Svet
Portret savremenika: Taker Karlson
Novinar na “brodu budala”
Krajem aprila ove godine Mardokov Foks njuz dao je Karlsonu otkaz i ukinuo jednu od najgledanijih emisija te TV mreže “Taker Karlson večeras”, posle punih sedam godina emitovanja. U proseku ga je gledalo oko četiri miliona ljudi koje je privlačio otvorenim i tvrdim desničarskim stavovima, kao i izborom gostiju koji su veličali Trampov populizam, teorije zavere i izuzetno negativne stavove o mnogim društveno-političkim temama, od imigracije i pitanja abortusa, do položaja žena, klimatskih promena i rusko-ukrajinskog rata
Ovih dana domaći tabloidi i televizije naklonjene vlasti izveštavaju o tome kako se jedan od najpoznatijih američkih političkih komentatora i zvezda Foks njuza, Taker Karlson, sreo i sprijateljio sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem tokom nedavnog boravka u Budimpešti. Za neke političare iz Srpske napredne stranke i glavne urednike uticajnih tabloida, ovaj susret je veoma bitan za Srbiju jer je Karlson ne samo “potencijalni budući potpredsednik SAD zbog velike podrške Amerikanaca”, nego se i “bori protiv loših stvari koje Zapad proizvodi”, kako piše “Informer”. Drugi portali komentarišu da nema bolje promocije za Srbiju od pet miliona pregleda videa koji prikazuje ovaj susret u Mađarskoj.
O ovom omiljenom Trampovom konzervativcu, istaknutom predstavniku američke tvrde desnice i doskorašnjem novinaru Foks njuza pisali su mnogi svetski mediji, debatovali advokati, sudije, medijski moguli, politički analitičari i feministkinje, tračarili po društvenim mrežama, snimali emisije, pisali biografije, stručne analize i naučna istraživanja. On je tokom karijere nepovratno uticao na mnoge političke događaje, a zahvaljujući svojim otvorenim desničarskim stavovima, postao je jedan od omiljenih savremenika ne samo bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa, nego i aktuelnog političkog režima u Srbiji.
ZAŠTO JE TAKER KARLSON SVETSKA TEMA
Krajem aprila ove godine Mardokov Foks njuz, idealno mesto za širenje populističkih i konzervativnih stavova i otvorene podrške Donaldu Trampu, dao mu je otkaz i ukinuo jednu od najgledanijih emisija te TV mreže “Taker Karlson večeras” posle punih sedam godina emitovanja. Naime, u okviru tužbe za klevetu koju je “Dominion voting sistems” podneo protiv Foks njuza, Karlson je optužen da je “nasilnik koji je ocrnio kolege i izvore, često koristio vulgaran i seksistički jezik, i koji se zalagao da sa Foksa budu otpušteni oni novinari čije mu se izveštavanje nije dopadalo”.
U najnovijoj biografiji ovog kontroverznog novinara, koju potpisuje njegov istomišljenik i čest gost u emisiji Čedvik Mur, piše da je odluka o tome da se emisija skine s programa a njemu uruči otkaz doneta zbog toga što je Foks njuz pristao na to kao uslov u okviru tužbe koja je korporaciju koštala vrtoglavih 787,5 miliona dolara. Međutim, “Dominion” tvrdi da nikada nisu tražili da Karlson bude otpušten, insistirajući na tome da su samo hteli da on bude “skinut s programa”. I Foks njuz poriče da je Karlsonov otkaz imao ikakve veze sa slučajem “Dominion voting sistemsa”. U najnovijoj biografiji, koja je doživela debakl i za sada prodata u samo tri hiljade primeraka, Karlson svoj otkaz povezuje i sa jakim političkim pritiscima iz Vašingtona i zalaganjima mnogih američkih medija da se njegova emisija ukine.
KAKO JE KARLSON GRADIO SVOJ UTICAJ
Pre nego što je ušao u svet medija, konkurisao je za posao u američkoj CIA, ali su ga odbili. Na televiziji je od 1995. godine, ali nije odmah bio novinar nego politički komentator i analtičar raznih događaja, posle čega je postao voditelj i novinar emisija na MSNBC i CNN. Na Foks njuzu je radio od 2009. i njegova emisija, lansirana odmah posle pobede Donalda Trampa na predsedničkim izborima 2016, napravila je preokret ne samo u njegovoj karijeri, nego i na celom Foksu. U proseku ga je gledalo oko četiri miliona ljudi koje je privlačio otvorenim i tvrdim desničarskim stavovima, kao i izborom gostiju koji su veličali Trampov populizam, teorije zavere i izuzetno negativne stavove o mnogim društveno-političkim temama, od imigracije i pitanja abortusa, do položaja žena, klimatskih promena i rusko-ukrajinskog rata.
Naučna istraživanja koja se bave jezikom Karlsonove emisije potvrđuju da on ne samo da koristi govor mržnje, rasističke i ksenofobične izraze kada je u pitanju njegov odnos prema crncima i imigrantima, nego se, kako smatra Haapala u istraživanju iz 2021. godine, najviše oslanja na svoj lični autoritet da opravda stavove, a ne na argumentaciju zasnovanu na utemeljenim izvorima ili nauci. To znači da su svi njegovi napadi u prajmtajmu na “druge” i “drugačije”, ili bilo kakvo delegitimisanje nepoželjnih građanskih pokreta, ličnosti i pojava opravdani samim tim što je “on to tako rekao” i ni zbog čega drugog.
Tako je u emisiji koja se odnosila na kritiku bivših američkih lidera koji su “uništili” Ameriku, “počinili greh” i otvorili granice, Karlson cinično rekao da “sada mi moramo da plaćamo za te grehe tako što dobrodošlicom dočekujemo beskrajni niz migrantskih karavana”. Emisija je izazvala proteste i osude, a nekoliko jakih oglašivača, među kojima je i Samsung, povukli su svoje reklame i podršku Karlsonu. Uprkos tome, rejting emisije je naglo skočio, a naročito tokom 2020. godine kada je glasno negodovao protiv pokreta “Black lives matter” zastupajući stav o dominaciji bele rase. Tokom pandemije kovida 19, istaživači su izračunali da je u njegovoj emisiji, u poređenju sa drugim talk show programima, bilo najmanje stručnjaka i lekara, a da je od svih gostiju iz oblasti medicine samo 21 odsto njih imalo uporište u nauci.
U januaru 2021. odigrao je jednu od najvažnijih uloga u raspirivanju nereda u Vašingtonu, u napadu u kojem je masa naklonjena Trampu upadom u zgradu Kongresa htela da spreči da Kongres ozvaniči pobedu Džozefa Bajdena na izborima 2020. Prema pisanju medija, Karlson je u svojim emisijama širio teoriju zavere prema kojoj je za upad u Kapitol krivio isključivo FBI.
ZAŠTO JE TRAMP POBEDIO
U jednoj od svojih najprodavanijih knjiga, Brod budala iz 2019, Karlson opisuje kako se Amerika do te mere promenila da su Amerikanci praktično primorani da žive u kontekstu nacije “koja je pre pedeset godina bila pretežno evropska, hrišćanska i govorila engleski, a sada postala mesto bez etničke većine, sa ogromnim verskim pluralizmom i bez univerzalne kulture ili jezika”. On smatra da previše različitosti u svim domenima života uništava zajedništvo koje treba da počiva na jednom jeziku, etnicitetu, religiji, istoriji itd.
Glavno pitanje koje on postavlja je da li država koja je to sebi dozvolila treba da ostane država? U argumentaciji svog tvrdo desničarskog stava o padu Amerike, Karlson smatra da su izmučenom narodu sa previše različitosti u društvu dojadile političke odluke režima pre Trampa. Te odluke su dovele do uzaludne pogibije vojnika u ratovima van američke teritorije, širokogrudog prihvatanja miliona izbeglica i migranata, pa i do smrti mnogih Amerikanaca koji su zbog nemarne i nezainteresovane administracije u Vašingtonu izgubili živote u teškom ratu sa opioidima. To je narod prepoznao i zato je glasao za Trampa, koji je nudio povratak Amerike Amerikancima. Za Trampove kritičare kaže da su “ograničeni”: “Mnogi su zabrinuti u vezi sa njegovim autoritarnim tendencijama. To je zato što im nedostaje samosvest, zato ne razumeju tu perspektivu. Oni zapravo ne vide da na taj način govore o sebi”.
KARLSONOV RECEPT ZA AUTORITARIZAM
Zanimljivo je kako ovaj poznavalac globalnih političkih prilika i žestoki branilac Trampove politike prilično dobro barata receptom za pravljenje uspešne autoritarne vladavine. Na primer, on u jednom trenutku u knjizi Brod budala, čiji je naslov “pozajmio” iz čuvene metafore kojom je Platon kritikovao stanje atinske demokratije, objašnjava zašto Tramp nije autoritaran. Karlson smatra da Tramp nije uradio ono što autoritarne vođe inače rade da bi oslabile demokratski poredak, a to je sledeće: “Prvo biste verovatno započeli sa kontrolom onog što ljudi govore i misle. Ukoliko se građani ne bi složili sa propisanim pravilima, ili ako bi pokušali da smišljaju neke ideje koje nisu dozvoljene, onda biste ih povredili. Izvrgavali biste ih sramoti na društvenim mrežama. Vrištali biste na njih u javnosti. Otpuštali ih sa posla. Pobrinuli biste se da svi budu u strahu od toga da se ne slažu sa vama”.
Još preciznije opisuje konkretne mere koje autoritarne vođe preduzimaju da ojačaju vladavinu: “Onda biste radili na tome da razoružate narod. Na taj način bi njihova bezbednost potpuno zavisila od vas… Čisto da budete sigurni da ste ugušili celu opoziciju, sistematski biste targetirali svaku instituciju koja bi mogla da vam se suprotstavi ili da pritisne kočnicu vaše moći. Posebno biste bili zabrinuti za crkvu, porodicu, nezavisne biznise. Osigurali biste da ih potpuno potkopate i uništite koristeći zakone i nemilosrdnu propagandu”. Zvuči poznato?
KAKAV JE ZAISTA TAKER KARLSON
Ne podnosi Fejsbuk, smatra da je ta mreža uništila generacije dece u Americi, ali krivi političare jer nisu ništa uradili u vezi sa tim da kazne Marka Zakerberga. Prigovara medijima, naročito “Njujork tajmsu”, jer se samo dodvoravaju gazdi Fejsbuka, umesto da istražuju kako je ta mreža uticala na razvoj brojnih psihofizičkih poremećaja kod mladih Amerikanaca.
Ne podnosi ni ratove, nije mu jasno kako je Hilari Klinton uspela da nagovori Baraka Obamu 2011. da se razračunaju sa Gadafijem jer, po Karlsonovom mišljenju, nije ni jasno zašto je nekadašnji libijski vođa morao da strada kad je bilo toliko drugih, gorih režima od njegovog. Naravno, za razliku od Trampa, Obama se ističe kao predsednik koji je u oba mandata voleo da ratuje i za vreme čije vladavine je počelo bombardovanje Sirije. Kao i u svojoj emisiji, tako i u knjigama koristi sopstveni autoritet da bespogovorno tvrdi kako je, recimo, na dan predsedničkih izbora 2016. Pentagon pod kontrolom Obame “bacao bombe na najmanje sedam različitih država”, a da demokrate nisu ništa uradile da se tome suprotstave. U poslednje vreme koristi svaku priliku da ocrni Zelenskog u kontekstu rusko-ukrajinskog rata.
Ne podnosi ni novinare, ne sve, samo one koji mrze Donalda Trampa i Republikansku partiju. Takvi novinari su, prema Karlsonu, postali “sluge moći”, pre svega Baraka Obame, kome jako prigovara to što za vreme oba predsednička mandata u pres službi Bele kuće nije imao nijednog novinara koji je podržavao republikance. To je, prema Karlsonovom mišljenju, dovelo do toga da novinari i reporteri koji dele iste vrednosti i poglede kao i predsednik o kome izveštavaju zapravo odustanu od nadgledanja toga kako Obama zaista vlada i izveštavaju opuštenije, žmureći na jedno oko.
Karlson ne voli ni feministkinje, nije mu jasno “zašto abortus treba da bude feministička vrednost oko koje nema pregovora”. Ljut je što žene u proseku duže žive od muškaraca, pa otvoreno žali za prosečnim belcem srednjih godina kao vrstom koja izumire. Za razliku od žena, kaže Karlson, muškarci su oštećeni od početka, pa više piju, drogiraju se i odlučuju da izvrše samoubistvo, a tokom života nisu ni uspešno školovani jer devojčice, po pravilu, imaju veće šanse da uspeju u životu od njih. Pozivajući se na sumnjiva naučna istraživanja bez navođenja izvora, Karlson zalazi još dublje u to zašto su žene krive za kompletan neuspeh američkog društva, optužujući pre svega one koje dobro zarađuju za rušenje institucije braka – tako muškarci zapravo ni nemaju šansu da se iskažu jer su slabije plaćeni, a ko nema pare nije ni atraktivan ni poželjan za ženidbu.
ZAŠTO KARLSON MRZI DEMOKRATE
Konzervativni stavovi Takera Karlsona ne odražavaju samo njegove generalne poglede o smislu života u Americi, već se očitavaju i na politički svet kome on pripada. Na primer, on smatra da je Obama dobio izbore u oba ciklusa samo zbog toga što presudan broj glasača Demokratske partije čine neudate žene i samohrane majke. Po Karlsonovom mišljenju, svi kandidati Demokratske partije, uključujući Hilari Klinton, previše su okrenuti ovim društvenim grupama, pa nijedan demokratski kandidat u poslednjih 20 godina ne obraća pažnju na očeve.
Zašto su za Karlsona biološki očevi presudni ne samo za izbornu kampanju, nego i za život uopšte? Kaže on, dečaci koji odrastaju u porodicama bez očeva predstavljaju rizik za celo društvo, a oni koji odrastaju uz svog oca kod kuće kasnije kao odrasli zarađuju mnogo više. Interesantno, nema on ovde mnogo više da ponudi od bombastičnih izjava kojima nudi bledunjav kontrast da bi istakao svoju poentu: “Dečaci koji rastu sami s majkama zarađuju manje, imaju više problema s disciplinom u školi, manje čitaju, manje završavaju škole ili fakultete. Izvesnije je da će ostati nezaposleni i siromašni. Ako se i ožene, više se razvode. Veći su izgledi da budu gojazni i da imaju astmu”, itd, itd. Karlson, dakle, mrzi i dečake bez očeva, i dečake s majkama, i devojčice generalno, i Demokratsku stranku koja ima kritičnu masu upravo u tim samohranim majkama i neudatim ženama. Možda je ovo na neki način povezano, a možda i nije, sa činjenicom da su Karlson i njegov brat kao mali nakon razvoda roditelja pripali ocu, a majka im je zauvek otišla u Francusku i nikad je više nisu videli.
ŠTA KARLSON PREDLAŽE
Karlson kaže, “ukinimo je odmah”. To mu je prvo rešenje. Jer, prema njemu, nema garancija da demokratija radi i ima efekta. Recimo, pita se on, da li bi Jordan bio srećniji kao država sa slobodnim i fer izborima? Ne zna ni sam, ali hipotetički ovim pitanjem podilazi čak i prikrivenim desničarima koji se i dalje možda dvoume oko svojih stavova. Naravno, on ima i alternativno rešenje za spas Amerike, a to je briga o stanovništvu, osluškivanje želja, potreba i muka građana. U svom populističkom maniru Karlson smatra da ta briga nije nimalo laka, jer je stvar u kontroli onih nad kojima se ima moć. Za Takera demokratija nije poredak, nego stvar ubeđivanja.
ZAŠTO JE KARLSON OPSEDNUT MAĐARSKOM
U poslednje vreme dosta boravi u Mađarskoj, pravom “konzervativnom raju”, kako piše “Politiko”. Inače, tamo je snimio dokumentarni film Mađarska protiv Soroša, koji je, sudeći prema onima koji su imali prilike da ga pogledaju, čista antisoroševska propaganda namenjena pre svega gledaocima u Americi. Kad je pre dve godine bio počasni gost Viktora Orbana, od svega mu se najviše dopalo kad je helikopterom nadletao bodljikavu žicu i ogradu na granici između Mađarske i Srbije koja je, prema njemu, mnogo urednija, čistija i jeftinija od one “haotične” na granici SAD i Meksika. Uz sve pohvale mađarskom premijeru što uspeva da drži migrante van svoje teritorije i što “nije dozvolio da nacija od deset miliona ljudi bude zauvek promenjena onima koji nisu pozvani da uđi i koji ilegalno ulaze u zemlju”, Karlson je, prenosi Bi-Bi-Si, oštro kritikovao sadašnjeg predsednika SAD Džozefa Bajdena i njegovu “haotičnu” politiku prema migrantima.
U Budimpešti se nedavno sreo i sa srpskim predsednikom Aleksandrom Vučićem i njegovim saradnicima. U jednoj epizodi Karlsonove nove emisije na bivšem Tviteru, sadašnjem Iksu, mreži na kojoj ga je velikodušno dočekao Ilon Mask pošto ga je Foks najurio i gde sad ima skoro 10 miliona pratilaca, vidi se srdačan susret najviših predstavnika vlasti Srbije sa njim, kao i insert kratkog razgovora sa ministrom finansija Sinišom Malim, koji Karlsonu saopštava da je njegov najstariji sin Karlsonov najveći fan. U istom videu američki novinar hvali predsednika Srbije da ima razumevanja za drugačije perspektive. Vučić je tog dana na Intagramu napisao da je bio veliki izazov i izuzetna prilika što je razgovarao “sa jednim od najvećih novinara današnjice”, koga je opisao kao čoveka “širokog obrazovanja i jedinstvene novinarske smelosti”.
KARLSON I TRAMP NA IKSU
U najnovijoj epizodi ove emisije na mreži Iks, Karlson je intervjuisao Donalda Trampa, koji u suštini govori ono što Karlson misli, odnosno otvoreno napada demokrate da su “zli ljudi” koji propagiraju otvorene granice i čine Ameriku “ranjivijom nego ikad”. Karlson daje prostor Trampu da izgovori sledeće: “Mi smo imali mnogo više podrške na izborima 2020. nego 2016, i to su bili namešteni izbori… Tada su me nazivali teoretičarem zavere čim bih pomenuo nešto u vezi sa tim. Ali nikad nisam video toliko podrške mojoj politici kao danas, a razlog za to je što je korumpirani Džo Bajden toliko zao, on je najgori predsednik u istoriji naše zemlje”. U tom videu se Karlson i Tramp zajedno smeju dok Tramp objašnjava kako je učinio uslugu Hilari Klinton kad je razotkrio koliko je ona korumpirana, i da to planira da uradi i sa Bajdenom.
Na Karlsonovo pitanje šta misli o plasmanu Bajdena pred izbore u novembru 2024, Tramp u svom stilu kaže: “Pa, on je u gorem mentalnom nego fizičkom stanju… Pogledate ga, on ne može da hoda ni do helikoptera, ne podiže noge od zemlje. Izgleda kao da hoda na čačkalicama… Oni mnogo vole da ga slikaju na plaži, ja mislim da Bajden izgleda očajno na plaži”.
U sličnom maniru tokom istog intervjua, Tramp i Karlson zajedno vređaju Karlsonovog bivšeg kolegu sa Foks njuza Krisa Valasa. Tramp je, bombastično i pogrešno, te večeri tvrdio da je ovaj intervju imao 250 miliona gledalaca, i da je bio najgledaniji video u istoriji društvenih mreža jer ga je pratilo čak dvadeset puta više ljudi od onih koji su iste večeri gledali debatu republikanaca na Karlsonovom bivšem radnom mestu, Foks njuzu. Tramp je, izgleda, žureći da ocrni Foks i podrži Karlsonov odlazak odande, zaboravio da se gledanost meri potpuno drugačije na televiziji i društvenim mrežama.
O ovom omiljenom Trampovom konzervativcu, istaknutom predstavniku američke tvrde desnice i doskorašnjem novinaru Foks njuza pisali su mnogi svetski mediji, debatovali advokati, sudije, medijski moguli, politički analitičari i feministkinje, tračarili po društvenim mrežama, snimali emisije, pisali biografije, stručne analize i naučna istraživanja. On je tokom karijere nepovratno uticao na mnoge političke događaje, a zahvaljujući svojim otvorenim desničarskim stavovima, postao je jedan od omiljenih savremenika ne samo bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa, nego i aktuelnog političkog režima u Srbiji.
ZAŠTO JE TAKER KARLSON SVETSKA TEMA
Krajem aprila ove godine Mardokov Foks njuz, idealno mesto za širenje populističkih i konzervativnih stavova i otvorene podrške Donaldu Trampu, dao mu je otkaz i ukinuo jednu od najgledanijih emisija te TV mreže “Taker Karlson večeras” posle punih sedam godina emitovanja. Naime, u okviru tužbe za klevetu koju je “Dominion voting sistems” podneo protiv Foks njuza, Karlson je optužen da je “nasilnik koji je ocrnio kolege i izvore, često koristio vulgaran i seksistički jezik, i koji se zalagao da sa Foksa budu otpušteni oni novinari čije mu se izveštavanje nije dopadalo”.
U najnovijoj biografiji ovog kontroverznog novinara, koju potpisuje njegov istomišljenik i čest gost u emisiji Čedvik Mur, piše da je odluka o tome da se emisija skine s programa a njemu uruči otkaz doneta zbog toga što je Foks njuz pristao na to kao uslov u okviru tužbe koja je korporaciju koštala vrtoglavih 787,5 miliona dolara. Međutim, “Dominion” tvrdi da nikada nisu tražili da Karlson bude otpušten, insistirajući na tome da su samo hteli da on bude “skinut s programa”. I Foks njuz poriče da je Karlsonov otkaz imao ikakve veze sa slučajem “Dominion voting sistemsa”. U najnovijoj biografiji, koja je doživela debakl i za sada prodata u samo tri hiljade primeraka, Karlson svoj otkaz povezuje i sa jakim političkim pritiscima iz Vašingtona i zalaganjima mnogih američkih medija da se njegova emisija ukine.
KAKO JE KARLSON GRADIO SVOJ UTICAJ
Pre nego što je ušao u svet medija, konkurisao je za posao u američkoj CIA, ali su ga odbili. Na televiziji je od 1995. godine, ali nije odmah bio novinar nego politički komentator i analtičar raznih događaja, posle čega je postao voditelj i novinar emisija na MSNBC i CNN. Na Foks njuzu je radio od 2009. i njegova emisija, lansirana odmah posle pobede Donalda Trampa na predsedničkim izborima 2016, napravila je preokret ne samo u njegovoj karijeri, nego i na celom Foksu. U proseku ga je gledalo oko četiri miliona ljudi koje je privlačio otvorenim i tvrdim desničarskim stavovima, kao i izborom gostiju koji su veličali Trampov populizam, teorije zavere i izuzetno negativne stavove o mnogim društveno-političkim temama, od imigracije i pitanja abortusa, do položaja žena, klimatskih promena i rusko-ukrajinskog rata.
Naučna istraživanja koja se bave jezikom Karlsonove emisije potvrđuju da on ne samo da koristi govor mržnje, rasističke i ksenofobične izraze kada je u pitanju njegov odnos prema crncima i imigrantima, nego se, kako smatra Haapala u istraživanju iz 2021. godine, najviše oslanja na svoj lični autoritet da opravda stavove, a ne na argumentaciju zasnovanu na utemeljenim izvorima ili nauci. To znači da su svi njegovi napadi u prajmtajmu na “druge” i “drugačije”, ili bilo kakvo delegitimisanje nepoželjnih građanskih pokreta, ličnosti i pojava opravdani samim tim što je “on to tako rekao” i ni zbog čega drugog.
Tako je u emisiji koja se odnosila na kritiku bivših američkih lidera koji su “uništili” Ameriku, “počinili greh” i otvorili granice, Karlson cinično rekao da “sada mi moramo da plaćamo za te grehe tako što dobrodošlicom dočekujemo beskrajni niz migrantskih karavana”. Emisija je izazvala proteste i osude, a nekoliko jakih oglašivača, među kojima je i Samsung, povukli su svoje reklame i podršku Karlsonu. Uprkos tome, rejting emisije je naglo skočio, a naročito tokom 2020. godine kada je glasno negodovao protiv pokreta “Black lives matter” zastupajući stav o dominaciji bele rase. Tokom pandemije kovida 19, istaživači su izračunali da je u njegovoj emisiji, u poređenju sa drugim talk show programima, bilo najmanje stručnjaka i lekara, a da je od svih gostiju iz oblasti medicine samo 21 odsto njih imalo uporište u nauci.
U januaru 2021. odigrao je jednu od najvažnijih uloga u raspirivanju nereda u Vašingtonu, u napadu u kojem je masa naklonjena Trampu upadom u zgradu Kongresa htela da spreči da Kongres ozvaniči pobedu Džozefa Bajdena na izborima 2020. Prema pisanju medija, Karlson je u svojim emisijama širio teoriju zavere prema kojoj je za upad u Kapitol krivio isključivo FBI.
ZAŠTO JE TRAMP POBEDIO
U jednoj od svojih najprodavanijih knjiga, Brod budala iz 2019, Karlson opisuje kako se Amerika do te mere promenila da su Amerikanci praktično primorani da žive u kontekstu nacije “koja je pre pedeset godina bila pretežno evropska, hrišćanska i govorila engleski, a sada postala mesto bez etničke većine, sa ogromnim verskim pluralizmom i bez univerzalne kulture ili jezika”. On smatra da previše različitosti u svim domenima života uništava zajedništvo koje treba da počiva na jednom jeziku, etnicitetu, religiji, istoriji itd.
Glavno pitanje koje on postavlja je da li država koja je to sebi dozvolila treba da ostane država? U argumentaciji svog tvrdo desničarskog stava o padu Amerike, Karlson smatra da su izmučenom narodu sa previše različitosti u društvu dojadile političke odluke režima pre Trampa. Te odluke su dovele do uzaludne pogibije vojnika u ratovima van američke teritorije, širokogrudog prihvatanja miliona izbeglica i migranata, pa i do smrti mnogih Amerikanaca koji su zbog nemarne i nezainteresovane administracije u Vašingtonu izgubili živote u teškom ratu sa opioidima. To je narod prepoznao i zato je glasao za Trampa, koji je nudio povratak Amerike Amerikancima. Za Trampove kritičare kaže da su “ograničeni”: “Mnogi su zabrinuti u vezi sa njegovim autoritarnim tendencijama. To je zato što im nedostaje samosvest, zato ne razumeju tu perspektivu. Oni zapravo ne vide da na taj način govore o sebi”.
KARLSONOV RECEPT ZA AUTORITARIZAM
Zanimljivo je kako ovaj poznavalac globalnih političkih prilika i žestoki branilac Trampove politike prilično dobro barata receptom za pravljenje uspešne autoritarne vladavine. Na primer, on u jednom trenutku u knjizi Brod budala, čiji je naslov “pozajmio” iz čuvene metafore kojom je Platon kritikovao stanje atinske demokratije, objašnjava zašto Tramp nije autoritaran. Karlson smatra da Tramp nije uradio ono što autoritarne vođe inače rade da bi oslabile demokratski poredak, a to je sledeće: “Prvo biste verovatno započeli sa kontrolom onog što ljudi govore i misle. Ukoliko se građani ne bi složili sa propisanim pravilima, ili ako bi pokušali da smišljaju neke ideje koje nisu dozvoljene, onda biste ih povredili. Izvrgavali biste ih sramoti na društvenim mrežama. Vrištali biste na njih u javnosti. Otpuštali ih sa posla. Pobrinuli biste se da svi budu u strahu od toga da se ne slažu sa vama”.
Još preciznije opisuje konkretne mere koje autoritarne vođe preduzimaju da ojačaju vladavinu: “Onda biste radili na tome da razoružate narod. Na taj način bi njihova bezbednost potpuno zavisila od vas… Čisto da budete sigurni da ste ugušili celu opoziciju, sistematski biste targetirali svaku instituciju koja bi mogla da vam se suprotstavi ili da pritisne kočnicu vaše moći. Posebno biste bili zabrinuti za crkvu, porodicu, nezavisne biznise. Osigurali biste da ih potpuno potkopate i uništite koristeći zakone i nemilosrdnu propagandu”. Zvuči poznato?
KAKAV JE ZAISTA TAKER KARLSON
Ne podnosi Fejsbuk, smatra da je ta mreža uništila generacije dece u Americi, ali krivi političare jer nisu ništa uradili u vezi sa tim da kazne Marka Zakerberga. Prigovara medijima, naročito “Njujork tajmsu”, jer se samo dodvoravaju gazdi Fejsbuka, umesto da istražuju kako je ta mreža uticala na razvoj brojnih psihofizičkih poremećaja kod mladih Amerikanaca.
Ne podnosi ni ratove, nije mu jasno kako je Hilari Klinton uspela da nagovori Baraka Obamu 2011. da se razračunaju sa Gadafijem jer, po Karlsonovom mišljenju, nije ni jasno zašto je nekadašnji libijski vođa morao da strada kad je bilo toliko drugih, gorih režima od njegovog. Naravno, za razliku od Trampa, Obama se ističe kao predsednik koji je u oba mandata voleo da ratuje i za vreme čije vladavine je počelo bombardovanje Sirije. Kao i u svojoj emisiji, tako i u knjigama koristi sopstveni autoritet da bespogovorno tvrdi kako je, recimo, na dan predsedničkih izbora 2016. Pentagon pod kontrolom Obame “bacao bombe na najmanje sedam različitih država”, a da demokrate nisu ništa uradile da se tome suprotstave. U poslednje vreme koristi svaku priliku da ocrni Zelenskog u kontekstu rusko-ukrajinskog rata.
Ne podnosi ni novinare, ne sve, samo one koji mrze Donalda Trampa i Republikansku partiju. Takvi novinari su, prema Karlsonu, postali “sluge moći”, pre svega Baraka Obame, kome jako prigovara to što za vreme oba predsednička mandata u pres službi Bele kuće nije imao nijednog novinara koji je podržavao republikance. To je, prema Karlsonovom mišljenju, dovelo do toga da novinari i reporteri koji dele iste vrednosti i poglede kao i predsednik o kome izveštavaju zapravo odustanu od nadgledanja toga kako Obama zaista vlada i izveštavaju opuštenije, žmureći na jedno oko.
Karlson ne voli ni feministkinje, nije mu jasno “zašto abortus treba da bude feministička vrednost oko koje nema pregovora”. Ljut je što žene u proseku duže žive od muškaraca, pa otvoreno žali za prosečnim belcem srednjih godina kao vrstom koja izumire. Za razliku od žena, kaže Karlson, muškarci su oštećeni od početka, pa više piju, drogiraju se i odlučuju da izvrše samoubistvo, a tokom života nisu ni uspešno školovani jer devojčice, po pravilu, imaju veće šanse da uspeju u životu od njih. Pozivajući se na sumnjiva naučna istraživanja bez navođenja izvora, Karlson zalazi još dublje u to zašto su žene krive za kompletan neuspeh američkog društva, optužujući pre svega one koje dobro zarađuju za rušenje institucije braka – tako muškarci zapravo ni nemaju šansu da se iskažu jer su slabije plaćeni, a ko nema pare nije ni atraktivan ni poželjan za ženidbu.
ZAŠTO KARLSON MRZI DEMOKRATE
Konzervativni stavovi Takera Karlsona ne odražavaju samo njegove generalne poglede o smislu života u Americi, već se očitavaju i na politički svet kome on pripada. Na primer, on smatra da je Obama dobio izbore u oba ciklusa samo zbog toga što presudan broj glasača Demokratske partije čine neudate žene i samohrane majke. Po Karlsonovom mišljenju, svi kandidati Demokratske partije, uključujući Hilari Klinton, previše su okrenuti ovim društvenim grupama, pa nijedan demokratski kandidat u poslednjih 20 godina ne obraća pažnju na očeve.
Zašto su za Karlsona biološki očevi presudni ne samo za izbornu kampanju, nego i za život uopšte? Kaže on, dečaci koji odrastaju u porodicama bez očeva predstavljaju rizik za celo društvo, a oni koji odrastaju uz svog oca kod kuće kasnije kao odrasli zarađuju mnogo više. Interesantno, nema on ovde mnogo više da ponudi od bombastičnih izjava kojima nudi bledunjav kontrast da bi istakao svoju poentu: “Dečaci koji rastu sami s majkama zarađuju manje, imaju više problema s disciplinom u školi, manje čitaju, manje završavaju škole ili fakultete. Izvesnije je da će ostati nezaposleni i siromašni. Ako se i ožene, više se razvode. Veći su izgledi da budu gojazni i da imaju astmu”, itd, itd. Karlson, dakle, mrzi i dečake bez očeva, i dečake s majkama, i devojčice generalno, i Demokratsku stranku koja ima kritičnu masu upravo u tim samohranim majkama i neudatim ženama. Možda je ovo na neki način povezano, a možda i nije, sa činjenicom da su Karlson i njegov brat kao mali nakon razvoda roditelja pripali ocu, a majka im je zauvek otišla u Francusku i nikad je više nisu videli.
ŠTA KARLSON PREDLAŽE
Karlson kaže, “ukinimo je odmah”. To mu je prvo rešenje. Jer, prema njemu, nema garancija da demokratija radi i ima efekta. Recimo, pita se on, da li bi Jordan bio srećniji kao država sa slobodnim i fer izborima? Ne zna ni sam, ali hipotetički ovim pitanjem podilazi čak i prikrivenim desničarima koji se i dalje možda dvoume oko svojih stavova. Naravno, on ima i alternativno rešenje za spas Amerike, a to je briga o stanovništvu, osluškivanje želja, potreba i muka građana. U svom populističkom maniru Karlson smatra da ta briga nije nimalo laka, jer je stvar u kontroli onih nad kojima se ima moć. Za Takera demokratija nije poredak, nego stvar ubeđivanja.
ZAŠTO JE KARLSON OPSEDNUT MAĐARSKOM
U poslednje vreme dosta boravi u Mađarskoj, pravom “konzervativnom raju”, kako piše “Politiko”. Inače, tamo je snimio dokumentarni film Mađarska protiv Soroša, koji je, sudeći prema onima koji su imali prilike da ga pogledaju, čista antisoroševska propaganda namenjena pre svega gledaocima u Americi. Kad je pre dve godine bio počasni gost Viktora Orbana, od svega mu se najviše dopalo kad je helikopterom nadletao bodljikavu žicu i ogradu na granici između Mađarske i Srbije koja je, prema njemu, mnogo urednija, čistija i jeftinija od one “haotične” na granici SAD i Meksika. Uz sve pohvale mađarskom premijeru što uspeva da drži migrante van svoje teritorije i što “nije dozvolio da nacija od deset miliona ljudi bude zauvek promenjena onima koji nisu pozvani da uđi i koji ilegalno ulaze u zemlju”, Karlson je, prenosi Bi-Bi-Si, oštro kritikovao sadašnjeg predsednika SAD Džozefa Bajdena i njegovu “haotičnu” politiku prema migrantima.
U Budimpešti se nedavno sreo i sa srpskim predsednikom Aleksandrom Vučićem i njegovim saradnicima. U jednoj epizodi Karlsonove nove emisije na bivšem Tviteru, sadašnjem Iksu, mreži na kojoj ga je velikodušno dočekao Ilon Mask pošto ga je Foks najurio i gde sad ima skoro 10 miliona pratilaca, vidi se srdačan susret najviših predstavnika vlasti Srbije sa njim, kao i insert kratkog razgovora sa ministrom finansija Sinišom Malim, koji Karlsonu saopštava da je njegov najstariji sin Karlsonov najveći fan. U istom videu američki novinar hvali predsednika Srbije da ima razumevanja za drugačije perspektive. Vučić je tog dana na Intagramu napisao da je bio veliki izazov i izuzetna prilika što je razgovarao “sa jednim od najvećih novinara današnjice”, koga je opisao kao čoveka “širokog obrazovanja i jedinstvene novinarske smelosti”.
KARLSON I TRAMP NA IKSU
U najnovijoj epizodi ove emisije na mreži Iks, Karlson je intervjuisao Donalda Trampa, koji u suštini govori ono što Karlson misli, odnosno otvoreno napada demokrate da su “zli ljudi” koji propagiraju otvorene granice i čine Ameriku “ranjivijom nego ikad”. Karlson daje prostor Trampu da izgovori sledeće: “Mi smo imali mnogo više podrške na izborima 2020. nego 2016, i to su bili namešteni izbori… Tada su me nazivali teoretičarem zavere čim bih pomenuo nešto u vezi sa tim. Ali nikad nisam video toliko podrške mojoj politici kao danas, a razlog za to je što je korumpirani Džo Bajden toliko zao, on je najgori predsednik u istoriji naše zemlje”. U tom videu se Karlson i Tramp zajedno smeju dok Tramp objašnjava kako je učinio uslugu Hilari Klinton kad je razotkrio koliko je ona korumpirana, i da to planira da uradi i sa Bajdenom.
Na Karlsonovo pitanje šta misli o plasmanu Bajdena pred izbore u novembru 2024, Tramp u svom stilu kaže: “Pa, on je u gorem mentalnom nego fizičkom stanju… Pogledate ga, on ne može da hoda ni do helikoptera, ne podiže noge od zemlje. Izgleda kao da hoda na čačkalicama… Oni mnogo vole da ga slikaju na plaži, ja mislim da Bajden izgleda očajno na plaži”.
U sličnom maniru tokom istog intervjua, Tramp i Karlson zajedno vređaju Karlsonovog bivšeg kolegu sa Foks njuza Krisa Valasa. Tramp je, bombastično i pogrešno, te večeri tvrdio da je ovaj intervju imao 250 miliona gledalaca, i da je bio najgledaniji video u istoriji društvenih mreža jer ga je pratilo čak dvadeset puta više ljudi od onih koji su iste večeri gledali debatu republikanaca na Karlsonovom bivšem radnom mestu, Foks njuzu. Tramp je, izgleda, žureći da ocrni Foks i podrži Karlsonov odlazak odande, zaboravio da se gledanost meri potpuno drugačije na televiziji i društvenim mrežama.