Pre tačno dvadeset osam godina izvršen je atentat na prvog predsednika Republike Makedonije Kiru Gligorova. Ko su bili počinioci i nalogodavci atentata, još uvek se ne zna. Istraga je pokazala da je atentat bio vešto organizovan i da je Gligorov preživeo pukom srećom. Telohranitelj je takođe srećom preživeo. Poginuli su međutim njegov vozač i slučajni prolaznik.

Napad je izvršen ispred hotela "Bristol“ u Skoplju kada je automobil-bomba Ami 8 eksplodirala pored njegovog službenog automobila koji se kretao od Gligorove rezidencije do njegovog radnog mesta u Sobranju. Dvadeset kilograma eksploziva aktivirano je daljinskim upravljačem, a pre eksplozije predsednikovo vozilo usporio je fića u ulici Makedonija – jednoj od centralnih gradskih ulica.

Gligorov je nakon eksplozije teško povređen. Operisan je u bolnici u Parizu nakon čega je izgubio oko.

U istrazi je pretreseno 30.850 vozila i pregledano više od 15.000 predmeta, identifikovano više od 188.000 ljudi, od kojih je 19.000 bilo pretreseno.

Ono što je istragu otežalo i zbog čega do danas nije sprovedena do kraja je što su u međuvremenu pomrle ključne ličnosti – istražni sudija i nekadašnji rukovodilac uprave za državnu bezbednost.

"Da sam nastavio, za pet godina bih dostigao Broza“

Gligorov je rođen 3. maja 1917. godine u Štipu, kao Kiro Pančev. Potiče iz srednje imućne porodice – otac mu je bio zanatlija, a majka domaćica. Osnovnu školu je završio 1928. u Štipu, a gimnaziju 1936. godine u Štipu i Skopju. Diplomirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu 1939. godine. Po završetku studija kratko vreme je radio kao pripravnik u jednoj advokatskoj kancelariji u Beogradu. Posle okupacije Kraljevine Jugoslavije, aprila 1941. godine, prešao je u Skoplje.

Pre drugog svetskog rata nosio je ime Ćirilo Gligorović. Ime Kiro Gligorov dobio je u Narodnooslobodilačkoj borbi Jugoslavije.

Predsednik Makedonije postaje 27. januara 1991. godine, kada je Makedonija još bila jugoslovenska republika. Zemlja od 2.1 miliona stanovnika postala je jedina republika koja se otcepila od Jugoslavije bez rata.

Osim politikom, bavio se i ekonomijom kao profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, član saveta Instituta za međunarodnu politiku i privredu i objavljivanjem naučnih i stručnih radova iz te oblasti. Napisao je knjigu "Makedonija je sve što imamo", koja je 2001. bila bestseler.

"Da sam nastavio, za pet godina bih dostigao Broza“, rekao je septembra 1999. u Intervjuu za "Vreme“.

Umro je u snu, u svojoj kući u Skoplju noći između 1. i 2. januara 2012. u 95. godini života. Sa suprugom Nadom Gligorov ima sina Vladimira, koji se bavi ekonomskom naukom i kćerke Donku i Ljiljanu.

Nezavisno Kosovo loš primer za Evropu

Tokom raspada Jugoslavije izazov koji se našao pred Makedonijom bio je kako da očuva suverenitet bez obzira na nacionalne, religijske i kulturne razlike. U tome su joj dosta odmagali Albanci koji su težili stvaranju Velike Albanije, odnosno Velikog Kosova.

"Teroristi su trenutno rasprostrli mapu sa koje se vidi da traže Veliko Kosovo. Na toj mapi se, osim Kosova, nalaze i tri grada sa juga Srbije, zatim nekoliko gradova zapadne Makedonije i Skoplje kao glavni grad tog Velikog Kosova. Oni ne žele javno da govore o Velikoj Albaniji, jer znaju da međunarodna zajednica nije spremna da podrži takav koncept“, govorio je Gligorov u intervjuu za "Vreme“ uoči isteka drugog predsedničkog mandata 1999.

To što Albanci žele nezavisno Kosovo, prvi predsednik Makedonije smatrao je pogrešnim, ne samo za Jugoslaviju, nego i za celu Evropu. Smatrao je da onda ni u BiH niko ne bi mogao da zadrži tri naroda: Bošnjake, Srbe i Hrvate. A ako krenemo dalje, pričao je Gligorov, "stići ćemo i do pitanja – a šta sa Baskijom, Katalonijom… Tu Pandorinu kutiju bi kasnije bilo teško zatvoriti“.

Ohridskim sporazumom koji je potpisanim 13. avgusta 2001. završen je sukob albanske Nacionalne oslobodilačke armije i makedonskih snaga bezbednosti. U oblastima u kojima živi više od 20 odsto albanskog stanovništva njihov jezik je dobio status zvaničnog, a 2005. Albanci kojih u Makedoniji ima oko 25 odsto, dobili su pravo da istaknu svoju nacionalnu zastavu tamo gde su u većini.

 

 

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com