“Iako je izuzetno značajno pravno urediti položaj dece koja, zbog svog uzrasta, nisu odgovorna za teška dela koja su izvršila, smatramo da ovaj nacrt u potpunosti zanemaruje mnogobrojne aspekte ostvarivanja prava dece, te za posledicu može imati dehumanizovanje i izopštavanje ove dece iz društva, dok ne vodi unapređenju bezbednosti zajednice za šta su neophodni programi prevencije, unapređenje rane identifikacije dece pod rizikom i upućivanje na adekvatne intervencije”, rečeno je u zajedničkom saopštenju nekoliko organizacija.

Mere kratkoročne, brzo usvojene

“Tri meseca nakon nezapamćenih ubistava u Srbiji, aktuelna politička vlast i resursi na koje se ona oslanja, nemaju dovoljno snage i volje da se stručno i javno pozabave analizom postojećeg krivičnog i maloletničkog zakonodavstva i njegovim sprovođenjem. Umesto toga određene mere kratkoročnog karaktera, koje su na brzinu usvojili i obećali, se realizuju, bar na prvi pogled”, priča za portal “Vremena” Savo Đurić, sudija u penziji i član Saveta za praćenje i unapređenje rada organa krivičnog postupka i izvršenja krivičnih sankcija prema maloletnicima (Savet za maloletnike).

Kako kaže, ozbiljna primedba procesne prirode je što najveći broj predstavnika stručnih tela (na primer, Savet za praćenje i unapređenje rada organa krivičnog postupka i izvršenja krivičnih sankcija prema maloletnicima – skraćeno Savet za maloletnike), NVO i priznatih stručnjaka iz oblasti rada sa decom i maloletnicima u sukobu sa zakonom, nisu ni pozvani na okrugli sto organizovan na početku javne rasprave koja se sprovodila svega 12 dana (od 26. 7. do 9. 8).

“Ministarka zdravlja je objavila da će se o ovom dokumentu voditi javna rasprava i priznala da je izmene ovog zakona iz 2013. trebalo učiniti ranije, čim se uočilo da u njemu ne postoje rešenja šta u tim slučajevima učiniti sa decom koja nisu krivično odgovorna, te da je neposredan uzrok i razlog njegovog donošenja užasan zločin u OOŠ ‘V. Ribnikar’.

I već tu se uočava razlika u pristupu ovoj materiji. Prema psiholozima i drugim stručnjacima koji se bave ovim pitanjima, osnovni problem je nepostojanje pravila šta činiti sa decom koja imaju mentalne probleme, vrše dela koja su po svojim obeležjima krivična dela, a čiji roditelj ili staratelj ne prepoznaje potrebu da se dete leči, odbijaju lečenje koje zdravstvena služba predlaže i dovode u opasnost samo dete i okolinu”, objašnjava Đurić. 

Suprotan međunarodnom pravu

Nacrtom Zakona je predviđeno da se odluka o prinudnom zadržavanju deteta koje zbog svog uzrasta nije krivično odgovorno, a izvršilo je delo koje je krivičnim zakonodavstvom kažnjivo zatvorom od najmanje deset godina, donosi bez ograničenja u pogledu trajanja zadržavanja, uz obavezu suda da na svakih šest meseci vrši proveru ispunjenosti uslova za dalje zadržavanje i lečenje.

Ovim je, kako tvrde organizacije za zaštitu prava deteta, načinjen izuzetak u odnosu na postojeći režim prinudnog zadržavanja odraslih lica po odredbama Zakona o zaštiti lica sa mentalnim smetnjama. On podrazumeva donošenje vremenski oročenih odluka o prinudnom zadržavanju (na mesec dana, tri meseca i šest meseci), koji nema bilo medicinsko, tj. psihijatrijsko, bilo pravno utemeljenje. Ovako se deca uzrasta do 14 godina u psihijatrijskim ustanovama stavljaju u očigledno nepovoljniji položaj u odnosu na druge pacijente.

“Bilo bi suprotno našim važećim propisima o deci i delinkvenciji maloletnika, kao i normama međunarodnog i evropskog prava u ovoj oblasti, ukoliko bi se predložene dopune ovog zakona svele na predlog da deca mlađa od 14 godina, ukoliko izvrše neko od najtežih krivičnih dela, budu smeštena u psihijatrijsku ustanovu zatvorenog tipa, a bez određenog roka trajanja.

To je suprotno i članu 7 ovog zakona kojim se utvrđuje pravo lica sa mentalnim smetnjama na unapređenje mentalnog zdravlja kroz prevenciju, negu, lečenje i psihosocijalnu rehabilitaciju u odgovarajućim ustanovama, oporavak i uključenje u porodičnu, radnu i društvenu sredinu, uz uvažavanje njegovog izbora”, kaže Đurić.

Apsurd

Organizacije za zaštitu prava deteta upozoravaju i na nedostatak Nacrta u pogledu zaštitnih mera od arbitrarnog lišenja slobode. Tako, on ne predviđa advokatsko zastupanje deteta u postupku prinudnog zadržavanja u psihijatrijskoj ustanovi.

Apsurd čini većim činjenica što se ova zabrana odnosi i na članove uže porodice i što se primenjuje u zatvorenoj ustanovi sa posebnim obezbeđenjem, zbog čega bi se režim držanja dece u ovom delu psihijatrijske ustanove mogao pretvoriti u nečovečan i ponižavajući.

Istraživanja dosledno ukazuju na to da je socijalna podrška zaštitni faktor u očuvanju mentalnog zdravlja i rehabilitaciji.

Rešenje Nacrta koje dopušta mogućnost uskraćivanja socijalnih kontakta, kao i izolacije deteta od porodice i rodbine iz bezbednosnih razloga ne doprinosi njegovom oporavku, resocijalizaciji i rehabilitaciji, već predstavlja rizik za pogoršanje mentalnog zdravlja deteta i može imati negativan efekat na dalji razvoj njegovih ličnosnih i socijalnih kapaciteta.

Nova javna rasprava

Sveukupno posmatrano, režim predviđen Nacrtom za decu uzrasta do 14 godina koja su izvršila teška dela za koja nisu krivično odgovorna i koja su zbog toga i “ispoljenih mentalnih smetnji” smeštena u predviđenim psihijatrijskim ustanovama je značajno – a neopravdano – restriktivniji od režima u kojem se mogu naći starija deca koja su krivično odgovorna za svoja dela.

Organizacije za zaštitu ljudskih prava su zatražile od Ministarstva zdravlja da nakon sagledavanja primedaba i komentara još jednom razmotri odredbe Nacrta i produži, odnosno ponovo otvori javnu raspravu o njegovom tekstu, koja bi podrazumevala aktivan dijalog svih relevantnih zainteresovanih strana, uključujući stručnjake za prava deteta, profesionalce iz oblasti mentalnog zdravlja i socijalne zaštite, kao i organizacije civilnog društva koje se bave zaštitom ljudskih prava.

Sanja Zrnić

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com