Za mrtvu avgustovsku sezonu, u danima kada, na sreću, nema više rata na Kosovu i Metohiji (kao prošle godine), i kada se opozicija sama od sebe raspada jer ne uspeva da kanališe nezadovoljstvo desetina hiljada ljudi u protestima širom Srbije, Vučićev tim za odnose s javnošću odlučio je da novu kampanju krene pričom o njegovim snovima i budućem neverovatnom razvoju Srbije. U nekoliko dana, javnost je zatrpana najavama novih projekata koje su na zajedničkoj konferenciji za medije predstavili Ana Brnabić i Aleksandar Vučić.

Pročitajte još Brnabić i Vučić: Srbija će biti još fantastičnija nego što je sada

Izveštaji medija pod kontrolom Vučićevog kabineta, a takvi su svi sa nacionalnom TV pokrivenošću i sve dnevne novine izuzev “Danasa” i “Nove”, više nisu vesti, nisu ni lažne vesti: to su izveštaji iz budućnosti. To je sada 2027. godina, i to je Srbija koju, kako je Vučić poručio, “ne možemo da prepoznamo”.

On ima san, što je PR instrument uzet iz čuvenog nastupa Martina Lutera Kinga, vođe građanskog pokreta u Americi šezdesetih godina (“I have a dream”), koji ovde služi da se proda jedna ličnost biračkom telu koje je postalo imuno na obećanja, i nekako mu je sve teže da poveže svoje siromaštvo i nemogućnost da kupi šta mu treba u prodavnici sa megalomanskim najavama predsednika…

 

Pročitajte ceo tekst Slobodana Georgieva u nedeljniku "Vreme“ od četvrtka (17. avgusta)

Pretplatite se na digitalno izdanje

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com