustanovama, imajući u vidu da su usled vanrednih okolnosti pandemije bili izloženi dodatnom naporu prilikom sprovođenja vaspitno-obrazovnog rada. Za preko 130 hiljada radnika izdvojeno je 1,6 milijardi dinara, rekao je tada ministar.

Rasipanje para i podmićivanje građana

Novčanu pomoć dobijaju i oni kojima je potrebno više od one koja se nudi i oni kojima ona ništa ne znači. Tako je pomoć sa početka pandemije imala svoje logično uporište – trebalo je nadoknaditi finansijsku štetu koju je proizvela kriza, ali sve naredne pomoći su, prema ocenama Fiskalnog saveta, nepotrebno rasipanje para, kojih Srbija nema, i koje vodi zemlju u duboko zaduživanje.

"Premda se javne finansije Srbije i dalje mogu načelno oceniti kao stabilne, prekomerna i suviše neselektivna potrošnja iz prethodne dve godine bila je pogrešna“, naveli su u saopštenju u aprilu prošle godine.

Javni dug je povećan za oko dve milijarde evra više nego što je bilo neophodno (taj dug će u narednim godinama vraćati poreski obveznici), dok su sa druge strane nepotrebno umanjeni raspoloživi mehanizmi ekonomske politike u mogućoj novoj krizi.

Sa druge strane, ako se uzme u obzir da su neke od isplata novčanih pomoći najavljivane uoči izbora, poput poslednje, postavlja se pitanje da li je ovo način na koji vlast podmićuje građane kako bi lakše zaokružili ime ili listu na glasačkom listiću, pisao je portal "Vremena" u tekstu "Izborni Božić Bata: Kupovanje glasova građana parama građana".

Finansijski analitičar Branislav Jorgić izjavio je za Danas 2022. godine da februarska novčana pomoć mladim građanima od 16 do 29 godina i penzionerima, dva meseca pred izbore, predstavlja korupciju biračkog tela, dok najava pomoći za drugu polovinu ove godine, ukoliko ova vlast "preživi“ aprilske izbore, predstavlja ucenu biračkog tela.

Pročitajte još Sto evra od Vučića: Taman za kartu u jednom pravcu

Ekonomista Mihailo Gajić rekao je za Euronews da ova pomoć mladima zapravo nije upućena njima jer vlast zna da oni nisu preterano zainteresovani za politiku, već njihovim roditeljima i starijim članovima porodice.

Komentarišući za RTS ocene da su isplate jednokratnih pomoći populističke mere i predizborni trik, ministar finansija Siniša Mali je ocenio da to tvrde oni koji polaze od sebe i koji su iza sebe ostavili "bankrot državu".

A.E/Nova Ekonomija/Danas/Euronews Srbija/RTS

 

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu