Kultura

Bioskop: “Pored tebe”

fotografije: promo

Manjak manjkova, višak viškova… ali izbalansirano

Kada se sve sabere i oduzme, reklo bi se da bi Pored tebe ipak bio zaokruženiji i kompaktniji da u njemu nema toliko primetnih spona sa prethodnim filmovima (koje su se ionako mogle relativno lako izbeći), ali je važno istaći da se film može gledati bez predznanja

U jedno se uvek možemo pouzdati: vreme neumitno grabi napred. Stevan Filipović je svoju prvu dugometražnu režiju, diplomsku tinejdžersku horor fantaziju Šejtanov ratnik (2006), domaćoj publici predstavio pre sedamnaest godina. Pored tebe, njegova četvrta i najnovija dugometražna režija, nakon svetske premijere na 70. Puli sveže pristigla u ponudu naših bioskopa, verovatno je nešto najbolje što je Filipović ponudio u svojoj dosadašnjoj rediteljskoj filmografiji, ali svakako nije bez problema.

Filipović je osobita pojava na našem filmskom nebu, i sve njegove režije su u većoj ili manjoj meri zanimljive, ali takođe u većoj ili manjoj meri problematične. Pomenuti Šejtanov ratnik bio je “ljubavno pismo žanru”, nezgrapni ali svakako poletni i šarmantni melanž na kome su radili “neki novi klinci”. Sledeće dve Filipovićeve režije, Šišanje (2010) i Pored mene (2015), nisu u potpunosti opravdale nade probuđene debijem; Šišanje je ostalo razapeto između želje da bude ozbiljna studija društva i sklonosti prema lepršavom repertoarskom filmu, dok je Pored mene brzo istrošio početnu premisu o odeljenju zaključanom preko noći u školi i skliznuo u pamfletsko. Pored tebe donosi većim delom izbalansiranu priču koja na dobar način utilizuje udarne adute Filipovićeve sada već sasvim prepoznatljive i formirane poetike u kojoj žanrovska osnova (ovoga puta trilerska) biva prožeta društvenom kritikom i gorkim humorom. Pored tebe nije samo nastavak filma iz 2015. godine, već se naslanja i nadovezuje i na druge dve Filipovićeve režije, a pre svega na Šišanje. Zapravo, sada već možemo da govorimo o svojevrsnom filmskom multiverzumu koji spaja sve radove ovog autora i u kome sudbine pojedinih junaka variraju od filma do filma. Filipović voli da se igra svojim likovima, da ih ukršta i suočava, a u najnovijem filmu to je najprimetnije. Nije to bez određenih draži, mada istovremeno i nepotrebno komplikuje situaciju sa novim filmom.

Pored tebe se zbiva pet godina nakon događaja opisanih u Pored mene, u jeku pandemije korona virusa. U središtu priče je Ksenija Ksendža Marković (M. Nikolić), zaposlena u prorežimskim tabloidu Srpsko ogledalo, mlada novinarka koja biva uvučena u istragu ubistva u koju su umešani njeni bivši drugovi iz razreda. Pored tebe ima i mnoge stilske odlike “korona filma” – iako je u narativnu smesu ubačeno mnoštvo likova, oni se retko sreću uživo, već se komunicira preko video-poziva, telefona i društvenih mreža. Ksenija je dobar deo filma sama u svom stanu, mada u stalnoj komunikaciji sa drugima: pre svega sa obožavanom bakom Verom (glumi je čuvena britanska glumica Mirijam Margolis, koja je čitavu svoju ulogu odigrala preko Zuma, iz svog londonskog stana), inspektorom Vukom Grmušom, na koga je Ksenija bacila oko i koga koristi kako bi došla do informacija za svoje tekstove (pouzdani Branislav Trifunović, koji se u poslednje vreme specijalizovao za uloge policijskih inspektora), manipulativnim urednikom Bobanom (Goran Jevtić) i mnogobrojnim srednjoškolskim drugovima, junacima filma Pored mene, koji su se raštrkali po različitim stazama i bogazama savremene Srbije (od njih najveću ulogu ima Darko Ivić, koji je svog Tadiju Milićevića, nekada dilera a sada korumpiranog gradskog odbornika, podigao na novi stepen odbojnosti; pristojan prostor dobijaju i Nikola Glišić kao Strahinja, Milica Majkić kao Jelena, Jelena Kesić kao Ana, Rastko Vujisić kao Raša i Milica Petrović kao Una, dok neki od drugih ključnih likova iz Pored mene, poput Sofije Jelene Puzić, Sandre Matee Milosavljević, Lazara Slavena Došla ili Isidore Gorice Regodić i koji su (možda!) umešani u smrt Matije Dupora, duboko nesrećenog desničara i ucenjivača sa kojim su nekada išli u školu (Andrej Pipović), više nisu u fokusu.

Mina Nikolić, ćerka glumačke legende Marka Nikolića sa kojim je Filipović sarađivao u Šejtanovom ratniku, ističe se kao Ksenija, sada crvenokosa dvadeset-i-nešto-godišnjakinja koja priču o zaključavanju svog razreda koristi kako bi započela novinarsku karijeru. Mina Nikolić se pojavila i u filmu Pored mene, mada njena uloga tada nije bila velika, crnokosa Ksendža je bila tek jedna od cura iz razreda, njen lik je uglavnom tavorio u drugom planu. Ona sada zauzima mesto u samom centru zbivanja, a na sreću po film, mlada glumica je na visini poverenog joj zadatka. Da, gledali smo je i ranije na velikom platnu, ali uvek u malim ulogama, bez prave prilike da prikaže svoj raspon. Pored tebe je šansa za Minu Nikolić da se preporuči za veće filmske role. Njena saigra sa Mirijam Margolis i Banetom Trifunovićem zaista je dobra, ima tu lepo iznijansiranih emocija, što filmu i te kako koristi. Velikih ženskih uloga nema dovoljno u srpskom film, pa je Pored tebe Filipovićev doprinos i u tom domenu.

Centralna misterija zapravo i nije baš nešto preterano misteriozna (scena ispred hotela “Jugoslavija” verziranijima jasno signalizira u kom pravcu će se kretati rasplet), stvaranje trileraške napetosti definitivno nije Filipovićeva jača strana, ima tu i nekoliko čudnih/problematičnih odluka (uvođenje lika Anastasije Stefanović u tumačenju Isidore Simijonović jedna je od njih, a s tim u vezi i bizarni kameo Tihomira Stanića) i očiglednih viškova (trajanje od gotovo dva sata je preambiciozno, moglo se tu lako štrpnuti 15-20 minuta, uključujući scenu u kojoj se pojavljuje Svetlana Ceca Bojković – koja jeste prilično urnebesna, ali istovremeno sasvim nepotrebna za priču i zbunjujuća, a isto važi i za veoma loše odglumljen i očigledno na silu uguran narativni okvir sa novinarkom Brankicom Stanković), ali bez obzira na tu dramaturšku razbarušenost (koja se već sada može prepoznati i kao deo Filipovićevog stila) Pored tebe nikada nije dosadan, drži pažnju od početka do kraja (sa jednim manjim padom u drugoj polovini) i uvek ima šta da kaže, a uz to sadrži i neke dirljive ukrase i posvete (Dada Vujasinović, Vlasta Velisavljević).

Filipović koristi različite formate slike da bi ispričao svoju priču: tu su brojni video-pozivi, tekstovi poruka, snimci sigurnosnih kamera, autentične i lažirane TV reportaže, sve to po potrebi povezano klasičnom filmskim naracijom. Doprinos mladog direktora fotografije Mateja Milenkovića zlata je vredan. Pored tebe je u rukama nekog manje talentovanog/posvećenog mogao da postane video-kupusara, ali Milenković uspeva da brojne različite formate ispreplete tako da tvore organsku celinu (čemu svakako doprinosi i montaža, za koju su bili zaduženi Filipović i Snežana Ivanović). Milenkovićevo poigravanje bojama takođe je za svaku pohvalu: filmom dominiraju brojne nijanse crvene i crvenoj srodnih boja koje su uparene sa plamenom kosom glavne junakinje, dok je istovremeno kontrastna upotreba zelene veoma efektna (sve to, u neonoar ključu, obasjano svetlom neona). Iako je Pored tebe nastao u napetim produkcionim uslovima (FCS je film podržao tek nakon što je bio gotovo u potpunosti završen, na Konkursu za stimulaciju samostalno snimljenog domaćeg dugometražnog filma), producent Bane Jević, koji je sa Filipovićem sarađivao na svim njegovim filmovima, obezbeđuje potrebno da film bude kompetentan u svim ključnim segmentima – čemu je veliki doprinos dalo zalaganje ekipe sastavljene poglavito od mladih ljudi rešenih da pokažu koliko znaju, umeju i mogu. Opet, nedostatak novca jeste vidljiv. Sa većim budžetom, priča bi svakako dobila na efektnosti, mada se i u ovim uslovima stiže do poente.

Pored tebe otvara mnoge teme: pre svega onu o generacijskom otuđenju i zabrinjavajućem gubitku empatije među mladima, sve to dato u kontekstu društva u kome živimo, zatim o “ispiranju mozga”, sveopštoj koroziji morala i nametanju “ružičastih vrednosti”, od Branimira Nestorovića do Zorice Marković (koja očigledno poseduje zdravu dozu samoironije pošto je pristala da u filmu glumi samu sebe). Ovo je neprikriveno politički film, prvi nedvosmisleno antivučićevski igrani film koji je stigao pred domaću publiku (paradoksalno, činjenica da je jedan ovakav film snimljen, prikazan i distribuiran govori u prilog tome da Srbija, bez obzira na sve, ipak jeste zemlja u kojoj još uvek možete javno da kritikujete vlast). Kada se sve sabere i oduzme, reklo bi se da bi Pored tebe ipak bio zaokruženiji i kompaktniji da u njemu nema toliko primetnih spona sa prethodnim filmovima (koje su se ionako mogle relativno lako izbeći), ali je važno istaći da se film može gledati bez predznanja (razumeli su ga – bar u dovoljnoj meri – i oni koji nisu upoznati sa prethodnim Filipovićevim opusom).

Šišanje i Pored mene su sa po 70-80 hiljada gledalaca bili umereni bioskopski hitovi, i tu zapravo dolazimo i do najkrupnijeg problema u priči o novom filmu. Imajući u vidu da je Pored tebe za prvih pet dana prikazivanja pogledalo 6.544 gledalaca, što svakako nije baš preterano obećavajuća cifra (poređenja radi, horor Opatica iz pakla 2, koji je startovao u isto vreme, videlo je 27.454 posetilaca srpskih bioskopa), postaje sve očiglednije da Filipovićeva mitologija gubi na privlačnosti (sa ovakvim početnim brojkama, čini se gotovo nemoguće da Pored tebe do kraja distribucije dostigne uspeh prethodna dva filma, te će po gledanosti verovatno biti bliži Šejtanovom ratniku), što svakako predstavlja krupan problem jer Filipović od nje, očigledno, nema nameru da odustane, a istovremeno i dalje želi da snima komunikativne filmove koje će gledaoci voleti.

Završni deo trilogije, naslovljen Pored nas, već je snimljen i sudeći po najavi (koja je zadenuta pre odjavne špice aktuelnog filma) doneće još jedan krupni žanrovski zaokret: nakon tinejdžerske drame i urbanog “korona” krimića, u nekom trenutku tokom 2024. godine sledi nam akciona ekstravaganca u stilu Borbe do poslednjeg i Igre lignje. Biće veoma zanimljivo videti šta je Filipović uradio sa većim budžetom (Pored nas je podržan na FCS-ovom Konkursu za sufinansiranje žanrovski određenih dugometražnih igranih filmova sa komercijalnim potencijalom – komercijalni repertoarski film) i u kom smeru će se likovi dalje razvijati, te da li će taj novi pristup biti privlačniji za gledaoce.

Iz istog broja

Trajno hladan tretman

Filozofija i drugi otpad

Ivan Milenković

Intervju: Kemal Gekić, pijanista

Sudbina mora da se ispuni

Jelena Jorgačević

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu