Prošle godine u beogradskom Gradskom centru za socijalni rad evidentirano je 4.695 prijava porodičnog nasilja nad decom. Od 2018. godine broj prijava za nasilje izvršeno nad decom samo raste, a vrhunac je dostigao 2021. godine, kada je evidentiran 4.961 slučaj. 

O tome koliko dece u Srbiji zaista trpi nasilje, međutim, ne postoji tačna evidencija.

Prema podacima UNICEF-a jedna od glavnih slabosti sistema za prevenciju i zaštitu dece od nasilja je nedostatak centralizovane baze podataka. Uz to, problem je što ne postoji funkcionalno centralno telo koje bi bilo odgovorno za koordinaciju, praćenje i ocenjivanje efekata politika i mera za prevenciju i zaštitu. Lista slabosti se nastavlja…. 

Podrška deci i roditeljima u Beogradu 

Kako kažu iz Gradskog centra za socijalni rad u Beogradu, Savetovalište za brak i porodicu već gotovo četiri decenije besplatno pruža terapijske i savetodavne usluge Begrađanima. 

Od svog osnivanja Svetovalište se bavi problematikom nasilja, koje podrazumeva i terapijski rad sa decom žrtvama nasilja, a u zavisnosti od uzrasta deteta određuje se i način rada sa detetom. Ukoliko je moguće i ako se stvore podržavajuće mogućnosti koje terapeut proceni u interesu deteta, realizuju se i porodične seanse sa jednim ili oba roditelja.

Rad u Savetovalištu za brak i porodicu Gradskog centra obuhvata rad sa pojedincima svih uzrasta, rad sa parovima, u svim fazama života, rad sa roditeljima, zajednički i pojedinačni, porodične i grupne seanse. Održavaju se psihodramske radionice za decu, rad sa adolescentima, grupni rad sa žrtvama nasilja irad sa počiniocima nasilja.

U Nišu otvoreno prvo savetovalište za decu žrtve nasilja

Deci koja su doživela traumatična iskustva imaće stručnu pomoć u Savetovalištu za decu žrtve nasilja, koje je prvo ovakvog tipa, otvoreno u Nišu.

To prvi grad u Srbiji koji je dobio specijalizovanu ustanovu u kojoj će biti pružana pomoć mladim žrtvama fizičkog i psihičkog zlostavljanja. Deca koja su doživela neki oblik zlostavljanja moći će ovde da potraže pomoć, kroz razgovor i podršku stručnjaka.

“U Savetovalištu za decu žrtve nasilja će raditi terapeuti i psiholozi iz Niša i okoline. Osim pružanja terapeutskih usluga, radiće se i na prevenciji svakog oblika nasilja nad decom, sa posebnim osvrtom na vršnjačko nasilje. U tretman deteta biće uključeni i roditelji dece kroz psiho edukaciju i savetovanje. Uputni organ biće Centar za socijalni rad”, kaže za portal “Vremena” direktorka Sigurne kuće u Nišu Sonja Šćekić. 

Kako objašnjava naša sagovornica, samo kroz temeljnu psihoedukaciju i savetovanja, kao i organizovanjem preventivnih aktivnosti za sprečavanje nasilja nad decom, mogu da se postignu pravi rezultati, a deca zaštite.

Uskoro i SOS telefon

Uskoro će u okviru Savetovališta funkcionisati i dečiji SOS telefon, putem kojeg će svako dete koje ima problem moći da dobije pomoć od edukovanih, dečijih telefonskih savetnika.

“Kada dođe do nekog problema možda smo već zakasnili, ali zato je preventiva ključ i glavna stvar koju treba uvek da unapređujemo kako bi što manje nasilja bilo. Zato je jako bitan SOS telefon jer će deca moći samostalno, bez roditelja, da se jave i kažu svoj problem, a stručni radnici će im objasniti i uputiti ih na odgovarajuče institucije”, rekao je prilikom otvaranja Savetovališta, državni sekretar u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Miomir Đorđević.

Godišnje 200 prijava nasilja nad decom

Direktor niškog Centra za socijalni rad "Sveti Sava” , Zoran Jović, rekao je da godišnje bude oko 200 prijava nasilja nad decom. Ovaj podatak je i jedan od glavnih razloga zbog koga je prvo Savetovalište otvoreno u Nišu. 

Takođe, planirano je da se najkasnije do kraja ove godine potpiše sporazum sa svim okolnim opštinama Nišavskog okruga, u kojima ne postoje slične ustanove, kako bi bile stvorene mogućnosti i uslovi da i deca koja nisu iz Niša mogla da potraže pomoć u ovom savetovalištu.

Samo se deca tuku “za njihovo dobro”

Rezultati više od 250 studija, uključenih u dve velike metaanalize Američke psihološke asocijacije iz 2002. i 2016. godine, ukazuju na vezu između telesnog kažnjavanja dece i široke lepeze negativnih ishoda, a ni u jednoj studiji nisu pronađeni dokazi o koristi telesnog kažnjavanja u disciplinovanju dece, osim kratkoročnog postizanja cilja. Studije pokazuju da telesno kažnjavanje u detinjstvu povećava verovatnoću da će u odraslom dobu osoba biti nasilna prema svom partneru i/ili svojoj deci ili da će biti žrtva nasilja.

Izmene Porodičnog zakona predviđaju da se razazna granica između telesnog kaćnjavanja i zlostavljanja. Time bi se sprečilo batinjanje iz besa, batine kao oblik nesrazmerne fizičke i ekonomske moći roditelja nad detetom, koji zloupotrebljava svoju ulogu.

Ipak, u Srbiji je fizičko kažnjavanje dece i dalje veoma rasprostranjeno, a narodne izreke poput "Batina je iz raja izašla" ili "Sačuvaj štap, pokvari dete" često se koriste kao argumenti za opravdavanje fizičkog kažnjavanja dece. Dok je svaki vid nasilja zabranjen nad odraslim ljudima, pa i životinjama, deca se od pamtiveka tuku za "njihovo dobro".

Sanja Zrnić