Svet
Samit G20 u Indiji
VELIKE RAZLIKE: Lideri G20
foto: ap
Sledi li promena u globalnoj igri
Lideri najbogatijih i najmoćnijih zemalja sveta prošlog vikenda okupili su se u Indiji, kako bi na dvodnevnom samitu G20 pokušali da doprinesu rešavanju najurgentnijih globalnih problema. Najveći uspeh samita predstavlja ulazak i stalno članstvo Afričke unije u toj organizaciji, a najavljen je i novi interkontinentalni ekonomski koridor koji će parirati kineskom infrastrukturnom projektu “Pojas i put”
Indija, kao domaćin samita G20 ove godine, imala je ambiciju da njeno predsedavanje ovoj organizaciji koje je otpočelo 1. decembra 2022. i završava se 30. novembra ove godine, bude svojevrsno svedočanstvo o rastućoj ekonomskoj i geopolitičkoj ulozi Indije u svetu. Stoga je i susret lidera dvadeset vodećih svetskih ekonomija otvoren pozivom indijskog premijera Narendre Modija predstavnicima Afričke unije da se pridruže toj organizaciji. Ovakav gest značajan je zbog šire geopolitičke stabilnosti, posebno u svetlu nedavnih turbulentnih događaja u sahelskom delu Afrike i državnih udara u Nigeru, a zatim i nešto južnije u Gabonu.
Za članstvo Afričke unije, koju čini 55 država Crnog kontinenta, postojala je široka podrška među članicama, pa je tako, nakon EU i Afrička unija postala drugi regionalni blok u Grupi 20. Inače, zemlje članice ove organizacije predstavljaju dve trećine svetske populacije i učestvuju sa oko 85 odsto u globalnom BDP-u, a zajedno čine više od 75 odsto svetske trgovine. Sada će, sa afričkim zemljama, ovi brojevi biće još veći.
IZAZOVI STARI, REŠENJA NOVA
Narendra Modi je na otvaranju osamnaestog po redu samita G20, koji se održao 9. i 10. septembra u Nju Delhiju, rekao da je 21. vek vreme da svet krene u novom pravcu.
“Stari globalni izazovi traže nova rešenja. Moramo pratiti pristup u kom je čovek u centru kako bismo ih rešili”, rekao je Modi. Zapravo, indijski premijer je želeo da se samit više fokusira na ugroženu životnu sredinu ili održivi razvoj čovečanstva nego na sveprisutnu ukrajinsku krizu. On je kao jednu od ključnih tema samita naveo i borbu za smanjenje jaza između bogatih i siromašnih u svetu.
Organizatori ovog značajnog skupa u Nju Delhiju potrudili su se da moto samita “Jedna zemlja, jedna porodica, jedna budućnost”, koji je izvučen iz drevnog sanskritskog teksta Upanišade, bude u skladu sa njihovom višemilenijumskom civilizacijom i filozofijom, ali i specifičnim pogledom na svet. I logo ovogodišnjeg skupa – slika globusa unutar lotosa u bojama indijske zastave – odražavao je ambiciju Indije da bude jedan od lidera promena u svetu. Samit je održan uz neviđene mere bezbednosti, a mediji prenose i da je Modijeva vlada potrošila pola milijarde dolara na uređenje prestonice za ovaj međunarodni događaj. Stoga ni ne čudi što je i “lice” samita moralo biti Modijevo: bilbordi i plakati sa njegovim likom bili su oblepljeni po celom gradu koji ima 30 miliona stanovnika.
BARAT, A NE INDIJA
Ovo je, inače, prvi put da se samit G20 održava u toj azijskoj državi, a kuriozitet je da je vlada premijera Narendre Modija na službenim pozivnicama zemlju nazivala Barat umesto Indija. To je pokrenulo spekulacije da će ta zemlja i zvanično promeniti ime i vratiti stari naziv koji je bio aktuelan milenijumima pre nego što su ga promenili kolonizatori iz Velike Britanije na prelazu 18. i 19. veka, mada je naziv Indija korišćen još tokom perioda Aleksandra Velikog.
Pod jednogodišnjim predsedavanjem Indije, blok je na dnevnom redu imao toliko gorućih problema da jedna sesija u ovom formatu svakako nije mogla sve ni da ih smesti u agendu, a kamoli da ih reši – od globalne inflacije i privredne recesije, energetske i prehrambene krize, rasplamsalog ratnog sukoba u Ukrajini, reforme arhitekture međunarodnog duga, podrške zemljama u razvoju od strane multilateralnih institucija, pa sve do globalne regulative o kriptovalutama i mnogih drugih, naizgled nerešivih izazova.
SUPROTSTAVLJENA GLEDIŠTA
Ipak, indijski premijer Narendra Modi mogao je da odahne kada je objavio da je, uprkos različitim stavovima učesnika samita G20, usvojena zajednička deklaracija. On je naglasio da su pregovarači uspeli da pomire duboke razlike, pre svega oko formulacije teksta o ratu u Ukrajini. Iako se u tekstu eksplicitno ne pominje invazija Rusije, u deklaraciji se pozivaju sve zemlje sveta da poštuju međunarodno pravo, suverenitet i teritorijalnu celovitost država. Učesnici samita imali su, dakle, “suprotstavljena gledišta” po pitanju rata u Ukrajini, pa je i to navedeno u deklaraciji. Države G20 pozvale su i na puno sprovođenje sporazuma o žitu, ali i reformu Svetske trgovinske organizacije i Međunarodnog monetarnog fonda.
Vlada u Nju Delhiju ne krije nameru da želi još bliže veze sa zapadnim partnerima uključujući SAD, Evropu, Japan i Australiju, koje su takođe zainteresovane za saradnju sa Indijom. Na samitu G20 zato je objavljen i ambiciozan plan o izgradnji velikog železničkog i pomorskog koridora koji će povezivati Indiju, Bliski istok i Evropu. Analitičari ovaj projekat vide i kao “zapadnu” protivtežu kineskom infrastrukturnom megaprojektu “Jedan pojas – jedan put”, koji se danas proteže širom Azije, Afrike, Evrope i Latinske Amerike i daje Pekingu značajan uticaj na brojne zemlje u razvoju.
UBRZANJE TRGOVINE
Indijski premijer Modi rekao je da će novi ekonomski koridor nazvan “Partnerstvo za globalno ulaganje u infrastrukturu” biti “svetionik saradnje, inovacija i zajedničkog napretka”, a američki predsednik Džo Bajden izjavio je da je to “investicija koja menja igru”. Planirani koridor povezao bi Indiju, Saudijsku Arabiju, Ujedinjene Arapske Emirate, Jordan, Izrael i EU preko brodskih luka i železničkih ruta, a zemlje uključene u projekat veruju da bi on mogao da ubrza trgovinu između Indije i Evrope za 40 odsto. Ujedno, ovaj koridor mogao bi da pomogne u normalizaciji i otopljavanju odnosa između Izraela i brojnih zalivskih država.
Uz duboka neslaganja globalnog severa i juga, odn. istoka i zapada po brojnim aktuelnim pitanjima, čak i naizgled partnerske zemlje poput Indije i Kine, imaju neka važna razmimoilaženja, proizišla iz njihovog geopolitičkog i ekonomskog rivaliteta. Tako je neposredno uoči samita G20, Indija započela vojnu vežbu velikih razmera, koja se održavala i duž spornih graničnih područja sa NR Kinom. Indija je zabrinuta zbog sve snažnijeg vojnog “pokazivanja mišića” njenog južnog suseda, a zajednička granica dve zemlje duga 3.500 kilometara stalni je izvor sporova, neretko i oružanih sukoba. Možda je i vojna vežba Indije bila jedan od razloga što kineski lider Si Đinping nije došao na samit.
DOBRI SA SVIMA
Kao zemlja koja želi da ostane u dobrim odnosima sa svim globalnim igračima, Indija je nastavila da razvija bilateralne odnose i sa Rusijom. Zvanični Delhi odbio je da osudi rusku invaziju na Ukrajinu i nije uveo sankcije Moskvi, a poslednjih meseci je kupio rekordne količine ruske nafte. Indija, takođe, spada i među najveće uvoznice oružja na svetu, a u poslednjih par decenija skoro polovina indijskog uvoza vojnog arsenala, uključujući borbene avione, tenkove, nuklearne podmornice i nosače aviona, dolazi iz Rusije.
Na završnoj ceremoniji ovogodišnjeg samita grupe najvećih ekonomija sveta, Indija je zvanično predala Brazilu predsedavanje u G20, a premijer Modi završio je primopredaju uručivanjem ceremonijalnog čekića predsedništva brazilskom šefu države Luizu Inasiju Luli da Silvi.
Za članstvo Afričke unije, koju čini 55 država Crnog kontinenta, postojala je široka podrška među članicama, pa je tako, nakon EU i Afrička unija postala drugi regionalni blok u Grupi 20. Inače, zemlje članice ove organizacije predstavljaju dve trećine svetske populacije i učestvuju sa oko 85 odsto u globalnom BDP-u, a zajedno čine više od 75 odsto svetske trgovine. Sada će, sa afričkim zemljama, ovi brojevi biće još veći.
IZAZOVI STARI, REŠENJA NOVA
Narendra Modi je na otvaranju osamnaestog po redu samita G20, koji se održao 9. i 10. septembra u Nju Delhiju, rekao da je 21. vek vreme da svet krene u novom pravcu.
“Stari globalni izazovi traže nova rešenja. Moramo pratiti pristup u kom je čovek u centru kako bismo ih rešili”, rekao je Modi. Zapravo, indijski premijer je želeo da se samit više fokusira na ugroženu životnu sredinu ili održivi razvoj čovečanstva nego na sveprisutnu ukrajinsku krizu. On je kao jednu od ključnih tema samita naveo i borbu za smanjenje jaza između bogatih i siromašnih u svetu.
Organizatori ovog značajnog skupa u Nju Delhiju potrudili su se da moto samita “Jedna zemlja, jedna porodica, jedna budućnost”, koji je izvučen iz drevnog sanskritskog teksta Upanišade, bude u skladu sa njihovom višemilenijumskom civilizacijom i filozofijom, ali i specifičnim pogledom na svet. I logo ovogodišnjeg skupa – slika globusa unutar lotosa u bojama indijske zastave – odražavao je ambiciju Indije da bude jedan od lidera promena u svetu. Samit je održan uz neviđene mere bezbednosti, a mediji prenose i da je Modijeva vlada potrošila pola milijarde dolara na uređenje prestonice za ovaj međunarodni događaj. Stoga ni ne čudi što je i “lice” samita moralo biti Modijevo: bilbordi i plakati sa njegovim likom bili su oblepljeni po celom gradu koji ima 30 miliona stanovnika.
BARAT, A NE INDIJA
Ovo je, inače, prvi put da se samit G20 održava u toj azijskoj državi, a kuriozitet je da je vlada premijera Narendre Modija na službenim pozivnicama zemlju nazivala Barat umesto Indija. To je pokrenulo spekulacije da će ta zemlja i zvanično promeniti ime i vratiti stari naziv koji je bio aktuelan milenijumima pre nego što su ga promenili kolonizatori iz Velike Britanije na prelazu 18. i 19. veka, mada je naziv Indija korišćen još tokom perioda Aleksandra Velikog.
Pod jednogodišnjim predsedavanjem Indije, blok je na dnevnom redu imao toliko gorućih problema da jedna sesija u ovom formatu svakako nije mogla sve ni da ih smesti u agendu, a kamoli da ih reši – od globalne inflacije i privredne recesije, energetske i prehrambene krize, rasplamsalog ratnog sukoba u Ukrajini, reforme arhitekture međunarodnog duga, podrške zemljama u razvoju od strane multilateralnih institucija, pa sve do globalne regulative o kriptovalutama i mnogih drugih, naizgled nerešivih izazova.
SUPROTSTAVLJENA GLEDIŠTA
Ipak, indijski premijer Narendra Modi mogao je da odahne kada je objavio da je, uprkos različitim stavovima učesnika samita G20, usvojena zajednička deklaracija. On je naglasio da su pregovarači uspeli da pomire duboke razlike, pre svega oko formulacije teksta o ratu u Ukrajini. Iako se u tekstu eksplicitno ne pominje invazija Rusije, u deklaraciji se pozivaju sve zemlje sveta da poštuju međunarodno pravo, suverenitet i teritorijalnu celovitost država. Učesnici samita imali su, dakle, “suprotstavljena gledišta” po pitanju rata u Ukrajini, pa je i to navedeno u deklaraciji. Države G20 pozvale su i na puno sprovođenje sporazuma o žitu, ali i reformu Svetske trgovinske organizacije i Međunarodnog monetarnog fonda.
Vlada u Nju Delhiju ne krije nameru da želi još bliže veze sa zapadnim partnerima uključujući SAD, Evropu, Japan i Australiju, koje su takođe zainteresovane za saradnju sa Indijom. Na samitu G20 zato je objavljen i ambiciozan plan o izgradnji velikog železničkog i pomorskog koridora koji će povezivati Indiju, Bliski istok i Evropu. Analitičari ovaj projekat vide i kao “zapadnu” protivtežu kineskom infrastrukturnom megaprojektu “Jedan pojas – jedan put”, koji se danas proteže širom Azije, Afrike, Evrope i Latinske Amerike i daje Pekingu značajan uticaj na brojne zemlje u razvoju.
UBRZANJE TRGOVINE
Indijski premijer Modi rekao je da će novi ekonomski koridor nazvan “Partnerstvo za globalno ulaganje u infrastrukturu” biti “svetionik saradnje, inovacija i zajedničkog napretka”, a američki predsednik Džo Bajden izjavio je da je to “investicija koja menja igru”. Planirani koridor povezao bi Indiju, Saudijsku Arabiju, Ujedinjene Arapske Emirate, Jordan, Izrael i EU preko brodskih luka i železničkih ruta, a zemlje uključene u projekat veruju da bi on mogao da ubrza trgovinu između Indije i Evrope za 40 odsto. Ujedno, ovaj koridor mogao bi da pomogne u normalizaciji i otopljavanju odnosa između Izraela i brojnih zalivskih država.
Uz duboka neslaganja globalnog severa i juga, odn. istoka i zapada po brojnim aktuelnim pitanjima, čak i naizgled partnerske zemlje poput Indije i Kine, imaju neka važna razmimoilaženja, proizišla iz njihovog geopolitičkog i ekonomskog rivaliteta. Tako je neposredno uoči samita G20, Indija započela vojnu vežbu velikih razmera, koja se održavala i duž spornih graničnih područja sa NR Kinom. Indija je zabrinuta zbog sve snažnijeg vojnog “pokazivanja mišića” njenog južnog suseda, a zajednička granica dve zemlje duga 3.500 kilometara stalni je izvor sporova, neretko i oružanih sukoba. Možda je i vojna vežba Indije bila jedan od razloga što kineski lider Si Đinping nije došao na samit.
DOBRI SA SVIMA
Kao zemlja koja želi da ostane u dobrim odnosima sa svim globalnim igračima, Indija je nastavila da razvija bilateralne odnose i sa Rusijom. Zvanični Delhi odbio je da osudi rusku invaziju na Ukrajinu i nije uveo sankcije Moskvi, a poslednjih meseci je kupio rekordne količine ruske nafte. Indija, takođe, spada i među najveće uvoznice oružja na svetu, a u poslednjih par decenija skoro polovina indijskog uvoza vojnog arsenala, uključujući borbene avione, tenkove, nuklearne podmornice i nosače aviona, dolazi iz Rusije.
Na završnoj ceremoniji ovogodišnjeg samita grupe najvećih ekonomija sveta, Indija je zvanično predala Brazilu predsedavanje u G20, a premijer Modi završio je primopredaju uručivanjem ceremonijalnog čekića predsedništva brazilskom šefu države Luizu Inasiju Luli da Silvi.
Ko je došao, a ko nije
Vodeći predstavnici najvećih svetskih ekonomija – među kojima su bili i predsednik SAD Džozef Bajden, nemački kancelar Olaf Šolc, francuski predsednik Emanuel Makron, prestolonaslednik Mohamed Bin Salman iz Saudijske Arabije i Fumio Kišida iz Japana – bili su prisutni u indijskoj prestonici prošlog vikenda.
Međutim, dvojica svetskih lidera – kineski predsednik Si Đinping i ruski šef države Vladimir Putin – nisu došli na samit G20, a njih su predstavljali premijer Kine Li Ćijang, odnosno šef ruske diplomatije Sergej Lavrov. Na događaj su bili pozvani još i čelnici devet zemalja gostiju – Bangladeša, Egipta, Španije, Mauricijusa, Nigerije, Holandije, UAE, Omana i Singapura.
Mada je španski premijer Pedro Sančes bio prinuđen da otkaže svoje učešće na samitu pošto je bio pozitivan na kovid.
