Tabloid “Alo” u nedelju, 24. septembra, objavio je na naslovnoj strani, a i na unutrašnjim stranicama, fotografije i tekst u kome stoji da se jedna zaposlena u Prvom osnovnom tužilaštvu nedolično fotografisala na radnom mestu. Neko “pametan” u ovom tabloidu smatrao je kako je dobra ideja da na naslovnoj strani objavi da su fotografije neimenovane uposlenice tužilaštva danima kružile po tužilačkim i advokatskim Viber grupama i mejlovima.

Pročitajte još Kako tabloid “Alo” ponižava neimenovanu ženu

Šta bi na to rekao Krivični zakonik? Evo šta: “Lice koje objavi ili prikaže spis, portret, fotografiju, film ili fonogram ličnog karaktera bez pristanka lica koje je spis sastavilo ili na koga se spis odnosi, odnosno bez pristanka lica koje je prikazano na portretu, fotografiji ili filmu ili čiji je glas snimljen na fonogramu ili bez pristanka drugog lica čiji se pristanak po zakonu traži i time osetno zadre u lični život tog lica, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do dve godine, kao i da ako delo učini službeno lice u vršenju službe, kazniće se zatvorom do tri godine.”

U prevodu na jezik običnog sveta: ko bez dozvole fotografisane osobe deli njene slike bez njenog znanja ili dozvole, može da dobije dve godine apsa. Ako ovo radi službeno lice dok je na poslu – tri godine!

Vrlo brzo, oglasilo se Prvo osnovno javno tužilaštvo i demantovalo da su slike nastale u njihovim prostorijama. I zaista, kad se vidi pozadina na fotografijama, teško da je onaj enterijer bilo šta drugo osim – privatan stan.

Pročitajte još Zapanjujuće brza reakcija Tužilaštva na tekst tabloida "Alo“

Šta se ovde zapravo dogodilo?

Svi imamo zadnjice, ali iz nekog razloga, ženska je zadnjica često predmet fascinacije, a još češće sredstvo za ponižavanje i manipulaciju ženom kojoj ta zadnjica pripada. Jer, postoje neki ljudi kojima je mesto pre u zoološkom vrtu nego u stambenom objektu, koji zaboravljaju da to što im je žena, samo njima, dala svoju zadnjicu na uvid, znači samo da su je dobili na uvid, a ne u trajno vlasništvo. Zadnjica žene i dalje je samo njena, da njom raspolaže kako samo ona želi i misli da treba.

Žene, s druge strane, imaju, zamislite, seksualni život. Poenta seksualnog života jeste (osim prokreacije, ali to nije tema) da bude zabavan. Žene upoznaju muškarce i žele zabavu sa njima, ali muškarca i stanovnika zoološkog vrta nije lako razlikovati: isto izgledaju, isto se ponašaju, isto se oblače. Razlika između muškarca i pripadnika zoovrta je u tome što muškarac neće nikada zloupotrebiti poverenje žene koja mu je dala svoju zadnjicu na uvid. Muškarac, povređen jer je ostavljen, neće imati potrebu da se sveti. A pogotovo neće koristiti ograničenu logiku primata i pokušati da diskredituje ženu tako što će svima obznaniti da ta žena, zamislite, ima zadnjicu.

Koliko je u advokatskim i tužilačkim Viber grupama ljudi, a koliko onih kojima je mesto u zoovrtu, ne znamo. Znamo da je Visoki savet tužilaštva formirao predmet, pa će ispitati kako su fotografije nastale, te ko ih je sve delio i zloupotrebljavao. To je dobro. Loše je što su na postojanje krivičnog dela morale da ih opomenu “Novinarke protiv nasilja prema ženama”, jer sami nisu primetili, iako su nosioci pravosudnih funkcija.

Ili, nisu hteli da primete.

 

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com