Izrael je saopštio u nedelju da je dosad u napadu Hamasa na Izrael poginulo oko 600 civila, dok ih je u bolnicama više od dve hiljade. Broj poginulih u Izraelu se naglo povećao sa 300 na 600.

"Građani Izraela, mi smo u ratu“, izjavio je premijer Benjamin Netanjahu ubrzo nakon što je militantna grupa Hamas u subotu ujutru iz Pojasa Gaze ispalila nekoliko hiljada raketa na Izrael. Uglavnom su pogođeni gradovi na jugu zemlje, ali su se eksplozije čule i u Tel Avivu i Jerusalimu, piše CNN.

Raketni udari bili su sinhronizovani sa upadom naoružanih Palestinica na izraelsku teritoriju. Usledili su napadi na izraelske vojne patrole, ali i na civile. Više desetina izraelskih vojnika i civila je zarobljeno i kidnapovano.

Na društvenim mrežama se pojavio video, čiju je verodostojnost potvrdio CNN, kako naoružani Palestinci iz onesposobljenog tenka izvlače izraelske vojnike. Na drugom videu se vidi kako kidnapuju jednu ženu. Ovi snimci za Izrael predstavljaju krajnje poniženje.

Izraelske snage u nedelju ujutro raketirale su grad Gazu i palestinsku teritoriju pod kontrolom Hamasa, dok su na udaru Hamasa bili južni i centralni delovi Izraela.

 

Pročitajte još Izrael i Palestina: Dozvola za ubijanje

 

Ova akcija Hamasa je bez presedana u više decenija dugoj istoriji sukoba sa državom Izrael. To je najžešći napad na izraelsku teritoriju od Jomkipurskog rata 1973. godine. Nikada još nije oteto toliko Izraelaca u jednom danu.

Izraelske obaveštajne službe su potpuno zakazale. Akcija ovolikih razmera svakako je dugo planirana, toliki broj raketa nije se u Pojasu Gaze stvorio preko noći. Hamas je napad izvršio u subotu kada su Izraelci slavili verski praznik radosti Simhat Toru.

Uprkos žestokim sukobima sa ultrakonzervativnom Vladom Netanjahua, opozicioni lideri su premijeru pružili punu podršku. Rezervisti koji su tokom masovnih protesta zbog pravosudnih reformi pretili da se neće odazvati mobilizaciji, masovno su pohrlili u svoje jedinice. Kada su napadnuti, Izraelci zbijaju redove.

Poruka je gotovo jednoglasna: Hamas će skupo platiti ovaj napad. Očekuje se brutalan odgovor Izraela i "komplikovan i dugačak rat“.

Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija rapravljaće danas o situaciji na Bliskom istoku.

Šta znamo dosad

U subotu oko 6:30 po lokalnom vremenu sirene za vazdušnu uzbunu su se oglasile širom Izraela. Uprkos jednom od najboljih antiraketnih sistema na svetu ubrzo su se čule eksplozije širom zemlje. Izraelska protivvazdušna odbrana očigledno nije bila spremna. Stručnjaci kažu i da nijedan odbrambeni sistem ne može da presretne toliku količinu istovremeno ispaljenih raketa.

Pripadnici militantnog Hamasa su istovremeno iz Gaze upali na teritoriju Izraela preko kopna, mora i vazduha. Neki su koristili i paraglajdere, saopštile su Izraelske odbrambene snage. Izdato je i upozorenje za Izraelce koji žive u blizini Gaze da ostanu u svojim domovima.

Na društvenim mrežama se pojavio i snimak, čiju je verodostojnost potvrdio CNN, na kome se vidi kako se veći broj maskiranih, naoružanih ljudi u kamionetu vozi ulicama grada Sderota, koji se nalazi blizu granice sa Gazom. Nasnimku se čula i pucnjava. Kasnije su svedoci govorili da su pucali na sve što se kreće.

Izraelska vojna komanda je saopštila da je na Izrael ispaljeno oko 2.200 raketa. Hamas je saopštio da je na Izrael ispalio 5.000. raketa. Poređenja radi –  oko 4.300 raketa je ispaljeno iz Gaze na Izrael tokom "50-dnevnog rata“ 2014. godine.

Vojni komandant Hamasa Muhamed Al-Deif ovu operaciju nazvao je "Oluja Al-Aksa" i rekao da je napad na Izrael odgovor na napade na palestinske žene, skrnavljenje džamije Al-Aksa u Jerusalimu i izraelsku "opsadu“ Gaze koja traje godinama.

"Hamas drži taoce i ratne zarobljenike među kojima su i vojnici. Još nemamo tačan broj – mi smo u ratu“, rekao je izraelski kontraadmiral Danijel Hagari.

Odgovor Izraela "Operacija gvozdeni mačevi“

Kao odgovor na napad Hamasa, Izrael je pokrenuo operaciju "Gvozdeni mačevi“. Iz vazduha je u prvom naletu gađano oko 150 ciljeva na teritoriji Gaze koje su Izraelci identifikovakli kao baze i utočišta militantnog Hamasa. Na snimcima se vidi urušavanje čitavih zgrada. Izraelska vojska je nakon "masivnog“ napada mobilisala desetine hiljada rezervista. Jake snage i specijalne jedinice poslate su na jug zemlje na granicu sa Gazom.

Militantni Palestinci su u više mesta kao taoce uzeli izraelske civile. Izraelska doktrina je da se sa otmičarima ne pregovara. Situacija sa otmicama je u trenutku pisanja ovog teksta bila nepregledna, prenosi CNN.

 

Pročitajte još: Rasplamsavanje starih sukoba

 

Portparol izraelske vojske potpukovnik Ričard Heht, rekao je za CNN da u Izraelu "do kraja dana više neće biti živih terorista“.

Rekao je da je Izrael u stanju pripravnosti na severu zemlje u slučaju da dođe do napada Hezbolaha iz Libana. Prema nepotvrđenim informacijama, na Izrael je ispaljeno nekoliko raketa i iz Libana. Izrael je navodno odgovorio na napad. Polazi se od toga da Hezbolah raspolaže sa oko 100.000 raketa.

U međuvremenhu Palestincima iz Zapadne obale je zabranjeno da prelaze kontrolne punktove u Jerusalimu.

Predsednik SAD Džo Bajden je izjavio da Amerika u potpunosti podržava samoodbranu Izraela koji može da računa na svu neophodnu pomoć u borbi protiv terorista.

Istorija sukoba

Izrael je već vodio četiri rata sa palestinskim militantima u Pojasu Gaze u poslednjih 15 godina – 2008, 2012, 2014. i 2021. godine, piše RTS.

Izrael je 27. decembra 2008. pokrenuo kampanju vazdušnih udara protiv militanata u Gazi, nazvanu "Operacija liveno olovo", kako bi zaustavio palestinsko raketiranje na Izrael. Do trenutka kada je 18. januara objavljen prekid vatre, ubijeno je 1.400 Palestinaca i 13 Izraelaca.

Operaciju "Stub odbrane" Izrael je 14. novembra 2012. pokrenuo raketnim udarom u kojem je ubijen glavni komandant Hamasa Ahmed Džabari. U osmodnevnom sukobu koji je usledio, ubijeno je 177 Palestinaca i šest Izraelaca.

Militanti iz Gaze ispalili su više od hiljadu raketa na Izrael, od kojih je stotine presrelo raketni odbrambeni sistem "Gvozdena kupola".

Kako piše RTS, manje od dve godine kasnije 8. jula 2014. Izrael pokreće operaciju "Zaštitna ivica", ponovo sa proklamovanim ciljem zaustavljanja palestinske raketne paljbe i uništavanja tunela koje militanti koriste za krijumčarenje oružja i infiltriranje u Izrael. U ovoj operaciji izraelska vojska je dejstvovala i iz vazduha i sa mora, a tokom sedmonedeljnih sukoba ubijeno je 2.251 Palestinca i 74 Izraelca, uključujući 68 vojnika.

Izrael odgovara na salvu Hamasove raketne vatre 11-dnevnom kampanjom vazdušnih i artiljerijskih udara u kojima je poginulo najmanje 248 ljudi u Gazi, uključujući 66 dece. Trinaestoro je ubijeno na izraelskoj strani, uključujući jednog vojnika.

Hamas je lansirao rakete nakon sukoba između izraelskih snaga bezbednosti i Palestinaca u džamiji Al Aksa u Jerusalimu u kojima je povređeno stotine Palestinaca. Pet dana borbi između Izraela i druge militantne grupe u Gazi, Islamski džihad, ostavilo je 33 mrtvih u Gazi i dva u Izraelu – palestinskog radnika iz Gaze i jednog starijeg Izraelca.

U izraelskim udarima ubijeno je najmanje šest najviših ličnosti Islamskog džihada, koji Sjedinjene Države i Evropska unija smatraju terorističkom grupom. Najmanje šestoro dece i više civila takođe su među poginulima u Gazi pre nego što je Egipat pregovarao o prekidu vatre.

Više o Hamasu

Hamas je islamistička organizacija sa vojnim krilom koja je nastala 1987. godine. Nastala je iz Muslimanskog bratstva, sunitske islamističke grupe koja je osnovana kasnih 1920-ih u Egiptu.

Sama reč "Hamas“ je akronim za "Harakat Al-Mukavama Al-Islamia“ – arapski za islamski pokret otpora. Grupa, kao i većina palestinskih frakcija i političkih partija, insistira na tome da je Izrael okupatorska sila i da pokušava da oslobodi palestinske teritorije.

Hamas se predstavlja kao alternativa Palestinskim vlastima (PA), koje su priznale Izrael i sa njim učestvovale u više neuspelih mirovnih inicijativa. PA danas vodi Mahmud Abas i ima sedište na Zapadnoj obali koju su okupirali Izrael.

Hamas je tokom godina preuzeo mnoge napade na Izrael i SAD, EU i Izrael su ga proglasili terorističkom organizacijom. Izrael optužuje svog najvećeg neprijatelja Iran da podržava Hamas.

Šta kažu svetski zvaničnici

Zapadne države osudile su napad Hamasa i obećale podršku Izraelu, dok su arapske države, uključujući one koje su priznale Izrael, pozvale na smirenost.

Predsednik SAD Džo Bajden razgovarao je u subotu sa izraelskim premijerom Benjaminom Netanjahuom i rekao da Vašington nedvosmisleno osuđuje ovaj užasan napad na Izrael.

"Jasno sam stavio do znanja premijeru Netanjahuu da smo spremni da ponudimo sva odgovarajuća sredstva podrške vladi i narodu Izraela“, rekao je on.

Saudijska Arabija, koja vodi pregovore sa SAD o potencijalnoj normalizaciji odnosa sa Izraelom, rekla je da pomno prati situaciju "bez presedana“ i pozvala "obe strane da odmah zaustave eskalaciju“, navodi se u saopštenju saudijskog ministarstva spoljnih poslova. IKS.

Ujedinjeni Arapski Emirati, koji su priznali Izrael 2020. godine, pozvali su na maksimalnu uzdržanost i trenutni prekid vatre kako bi se izbegle opasne posledice.

M.J./CNN/RTS

 

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com