Politike usmerene na jačanje društvenog uključivanja lezbejki, homoseksualaca, biseksualnih, transrodnih i interseksualnih (LGBTI) osoba mogle bi da pomognu u izgradnji pravednijih i ravnopravnijih društava i da budu od koristi privredama Severne Makedonije i Srbije, navodi se u novim izveštajima Svetske banke.

Prema nedavno urađenom istraživanju godišnji bruto domaći proizvod (BDP) Severne Makedonije i Srbije povećao bi se u proseku za 0,6 odsto ukoliko bi se smanjile prepreke za ulazak na tržište rada za LGBTI osobe koje se suočavaju sa diskriminacijom zbog svoje seksualne orijentacije, rodnog identiteta i izražavanja i polnih karakteristika. Iskorenjivanje isključenosti u Severnoj Makedoniji i Srbiji bi donelo dodatnih 64, odnosno 293 miliona američkih dolara njihovim privredama, navodi se u saopštenju beogradske kancelarije Svetske banke.

"Uvek se postavlja pitanje da li je situacija bolja, ali se odgovor mora dati pažljivo jer je veoma bitno sa kojim vremenskim trenutkom poredimo današnju situaciju, kao i sa kojim se državama poredimo. Ako govorimo o zapošljavanju, kao i o nekim drugim oblastima, situacija je svakako bolja nego pre 1994. godine kada je homoseksualnost bila zabranjena i kažnjiva, pa je bilo gotovo nemoguće biti otvoreno LGBT u poslovnom okruženju, kaže za portal “Vremena” Goran Miletić, jedan od ključnih organizatora Prajda u Srbiji.

Pročitajte još: Stari Prajd, novo nasilje

On je rekao da, međutim, treba posmatrati vremenski okvir od protekle dve decenije, budući da je 2005. godine donet Zakon o radu koji eksplicitno zabranjuje diskriminaciju po osnovu seksualne orijentacije.

“Iako imamo ovaj jasan pravni standard, situacija se u praksi nije mnogo promenila i LGBT osobe po pravilu biraju da sakriju svoju seksualnu orijentaciju, da za razliku od svojih heteroseksualnih kolega ne pričaju o privatnom životu i često se suočavaju sa homofobičnim vicevima i komentarima. U najgorim slučajevima, oni postaju žrtve diskriminacije i maltretiranja, ali se po pravilu ne obraćaju sudovima, Poverenici za ravnopravnost ili nevladinim organizacijama jer se plaše viktimizacije,” dodaje Miletić.

Kaže i da su, što se tiče pokušaja zapošljavanja, svakako u najlošijem položaju trans osobe, ali i drugi pripadnici LGBT zajednice čiji vizuelni identitet odstupa od onog koji se očekuje.

Treba poboljšati zakone

“Ono što svakako može da se uradi je poboljšanje zakonodavnog okvira, prvenstveno kroz usvajanje Zakona o istopolnim partnerstvima. Onog trenutka kada država i zakon počnu da prepoznaju zajednice života i partnere, situacija na radnom mestu će polako početi da se menja i to se pokazalo i u Hrvatskoj i Crnoj Gori posle donošenja sličnih zakona.

Druga mera treba da bude davanje prioriteta slučajevima diskriminacije po osnovu seksualne orijentacije i to naročito onih, koji se tiču zapošljavanja. Takvih slučajeva nema puno zbog straha od viktimizacije, ali bi nekoliko pozitivnih presuda pokazalo poslodavcima da je ovakva praksa neprihvatljiva," zaključuje Miletić.

Novi izveštaji Svetske banke ističu da su i Severna Makedonija i Srbija uvele važne reforme koje štite prava LGBTI osoba, ali se te osobe i dalje suočavaju sa diskriminacijom i isključivanjem. Veća je verovatnoća da će LGBTI osobe u Srbiji biti u ekonomski nepovoljnijem položaju od opšte populacije, a jedna od sedam LGBTI osoba u Severnoj Makedoniji i dalje se suočava sa diskriminacijom na radnom mestu u smislu zapošljavanja, otpuštanja i profesionalnog napredovanja. Izveštaji ukazuju da smanjenje stigme i diskriminatornih iskustava među LGBTI osobama može imati značajan pozitivan uticaj na ekonomiju, dodaje globalni savetnik Svetske banke za seksualnu orijentaciju i rodni identitet Klifton Kortez.

 

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com